Селимир Радуловић је рођен 1953. године на Цетињу.
Објавио је шест песничких књига: Последњи дани (Градска библиотека "Жарко Зрењанин", Зрењанин, 1986), Сан о празнини (Књижевна заједница Новог Сада,1993), У сјенку улазим, оче (Време књиге, Београд, 1995), О тајни ризничара свих суза (Народна књига, Београд, 2005), Снови светог путника (Прометеј, Нови Сад, 2009), Под кишом суза с Патмоса (СКЗ, Београд, 2012); књиге изабраних песама: По лицу ноћи (Просвета, Београд, 1996,1997), Књига очева (Прометеј, Орфеус, Нови Сад, 2004), Где Богу се надах (Народна књига, Београд, 2006),  Извештај из земље живих (СНВ, Подгорица, 2009), Светло из очеве колибе (Граматик, Београд, 2011) и књиге изабраних и нових песама: С виса сунчаног, страшног (Рад, Београд, 1999), Као мирни и светли весник (Прометеј, Нови Сад, 2008), Песма са острва сирочади (Нолит, Београд, 2010), Изабрана дела, I-IV (Београд, Српска књижевна задруга; Нови Сад, Православна реч, 2013).

Аутор је пет антологија / хрестоматија: Панорама савременог песништва у Војводини (1985), Сметње на везама (1988), Антологија савременог песништва у Војводини (1990), Антологија Бећковић (2009), Златни век српског песништва, 1910-2010 (2010) и књиге књижевно-критичких текстова Повој и чланци (1987).

За свој књижевни рад добио је Новембарску повељу Новог Сада, Искру културе, Печат вароши сремскокарловачке, Кочићево перо, награду Прољетног сајма у Бањалуци 2008, награду Теодор Павловић 2012, Вукову награду, награду Миодраг Ђукић и награду Симо Матавуљ 2013.

Од 1990. до 1992. био је секретар Покрајинског фонда културе.
Од 1992. до 1997. био је директор Културног центра Новог Сада. У то време покренуо је ИНФАНТ, међународни фестивал алтернативног и новог театра, који је, убрзо, постао један од најпрестижнијих фестивала у овом делу Европе. За његовог мандата, покренут је и Новосадски летњи фестивал, у оквиру којег су, у копродукцији са другим манифестацијама тог типа и са нашим познатим позоришним кућама, реализоване бројне позоришне продукције.
Од 1997. до 2000. био је Председник Друштва књижевника Војводине.
Од 2001. до 2012. био је Главни и одговорни уредник издавачке куће Орфеус. За то време у овој кући је објављено око 300 наслова и профилисана је као једна од најугледнијих издавачких кућа у Покрајини.
Од 2012. до 2014. године био је директор Стеријиног позорја.
Сада је управник Библиотеке Матице српске.
Живи у Новом Саду, завршио Филозофски факултет (одсек књижевност), отац четворо деце.