На рачунарском систему Библиотеке Матице српске ажурно се обавља именска, предметна и децимална обрада нових публикација, као и ретроспективна конверзија лисног каталога, чији је циљ да подаци о свим публикацијама буду унети у рачунар и да се истовремено обави и комплетна ревизија збирки.

Обрада се обавља у складу са међународним стручним стандардима.

У Библиотеци се каталогизирају књиге војвођанских издавача пре штампања (CIP). У библиографској обради најзначајнија је израда и објављивање текуће Библиографије књига у Војводини која је започета 1981. године. У Библиотеци се израђују и персоналне и специјалне библиографије.

Компјутерски се обрађују текстови из периодичних публикација које издаје Матица српска (Летопис, научни Зборници), Годишњака Библиотеке Матице српске, као и из других часописа и листова. Значај аналитичке обраде је вишеструк, како за пружање информација читаоцима, тако и у припреми штампаних библиографија ових публикација.

Редовно се обрађују и књиге које садрже посвете и потписе аутора као и књиге са различитим печатима и ex-librisima.

ЕЛЕКТРОНСКИ КАТАЛОГ

Библиотека Матице српске успешно повезује своју богату традицију са захтевима и потребама модерног информатичког доба. Потпуно су аутоматизовани пријем, инвентарисање, набавка и размена публикација, обрада збирке старе и ретке књиге и легата, CIP обрада публикација пре штампања, текућа и ретроспективна обрада публикација, библиографска обрада, аналитичка обрада периодике, учлањивање корисника, наручивање и резервација публикација и претраживање електронског каталога.

У електронском каталогу Библиотеке Матице српске, који је започет 1989. године и који је највећи те врсте у нашој земљи, почетком децембра 2015. године било је 1.363.000 записа (књиге, наслови периодике, посебне збирке, аналитичка обрада часописа).

Током фебруара 2003. године у оквиру пројекта Виртуелна библиотека Србије (ВБС) на серверима Народне библиотеке Србије (http://www.vbs.rs/cobiss/) успостављена је тестна верзија узајамне електронске базе COBIB.SR са укупно 1.346.035 записа. Основу електронског каталога чини база Библиотеке Матице српске са 738.137 записа (55%).

У систему узајамне каталогизације обавезни примерак обрађује се на једном месту, а Библиотека Матице српске и Народна библиотека Србије међусобно преузимају записе.

На основу електронске базе припремају се за штампу Библиографија књига у Војводини и персоналне и специјалне библиографије. Захваљујући програму за обраду раритета на исти аутоматизовани начин за штампу се припремају и каталози најстаријих и највреднијих збирки.

Од августа 1996. године, Библиотека Матице српске укључена је у Интернет. Њена електронска база доступна је корисницима Интернета на електронској адреси:  http://www.vbs.rs/scripts/cobiss?command=CONNECT&base=80017 .

Рајлијева карта Србије из 1791. године, бакрорез	План Шабачке тврђаве из 1788. године, бакрорез

ПОСЕБНЕ ЗБИРКЕ

Посебне збирке у Библиотеци Матице српске, по разноврсности садржаја, информативности и облицима у којима се публикације јављају, једна су од најзанимљивијих целина.

	Картографско-географска збирка (6.900 карата и планова, 1.200 атласа, 2.900 туристичких водича, 37.300 разгледница...)
	Збирка музикалија (9.930 нота, 25.240 плоча, 6.480 касета, 196 видео касета, 620 CD-a и 700 музичких програма)
	Ликовно-графичка збирка (52.500 плаката, 3.200 разгледница са уметничким садржајем, 18.300 каталога уметничких изложби)
	Збирка ситног и документационог материјалa (око 321.000 јединица - адресара, календара, позивница, програма приредби, рецепата, редова вожњи, телефонских именика, стрипова, прогласа и слично)

Ове публикације користе се у Читаоници посебних збирки.

Разгледница Новог Сада из 1914. године	Новосадска пијаца половином 19. века, графика

ЗАВИЧАЈНА ЗБИРКА ВОЈВОДИНЕ

Завичајна збирка Војводине окупља књиге и периодику издате и штампане у Војводини, или о Војводини, или од војвођанских аутора на српском, хрватском, мађарском, румунском, словачком, русинском и другим језицима. Ова збирка је музејског карактера. Као издвојене збирке чувају се све публикације Матице српске, Српске академије наука и уметности и Црногорске академије наука и умјетности.

Из Матичиног апостола (13. век)