Двесто година од рођења сликарке Катарине Ивановић (1811-1882), Библиотека Матице српске обележава електронском изложбом грађе из својих збирки. Изложба обухвата избор репродукција слика Катарине Ивановић и литературе о њеном раду и може се погледати од 26. априла до 25. маја у јавном каталогу Библиотеке. Ауторке поставке су Ивана Гргурић и Силвија Чамбер. Електронски каталог изложбе, уз каталоге претходно постављених електронских изложби - о Рабиндранату Тагори, Сави Текелији, Руђеру Бошковићу и Емилу Сиорану, трајно се чувају и доступни су на ЦД-у у Библиотеци, а у скраћеном облику, заједно са штампаним каталозима досад реализованих изложби, могу се погледати на сајту www.бмс.рс.
Катарина Ивановић, прва сликарка у српској уметности новијег доба, рођена је у Веспрему 1811. године. Сликарство је учила у Пешти, у радионици Јозефа Пешкија, и у Бечу, где је на Уметничку академију примљена на посебан одсек за жене. Боравила је у Минхену, Паризу, Загребу и Београду, али је до смрти живела и радила у Стоном Београду (Секешфехервар). Сликала је портете, мртве природе, историјске и жанр-композиције. Године 1876. изабрана је за почасног члана Српског ученог друштва. Петнаестак својих радова, међу којима су Аутопортрет (1836), Корпа с грожђем, Освајање Београда, Сима Милутиновић Сарајлија, Заклетва краља Матије, Повратак с литије и друге, Ивановићева је поклонила Народном музеју у Београду.
Катарина Ивановић је умрла у Стоном Београду 1882. године, а 1967. њени посмртни остаци пренети су у Београд.
Сто година од рођења филозофа и писца Емила Сиорана (1911-1995), Библиотека Матице српске обележава електронском изложбом грађе из својих збирки. Изложба обухвата избор из дела Емила Сиорана и литературе о његовом животу и раду и може се погледати од 24. марта до 21. априла у јавном каталогу Библиотеке. Ауторке поставке су Ивана Гргурић и Силвија Чамбер, а уредник Миро Вуксановић. Електронски каталог изложбе, као и каталози претходно постављених електронских изложби - о Рабиндранату Тагори, Сави Текелији и Руђеру Бошковићу, трајно се чувају и доступни су на ЦД-у у Библиотеци, а у скраћеном облику, заједно са штампаним каталозима досад реализованих изложби, могу се погледати на сајту www. bms.rs.
Емил Сиоран (румунски Чоран) рођен је у селу Рашинари у Румунији, а филозофију је дипломирао на универзитету у Букурешту. Прву књигу, под називом На врхунцу безнађа, објавио 1934. на румунском језику. Након одобрене стипендије одлази у Париз где почиње да пише на француском и постаје један од корифеја савремене француске мисли. Упорно одбијајући да учествује у јавном животу Француске и да за свој рад прими било какво признање, Сиоран је како својим животом тако и својом "антифилософијом" и "антиидеологијом" изазивао велику пажњу читалачке публике. Као оштроумни критичар друштвених појава и човекових недостатака објавио је неколико десетина књига есеја, записа и афоризама, међу којима су најпознатије Кратак преглед распадања, Силогизми горчине, Зли демијург, Пад у време, Сузе и свеци, Историја и утопија и др. Умро је у Паризу 1995. године.
Поводом 300 година од рођења астронома, математичара, физичара, филозофа, геодета и песника Руђера Бошковића, Библиотека Матице српске приредила је електронску изложбу из својих збирки. Изложба обухвата избор из дела Руђера Бошковића и литературе о његовом животу и раду и може се погледати од 25. фебруара до 23. марта у јавном каталогу Библиотеке. Ауторка поставке је Ивана Гргурић, а уредник Миро Вуксановић. Електронски каталог изложбе, као и каталози две претходно постављене електронске изложбе - о Рабиндранату Тагори и Сави Текелији, трајно се чувају и доступни су на CD-у у Библиотеци, а у скраћеном облику, заједно са штампаним каталозима досад реализованих изложби, могу се погледати на сајту www.bms.rs.
Руђер Бошковић, један од највећих и најсвестранијих научника 18. века, рођен је у Дубровнику 1711. године. На исусовачком колегијуму у Риму завршио је студије математике, физике, филозофије и теологије. Прве научно-филозофске расправе објавио је као двадесетпетогодишњак. Радио је као професор на Римском колегијуму, Универзитету у Павији и Високој школи у Милану, као директор оптике за поморство у Паризу и градитељ и управник опсерваторије у Брери. Био је дописни члан Академије наука у Паризу, редован члан Краљевског научног друштва у Лондону и члан Академије наука у Петрограду. Као аутор неколико десетина књига из области астрономије, филозофије, математике, геодезије, хидротехнике, оптике, статике, механике и књижевности словио је за једног од највећих умова свог времена, а међу особама с којима се виђао и дописивао налазиле су се неке од најученијих и најмоћнијих личности онога доба. Бошковићевим животним делом сматра се Теорија природне филозофије (Беч, 1758) у којој је "ширином и дубином универзалног генија, прецизношћу и логичком доследношћу оштроумног математичара, богатством мисли оригиналног филозофа, изградио своју атомистику и филозофију природе уопште" и наговестио "савремена схватања о материји, простору, времену и кретању" (Е. Стипанић). Умро је у Милану 1787. године.
Након 178 класичних изложби у витринама, приређених у периоду од јануара 1996. до децембра 2010, Библиотека Матице српске приредила је прву електронску изложбу, какве ће убудуће једино и бити приређиване. До краја године биће приређено тринаест електронских поставки, а прва од њих посвећена је индијском песнику Рабиндранату Тагори. Изложба, којом је обухваћен избор из Тагориних дела која се чувају у збиркама Библиотеке и избор литературе о његовом животу и раду, до 27. јануара може се погледати у јавном каталогу Библиотеке. Након тога електронски каталог изложбе ће се трајно чувати и бити доступан на ЦД-у, а у скраћеном облику, заједно са штампаним каталозима досад постављених изложби, и на сајту www.бмс.рс. Ауторке изложбе су Ивана Гргурић и Силвија Чамбер.
Рабиндранат Тагоре рођен је у Калкути 1861. године. Прву песму написао је као осмогодишњак, а до краја живота објавио је више од 170 књига поезије, драма, романа, кратких прича, огледа, студија, расправа и дневничких записа. Светску славу донела му је књига поезије Гитанџали, коју је сам превео на енглески језик и за коју је 1913. добио Нобелову награду. Осим књижевношћу, Тагоре се бавио педагогијом, филозофијом, компоновањем и сликарством. Умро је у родном граду 1941. године.
