Selimir Radulović je rođen 1953. godine na Cetinju.
Objavio je šest pesničkih knjiga: Poslednji dani (Gradska biblioteka "Žarko Zrenjanin", Zrenjanin, 1986), San o praznini (Književna zajednica Novog Sada,1993), U sjenku ulazim, oče (Vreme knjige, Beograd, 1995), O tajni rizničara svih suza (Narodna knjiga, Beograd, 2005), Snovi svetog putnika (Prometej, Novi Sad, 2009), Pod kišom suza s Patmosa (SKZ, Beograd, 2012); knjige izabranih pesama: Po licu noći (Prosveta, Beograd, 1996,1997), Knjiga očeva (Prometej, Orfeus, Novi Sad, 2004), Gde Bogu se nadah (Narodna knjiga, Beograd, 2006),  Izveštaj iz zemlje živih (SNV, Podgorica, 2009), Svetlo iz očeve kolibe (Gramatik, Beograd, 2011) i knjige izabranih i novih pesama: S visa sunčanog, strašnog (Rad, Beograd, 1999), Kao mirni i svetli vesnik (Prometej, Novi Sad, 2008), Pesma sa ostrva siročadi (Nolit, Beograd, 2010), Izabrana dela, I-IV (Beograd, Srpska književna zadruga; Novi Sad, Pravoslavna reč, 2013).

Autor je pet antologija / hrestomatija: Panorama savremenog pesništva u Vojvodini (1985), Smetnje na vezama (1988), Antologija savremenog pesništva u Vojvodini (1990), Antologija Bećković (2009), Zlatni vek srpskog pesništva, 1910-2010 (2010) i knjige književno-kritičkih tekstova Povoj i članci (1987).

Za svoj književni rad dobio je Novembarsku povelju Novog Sada, Iskru kulture, Pečat varoši sremskokarlovačke, Kočićevo pero, nagradu Proljetnog sajma u Banjaluci 2008, nagradu Teodor Pavlović 2012, Vukovu nagradu, nagradu Miodrag Đukić i nagradu Simo Matavulj 2013.

Od 1990. do 1992. bio je sekretar Pokrajinskog fonda kulture.
Od 1992. do 1997. bio je direktor Kulturnog centra Novog Sada. U to vreme pokrenuo je INFANT, međunarodni festival alternativnog i novog teatra, koji je, ubrzo, postao jedan od najprestižnijih festivala u ovom delu Evrope. Za njegovog mandata, pokrenut je i Novosadski letnji festival, u okviru kojeg su, u koprodukciji sa drugim manifestacijama tog tipa i sa našim poznatim pozorišnim kućama, realizovane brojne pozorišne produkcije.
Od 1997. do 2000. bio je Predsednik Društva književnika Vojvodine.
Od 2001. do 2012. bio je Glavni i odgovorni urednik izdavačke kuće Orfeus. Za to vreme u ovoj kući je objavljeno oko 300 naslova i profilisana je kao jedna od najuglednijih izdavačkih kuća u Pokrajini.
Od 2012. do 2014. godine bio je direktor Sterijinog pozorja.
Sada je upravnik Biblioteke Matice srpske.
Živi u Novom Sadu, završio Filozofski fakultet (odsek književnost), otac četvoro dece.