ВЕСТИ ИЗ БИБЛИОТЕКЕ МАТИЦЕ СРПСКЕ  


  
NAZAD NA OSNOVNU STRANICU > > >
 


ВЕСТИ бр. 106 можете погледати у дигиталноj БМС


ВЕСТИ бр. 105 можете погледати у дигиталноj БМС


ВЕСТИ бр. 104 можете погледати у дигиталноj БМС


ВЕСТИ бр. 103 можете погледати у дигиталноj БМС


ВЕСТИ бр. 102 можете погледати у дигиталноj БМС


ВЕСТИ бр. 101 можете погледати у дигиталноj БМС


ВЕСТИ бр. 100 можете погледати у дигиталноj БМС


ВЕСТИ бр. 99 можете погледати у дигиталноj БМС


ВЕСТИ бр. 98 можете погледати у дигиталноj БМС


ВЕСТИ бр. 97 можете погледати у дигиталноj БМС

VESTI br. 96  > > >

ВЕСТИ бр. 96 можете преузети у PDF формату
(2,5 Mb)

ВЕСТИ бр. 95 можете прегледати у дигиталноj БМС


Четвртак, 9. jул у 19 сати

VESTI br. 94  > > >

ВЕСТИ бр. 94 можете прегледати у дигиталноj БМС

VESTI br. 93  > > >

ВЕСТИ бр. 93 можете прегледати у дигиталноj БМС

VESTI br. 92  > > >

ВЕСТИ бр. 92 можете преузети у PDF формату
(2 Mb)

VESTI br. 91  > > >

ВЕСТИ бр. 91 можете преузети у PDF формату
(1,4 Mb)

VESTI br. 90  > > >

ВЕСТИ бр. 90 можете преузети у PDF формату
(1 Mb)

VESTI br. 89  > > >

ВЕСТИ бр. 89 можете преузети у PDF формату
(5 Mb)

VESTI br. 88  > > >

ВЕСТИ бр. 88 можете преузети у PDF формату (3,2 Mb)

VESTI br. 87  > > >

ВЕСТИ бр. 87 можете преузети у PDF формату (2,2 Mb)

VESTI br. 86  > > >

ВЕСТИ бр. 86 можете преузети у PDF формату (1,8 Mb)

VESTI br. 85  > > >

ВЕСТИ бр. 85 можете преузети у PDF формату (1,6 Mb)

VESTI br. 84  > > >

ВЕСТИ бр. 84 можете преузети у PDF формату (1,6 Mb)

VESTI br. 83  > > >

ВЕСТИ бр. 83 можете преузети у PDF формату (1,7 Mb)

VESTI br. 82  > > >

ВЕСТИ бр. 82 можете преузети у PDF формату (3,1 Mb)

VESTI br. 81  > > >

ВЕСТИ бр. 81 можете преузети у PDF формату (1.5 Mb)

VESTI br. 80  > > >

ВЕСТИ бр. 80 можете преузети у PDF формату (1.47 Mb)

VESTI br. 79  > > >

ВЕСТИ бр. 79 можете преузети у PDF формату (1.26 Mb)

VESTI br. 78  > > >

ВЕСТИ бр. 78 можете преузети у PDF формату (6.84 Mb)

VESTI br. 77  > > >

ВЕСТИ бр. 77 можете преузети у PDF формату (1.16 Mb)

 


Данашња трибина је отказана због болести предавача!

Са задовољством вас позивамо на трибину Савремени човек и савремени свет, на коjоj ће говорити др Александар Гајић. Трибина jе заказана за четвртак, 21. jун 2018, у 19 часова, у атриjуму Библиотеке Матице српске.

Александар  Гајић, доктор  правних и политичких наука, виши je научни сарадник Института за европске студије у Београду. Докторирао је 2008. године на Универзитету у Новом Саду, на интердисциплинарним студијама на тему Идеја светске државе: правни, политички и филозофски аспект. Бави се проучавањем међународних односа, друштвене и правно-политичке теорије, као и студијама културе. Радио је у правосуђу, адвокатури и новинарству. Аутор је или приређивач 12 монографија и око 100 научних радова. Нека од његових дела су: Нови феудализам, Звук и заједница: рок музика и судбина Запада, У вртлогу транзиције, Огледало владара. Учесник је великог броја научних скупова националног и међународног карактера, као и округлих столова и дебата о регионалним односима. Своје текстове, колумне и анализе објављивао је у готово свим дневним и недељним новинама, као и на интернет порталима у Србији. Као аналитичар често даје изјаве за медије у Србији и региону.


ИЗЛОЖБА О МИХАИЛУ ПЕТРОВИЋУ АЛАСУ

Поводом обележавања 150 година од рођења Михаила Петровића Аласа (1868–1943) Библиотека Матице српске приредила је електронску изложбу грађе из својих збирки. Поставка, коју чини избор дела Михаила Петровића Аласа и литературе о њему, може се погледати од 15. јуна до 12. јула 2018. године, у јавном каталогу Библиотеке. Ауторке изложбе су Марина Ђачић и Марина Шмудла, уредник Селимир Радуловић.
Михаило Петровић математичар, академик, професор, рибар, путописац, музичар и књижевник,  рођен је 24. априла 1868. године у Београду. Након завршене основне школе и  Прве београдске гимназије, уписује се на Природно-математички одсек Велике школе у Београду. Студије завршава са одличним успехом и затим одлази у Париз на усавршавање где стиче докторат из  математичких наука. По повратку у Београд постављен је за професора математике у Великој школи где предаје до пензије. За дописног члана Српске краљевске академије изабран је 1897. године, а за редовног 1899. године.  Био је и истакнути риболовац, често је боравио на рекама Сави и Дунаву због тога је добио и карактеристичан надимак – Мика Алас. Био је велики љубитељ путовања нарочито по далеким и у то време недовољно истраженим пределима. Написао је неколико путописа са експедиција за истраживање поларних области. Волео је музику, свирао је виолину и основао оркестар "Суз".
Михаило Петровић Алас је аутор бројних научних радова, научних монографија, уџбеника, књижевних дела и путописа. Нека од његових дела су: О асимптотним вредностима интеграла диференцијалних једначина првог реда (1895), Елементи математичке феноменологије (1911), Кроз поларну област (1932), У царству гусара (1933), Феноменолошко пресликавање (1933), Један диференцијални алгоритам и његове примене (1936), Елиптичке функције (1937), Роман јегуље (1940) и др. Умро је у Београду 1943. године.
Са задовољством вас позивамо на трибину Савремени човек и савремени свет, на коjоj ће говорити проф. др Александар Раковић. Трибина jе заказана за четвртак, 14. jун 2018, у 19 часова, у атриjуму Библиотеке Матице српске.

Aлександар Раковић je рођен у Београду 1972. године. Дипломирао је и магистрирао историју на Филозофском факултету у Београду, а докторску дисертацију Рокенрол у Југославији 1956–1968: изазов социјалистичком друштву одбранио је 2011. на истом факултету, на Катедри за историју Југославије.


Виши je научни сарадник на Институту за новију историју Србије у Београду. Аутор је осам књига: Југословени и Ирска револуција 1916–1923, Универзитет и српска теологија, Рокенрол у Југославији 19561968, Југославија – Индонезија 1945–1967, The University and Serbian Theology, Срби и религијски интервенционизам 1991–2015, Yugoslavia – Indonesia 1945–1967. Уредник је три зборника научних радова, оснивач и уредник сајта Српска земља Црна Гора, као и уредник Пројекта Растко Цетиње, електронске библиотеке српске културе Црне Горе.
Александар Раковић је координатор међуверске сарадње Србије; у име Републике Србије поднео је пет реферата и говорио на четири годишња састанка ОЕБС-а о људским правима и верским слободама. Председник је Друштва српско-индонежанског пријатељства Нусантара и члан Комисије за музеј и архивску грађу Фудбалског клуба Црвена звезда.





БИБЛИОНЕТ 2018.

У Библиотеци Матице српске је од 7. до 9. јуна одржан дванаести стручно-научни скуп Библионет, у организацији Заједнице матичних библиотека Србије и Библиотеке Матице српске. Тема овогодишњег Библионета  била је Рукописна и стара штампана књига.

На конференцији је изложено 30 реферата. Поред учесника из библиотека широм Србије, на конференцији су учествовали и еминентни научници и истраживачи из Москве, Санкт Петербурга, Будимпеште и Бањалуке.

У оквиру манифестације свечано је уручена Награда Ђура Даничић  мр Душици Грбић,  археографу саветнику Библиотеке Матице српске. Награду додељује Заједница матичних библиотека Србије за укупан допринос развоју библиотечко-информационе делатности и културе у Републици Србији.

Последњег дана скупа учесници су посетили Спомен-библиотеку у Сремским Карловцима и манастир Велика Ремета.

Конференција Библионет 2018 протекла је успешно и у доброј атмосфери, а изложени реферати  биће публиковани у зборнику са овог скупа.



ФОТОГРАФИЈЕ СА ОВОГОДИШЊЕГ БИБЛИОНЕТА МОЖЕТЕ ПОГЛЕДАТИ И ПРЕУЗЕТИ ОВДЕ > > >


НАЈАВА
У Библиотеци Матице српске у четвртак, 7. јуна, почиње традиционални стручно-научни скуп Библионет, а трајаће до суботе, 9. јуна 2018. Ово ће бити дванаеста годишња конференција Библионет, коју организује Заједница матичних библиотека Србије, са циљем да се унапреде активности матичних библиотека у регионалним центрима и другим народним библиотекама у Србији, као и да се афирмишу научно-истраживачке активности у домаћем библиотекарству.

Тема овогодишњег Библионета  биће Рукописна и стара штампана књига, а на скупу ће бити изложени радови посвећени, између осталог, историји књиге и штампарства, историјату појединих збирки, истраживању и раду на опису и презентовању грађе, правној и физичкој заштити, као и примени савремених технологија. На конференцији ће бити речи о српским рукописима у контексту општесловенске рукописне традиције, о истраживању српских рукописа у иностраним збиркама, о виртуелним библиотекама рукописних и старих штампаних књига и др.

Од посебног значаја је то што ће, осим домаћих гостију и специјалних гостију из региона, на овом скупу учествовати и истакнути инострани научници и истраживачи рукописних и старих штампаних књига – Анатолиј Аркадјевич Турилов из Института за славистику Руске академије наука (Москва) и члан САНУ, Джамиља Нуровна Рамазанова, руководилац Одељења старих и ретких књига у Руској државној библиотеци у Москви, Жана Леонидовна Левшина, главни библиотекар староруских фондова Одељења рукописа Руске националне библиотеке у Санкт Петербургу и Фаркаш Габор Фаркаш, руководилац Одељења старих штампаних публикација Националне библиотеке Сечењи у Будимпешти.

У оквиру манифестације биће свечано уручена Награда Ђура Даничић. Ова награда установљена је у част знаменитог српског филолога, преводиоца, културног прегаоца и управника Народне библиотеке Србије, а додељује се за целокупан допринос појединца развоју библиотекарства и културе Србије.

Заједница матичних библиотека Србије и Библиотека Матице српске са задовољством обавештавају јавност да је овогодишњи добитник овог престижног признања мр Душица Грбић, археограф саветник у Библиотеци Матице српске чија биографија сведочи о свеобухватном, посвећеном вишедеценијском раду у области библиотекарства и културе у целини.

Конференција Библионет 2018, темом Рукописне и старе штампане књиге, допринеће размени искустава, разматрању проблема и недоумица у раду с рукописним и старим штампаним књигама, као и сагледавању перспектива за унапређење делатности у тој сфери библиотечко-информационог система.

Министарство културе и информисања Републике Србије подржало је одржавање Библионета 2018, препознавши важност овог скупа у области заштите културног наслеђа од изузетног и великог значаја за националну културу, као и његове презентације стручној и широј јавности.

ОВДЕ МОЖЕТЕ ПРЕУЗЕТИ ПРОГРАМ БИБЛИОНЕТА 2018.”

Са задовољством вас позивамо на трибину Савремени човек и савремени свет, на коjоj ће говорити проф. др Даница Груjичић. Трибина jе заказана за четвртак, 7. jун 2018, у 19 часова, у атриjуму Библиотеке Матице српске.

Проф. др Даница Груjичић jе рођена у  Ужицу 30. августа 1959. Студиjе медицине коjе jе почела у Москви завршила jе у Београду. На Медицинском факултету београдског Универзитета докторирала jе 1996. године, тезом Евалуациjа диjагностичких поступака и хируршких проблема код супратенториjалних интравентрикуларних тумора.

Од 1984. запослена jе на Институту за неурохирургиjу Клиничког центра Србиjе, где jе од 2007. начелница Одељења за неуроонкологиjу. Упоредо са клиничком праксом ангажована jе као предавач, на Медицинском факултету Универзитета у Београду, а од 2009. jе редовни професор. Као аутор или коаутор потписуjе више од 250 научних радова, поглавља у књигама и монографиjа. Неки од наслова из њене богате библиографиjе су: Канцер, фертилитет и трудноћа; Карцином ректума; Анестезиjа у трауми; Основни принципи неурохирургиjе,итд. Члан jе Удружења неурохирурга Србиjе, Српског лекарског друштва и Европске асоциjациjе неурохируршких друштава.

Председник jе хуманитарне организациjе Здрава Србиjа, као и комисиjе за психоактивне супстанце Министарства здравља. Протеклих неколико година пажњу jавности привукла jе иступањем на тему употребе деривата канабиса у медицинске сврхе.


Овде можете погледати снимак трибине > > >



У четвртак, 31. маjа, почиње нови циклус трибина под насловом Савремени човек и савремени свет, у организациjи Матице српске и Библиотеке Матице српске. Први гост ове сезоне биће Матиjа Бећковић, а трибина ће бити одржана у атриjуму Библиотеке Матице српске, са почетком у 19 часова.

Академик Матиjа Бећковић jе српски књижевник, рођен 29. новембра 1939. године у Сенти. Основну школу завршио jе у селу Веље Дубоко, ниже разреде гимназиjе у Колашину и Славонском Броду, а вишу гимназиjу у Ваљеву. Студирао jе на Филолошкoм факултету у Београду, на Групи за jугословенску и општу књижевност. Прве песме написао jе jош као гимназиjалац, а поему Вера Павладољска обjавио jе 1962. Следе дела Метак луталица, Тако jе говорио Матиjа, О међувремену, Рече ми jедан чоек, Међа Вука Манитога, Леле и куку, Служба Светом Сави, Косово наjскупља српска реч, Ћераћемо се jош, Служба Пустињаку цетињском, Праху оца поезиjе. Његови поетски и прозни текстови често су приређивани за позориште и извођени на домаћим и страним сценама. Са Бориславом Михаjловићем Михизом адаптирао jе за позориште Горски виjенац. Са Душаном Радовићем написао jе драмску поему  Че – трагедиjа коjа траjе.
За своjа дела добио jе броjна признања, међу коjима су награде Милан Ракић, Октобарска, Седмоjулска, Змаjева, Дисово пролеће, Беловодска розета, Златни крст кнеза Лазара, Равногорска, Стефан Митров Љубиша, Велика Базjашка повеља, Библиос, Награда Вукове задужбине, Његошева награда, Жичка хрисовуља… За поему Ћераћемо се jош добио jе награде Типар, Златни бестселер, jован Дучић и Лаза Костић.
Дописни члан Српске академиjе наука и уметности постаjе 1983, а редовни 1991. године. Члан jе Српског ПЕН центра. Од 2009. године председник jе Фонда Слободан jовановић. Одликован jе Краљевским орденом Белог орла.


Овде можете погледати снимак трибине > > >




ИЗЛОЖБА О ВЛАДИМИРУ ВЛАДИМИРОВИЧУ МАjАКОВСКОМ

Поводом обележавања 125 година од рођења Владимира Владимировича Маjаковског (Багдати, Грузиjа 1893 – Москва, Русиjа 1930), авангардног руског песника (наjистакнутиjа личност руског футуризма), драматичара, писца филмских сценариjа, сликара, редитеља и глумца Библиотека Матице српске приредила jе електронску изложбу грађе из своjих збирки. Поставка, коjу чини избор дела и литературе о Маjаковском, може се погледати од 18. маjа до 14. jуна 2018. године у jавном каталогу Библиотеке. Ауторка изложбе jе Силвиjа Чамбер, уредник Селимир Радуловић.

Маjаковски jе био особен као личност, бунтовне природе, отворен у наступима и расправама, човек протеста и динамичног схватања живота. Надахнут идеjама социjализма и са вером да поезиjа може променити свет као песник био jе иноватор, увео jе у поезиjу jезик улице, екстатичан тон, експлозиван jезик, необичан речник, цитате, нове жанрове поеме, степенаст стих. Поред поезиjе писао jе сатиричне комедиjе, песме-фељтоне и разне манифесте. Међу његова наjпознатиjа дела спадаjу песме „Леви марш”, „Вама”, „Конференциjаши”..., поеме Облак у панталонама, О томе, Владимир Илич Лењин, На сав глас, Рат и свет, Човек..., драме Владимир Маjаковски, Хладан Туш, Стjеница...

Дана 14. априла 1930. године у 10 сати и 15 минута, у своj радноj соби, хицем из револвера окончао jе живот В. В. Маjаковски, оставивши писмо адресовано „Свима”, у ком, између осталог стоjи: „За моjу смрт не кривите никога и, молим вас, без сплеткарења. Покоjник то никако ниjе волео. Маjко, сестре и приjатељи, ово ниjе начин (другима не препоручуjем), али jа излаза нисам имао. [...]”
250 ГОДИНА ОД ОБjАВЉИВАЊА СЛАВЕНОСРПСКОГ МАГАЗИНА ЗАХАРИjЕ ОРФЕЛИНА
(Венециjа, Штампариjа Димитриjа Теодосиjа, 1768)

Библиотека Матице српске jе на основу грађе из своjих збирки приредила електронску изложбу поводом 250 година од обjављивања Славеносрпског магазина Захариjе Орфелина, отиснутог у Типографиjи Димитриjа Теодосиjа у Венециjи 1768. године. Електронски каталог изложбе садржи опис оригиналног издања и хронолошки преглед литературе са сигнатурама. Ауторке изложбе су Александра Драпшин и Милица Пjевач, а уредник jе Селимир Радуловић.

Први српски и jужнословенски часопис изашао jе само у jедном броjу. Обjављен jе анонимно. Захариjа Орфелина као аутора и издавача први jе навео Алексеj Хорањи 1776. године. Узор за ово дело Орфелин jе имао у европскоj периодици тога времена, а посебно у руском часопису jежемjесjачниjа сочинениjа из коjег jе преузео већину прилога. jедно време ревизор у Типографиjи Димитриjа Теодосиjа, Захариjа Орфелин био jе свакако подстакнут и венециjанским културним окружењем. Претпоставља се да су на изглед и на структуру Орфелиновог Магазина утицаj имали венециjански часописи Magazzino Italiano, La Gazzeta Veneta, La Frusta Letteraria, L’Europa Letteraria и други.

Историjску и културну важност има Предговор,сматра се програмским манифестом српског просветитељства. Орфелин истиче предност часописа, са своjим разноврсним прилозима, коjи излазе периодично у малим свескама, као погодно средство за ширење знања. Циљ jе да се читаоци кроз разоноду и забаву неприметно поучаваjу. Указуjе на важност писања на властитом jезику (коjи се говори) и даjе као пример друге европске народе.

Магазин има енциклопедиjски карактер и обухвата текстове са различитим темама. Садржи девет прилога: поучне чланке, приповетку, песму, превод историjског документа, епиграме и преглед обjављених књига. Први пут у српскоj књижевности штампан jе сонет, библиографиjа и књижевна критика, источњачка повест и прво jе дело у целини штампано грађанском ћирилицом.

Поjава часописа у ондашњем српском друштву била jе необична. Без подршке читалаца и учених људи и писаца, ниjе изненађење да jе остао на првом броjу. Да jе Магазин дошао прерано, као доказ може се навести и то што jе следећи српски часопис изашао тек педесет шест година касниjе (Летопис Матице српске, 1824).

Славеносрпски магазин jе дело коjе jе унело модерну европску просветитељску и грађанску орjентациjу у српску културу. Утицао jе да се ново раздобље српске књижевности почне рачунати од Захариjа Орфелина.

У Библиотеци Матице српске чуваjу се три примерка првог српског часописа, два у збирци раритетне периодике на српском jезику 18. и 19. века (РПСр I 1) и jедан у Библиотеци Српске православне велике гимназиjе у Новом Саду (Патронат 10671). Снимци примерка Славеносрпског магазина доступни су у Дигиталноj БМС на адреси: digital.bms.rs.

Поставка електронске изложбе може се погледати у jавном каталогу Библиотеке од 23. априла до 17. маjа 2018.
СВЕТИСЛАВУ БОЖИЋУ НАГРАДА ЗЛАТНА КЊИГА БИБЛИОТЕКЕ МАТИЦЕ СРПСКЕ

Жири за награду Златна књига Библиотеке Матице српске (академик Миро Вуксановић, проф. емеритус др Славко Гордић и мр Душица Грбић, археограф саветник) jедногласно jе након jавног позива прихватио предлог и донео одлуку да добитник награде Златна књига Библиотеке Матице српске за 2018. годину буде Светислав Божић, дописни члан САНУ, професор универзитета, познати српски композитор и аутор поетске озвучене библиографиjе.

Светислав Божић (рођен у Лозници 1954) водећи jе српски савремени композитор духовне музике чиjа jе основа православна – византиjска и светосавска. У две стотине своjих композициjа различитог жанра створио jе jединствено дело коjе поштуjе некадашње музичке облике, а истовремено их освежава модерним уметничким изразом.

Посебно су запажене композициjе Светислава Божића написане на стихове Венцловића, Црњанског, Дучића, Настасиjевића, Попе, свих досадашњих добитника Дучићеве награде и других српских писаца. Истовремено саставља и jединствену поетску озвучену библиографиjу коjа има више од хиљаду jединица.

Награду чини повеља, округли сто о уметничком делу и библиографском раду добитника и зборник радова са округлог стола. Повеља ће добитнику бити уручена приликом прославе Дана Библиотеке Матице српске, 27. априла 2018. Округли сто ће бити одржан у новембру ове године, након чега ће бити обjављен и зборник радова са тог скупа.


ИЗЛОЖБА О ГЕОРГИjУ МАГАРАШЕВИЋУ

Поводом обележавања 225 година од рођења Георгиjа Магарашевића (1793–1830) Библиотека Матице српске приредила jе електронску изложбу грађе из своjих збирки. Поставка, коjу чини избор дела Георгиjа Магарашевића и литературе о њему, може се погледати од 22. марта до 22. априла 2018. године, у jавном каталогу Библиотеке. Ауторке изложбе су Марина Ђачић и Марина Шмудла, уредник Селимир Радуловић.

Георгиjе Магарашевић, историчар, књижевник и професор, рођен jе у месту Адашевци у Срему 1793. године. Након завршених шест разреда гимназиjе у Сремским Карловцима, одлази у Пешту, али му лоше здравствено стање онемогућава даље школовање. Враћа се у Сремске Карловце где постаjе професор у гимназиjи 1813. године и предаjе историjу и друге хуманистичке предмете. Због приватног скандала 1816. године, бива приморан да напусти Карловце, а потом почиње да предаjе у новооснованоj Новосадскоj гимназиjи. Био jе добар приjатељ српског песника Лукиjана Мушицког, о чему сведочи Мушицкова песма Георгиjу Магарашевићу (1817). Одржавао jе контакте са Вуком Караџићем, а током jедне посете Бечу упознао jе Димитриjа Давидовића и jернеjа Копитара.

Георгиjе Магарашевић jе писац многоброjних књижевних бележака, путописа, кратких биографиjа и историjских радова. Нека од његових дела су: Библиска садружества (1821),  Палеж Москве (1821), Историjа наjважниjи политични европеjски прикључениjа от Виjенског мира 1809. до 1821. год. (1823), Путовање по Србиjи у 1827. години (1827), Писма Филосерба (1828, 1829), Писма Доситеjа Обрадовича (1829), Дух списаниjа Доситеjеви (1830), Кратка всeмирна историjа (1831), превод дела Нове историческе паметидостоjности живота Наполеона Бонапарте (1822) и др. Његов наjзначаjниjи допринос историjи српске књижевности и културе представља покретање часописа Серпске љетописи 1824. године за годину 1825, данашњег Летописа Матице српске. Умро jе у Новом Саду 1830. године.
ИЗЛОЖБА О jАНУ КОЛАРУ

Поводом обележавања 225 година од рођења словачког писца, песника, представника словачког и чешког националног препорода, идеолога словенске узаjамности, професора словенске археологиjе, лингвисте и евангелистичког свештеника jана Колара (1793–1852), Библиотека Матице српске приредила jе електронску изложбу грађе из своjих збирки. Поставка, коjу чини избор дела jана Колара и литературе о њему, може се погледати од 1. до 21. марта 2018. године у jавном каталогу Библиотеке. Ауторка изложбе jе Даниела Ломенова, уредник Селимир Радуловић.

jан Колар je рођен 1793. године у месту Мошовце у Словачкоj у импресивном окружењу природе планинског ланца Мале и Велике Фатре. Био jе син кмета земљорадника и занатлиjе, коjи jе сматрао да и његов син треба да крене тим стопама и да изучи занат. Тада се супротставио крутом ауторитету свог оца и кренуо путем науке. Школовао се у Кремници (1806–1808), Банскоj Бистрици (1810–1812), на протестантско-евангелистичком лицеjу у Братислави (1812–1815) и на Универзитету у jени (1817–1819), завршивши филозофиjу и теологиjу. Дух атмосфере коjа jе владала међу студентима у jени, пароле о слободи и уjедињењу немачког народа и дружење са песником Гетеом, распламсали су код  Колара љубав према родном краjу и народу. Уjедно са родољубивим осећањима, планула jе и искрена љубав према Фридерики Вилхелмини Шмитовоj (Мини), кћерки евангелистичког свештеника из Лобеде поред jене, коjоj jе посветио своjе наjпознатиjе дело  Кћи Славе (1824, 1832, 1852). То jе збирка од 645 сонета у коначном броjу, jер се сваким наредним издањем проширивала. У њоj се изражава љубав и осећања према жени, отаџбини, своме народу и свим подjармљеним Словенима. Уз ово дело саставља и Тумачење или напомене и обjашњења уз Кћи Славе (1832). Програм, коjи jе Колар изнео у овоj збирци, теоретски jе обjаснио у делу О књижевноj узаjамности међу племенима и наречjима словенским (1836). У свом концепту о словенскоj узаjамности говори о постоjању четири књижевна словенска jезика: руског, пољског, чехословачког и српскохрватског. У томе jе наишао на противнике из редова мањих словенских народа, коjи су покушавали да постигну народну самобитност, али и међу млађим генерациjама словачког народа, коjи су желели да се изборе за своj словачки књижевни jезик. Он jе био приклоњен идеjи да Чеси и Словаци треба да постигну jезичко и културно jединство и да треба да се служе чешким jезиком, коjи би имао елементе словачког jезика.  По угледу на Вука Стефановића Караџића, са коjим се дружио и дописивао, сакупља и обjављуjе Песме световне народа словачког у Угарскоj (1823, 1827) и Народне песме или песме световне Словака у Угарскоj (1834–1835). Тим делима касниjе, на неки начин, утире пут настаjању самосталне словачке књижевности и отвара врата словачком jезику, као jезику књижевности, иако jе био окренут чешком jезику на коjем jе писао своjа дела.

Од познатих дела jана Колара можемо да споменемо: О књижевноj узаjамности међу племенима и наречjима словенским (1826), Имеслов односно речник личних имена разних народа словенских (1828), Расправе о именима, почецима и старинама народа словенског и његовим племенима (1830), Путопис преко Горње Италиjе а туда преко Тирола и Баварске, са посебним освртом на словенске почетке године 1841 (1843)…

Колар се борио против тираниjе, против омаловажавања људи, за jеднакост народа, за њихову слободу, за људскост, говорећи: „Знаj, слободу заслужуjу само они, коjи друге цене, али ко држи роба, роб jе и сам.“

Умрo jе 24. jануара 1852. године у Бечу, где jе провео последње године свог живота, радећи на Универзитету као професор словенске археологиjе. Његови посмртни остаци пренесени су 1904. године у Праг, на Олшанско гробље (према неким изворима се помиње и 1903. година).
Библионет 2018

Заjедница матичних библиотека Србиjе, струковно удружење коjе има за циљ афирмациjу, промовисање и унапређење библиотекарске струке у Републици Србиjи, организуjе 2018. године дванаесту годишњу конференциjу под називом Библионет.

Основни циљ конференциjе jе да се унапреде активности матичних библиотека у регионалним центрима и другим народним библиотекама у Србиjи, као и да се афирмишу научно-истраживачке активности у домаћем библиотекарству.

У 2018. години скуп ће се одржати од 7. до 9. jуна, у Библиотеци Матице српске у Новом Саду, на тему Рукописна и стара штампана књига (историjат књиге и збирки, принципи формирања збирки, рад на опису и презентациjи, критериjуми за категоризациjу грађе као споменика културе, правна и физичка заштита), са идеjом да се прикажу досадашњи резултати рада, размене искуства и сагледаjу перспективе за унапређење делатности у тоj сфери библиотечко-информационог система.

Библионет 2018
Рукописна и стара штампана књига
7-9. jун 2018, Библиотека Матице српске у Новом Саду

Приjава учешћа до 10. марта на dragana.milunovic@nb.rs.

Краjњи рок за слање радова 1. маj 2018.

Информациjе о смештаjу gordana@bms.ns.ac.rs

jавни позив за предлагање кандидата за награду "Златна књига Библиотеке Матице српске"

Библиотека Матице српске упућуjе jавни позив поjединцима и правним лицима са териториjе Републике Србиjе за предлагање кандидата за награду Златна књига Библиотеке Матице српске за 2018. годину.

Награда Златна књига Библиотеке Матице српске додељуjе се за допринос библиотекарству и библиографском раду истакнутог научника, књижевника или уметника. Награду може добити истакнути научник, књижевник или уметник ако има своjу задужбину у Библиотеци Матице српске.

Награду чини повеља и зборник радова са округлог стола о добитнику.

Награда Златна књига Библиотеке Матице српске доделиће се 27. априла, када ће се обележити Дан Библиотеке Матице српске.

Предлог за награду мора бити благовремен и образложен са биографиjом кандидата и документациjом коjом се доказуjу наводи из предлога.

Предлози се достављаjу до 19. марта 2018. године, на адресу: Библиотека Матице српске, ул. Матице српске бр.1, 21104 Нови Сад, са назнаком: За награду Златна књига Библиотеке Матице српске.

Одлуку о додели награде доноси трочлани жири.
ИЗЛОЖБА - ДВЕСТА ГОДИНА ОД ОБjАВЉИВАЊА СРПСКОГ РjЕЧНИКА ВУКА СТЕФАНОВИЋА КАРАЏИЋА (БЕЧ, 1818)

Библиотека Матице српске приредила jе изложбу поводом обележавања двеста година од обjављивања првог издања Српског рjечника Вука Стефановића Караџића (Српски рjечник истолкован њемачким и латинским риjечма, Беч, Штампариjа jерменског манастира, 1818).

Састављању речника народног српског говора Вук jе приступио 1815. на предлог и препоруку слависте и дворског библиотекара jернеjа Копитара. Наjобимниjи посао око прикупљања грађе одвиjао се у манастиру Шишатовцу, где jе Вук боравио као гост архимандрита Лукиjана Мушицког 1816. године. Рjечник из 1818.укупно садржи 26.270 речи. Вуков сарадник jернеj Копитар помогао jе око превода одредница на латински и немачки, као и у другим лексикографским пословима око концепциjе и израде речника.
Многе угледне личности биле су претплатници, а међу њима знатне прилоге дали су митрополит Стефан Стратимировић и племић Сава Текелиjа. Штампање jе помогао и бечки трговац Теодор Тирка коjи jе дао наjвећи прилог, али с тим да преузме део тиража и наплати дуг.

Српски рjечник jе прва књига издана реформисаном азбуком (изостаjе слово х, унето у друго издање) и новим правописом. Уз Рjечник Вук jе дао и кратак преглед српске граматике. Постоjали су проблеми издавања дела на народном jезику и новом азбуком. Тешкоће око штампања новим словима превазиђене су проналажењем штампариjе jермена мехитариста у Бечу коjи су имали дозволу обjављивања на источним jезицима. Када jе обjављен, Рjечник jе у српскоj средини одбоjно примљен. Осим нове азбуке, а нарочито због латиничког слова jота (j)  унетог у њен састав, неприjатељству су допринели и лексичка грађа „срамотних“ речи, као и употреба jекавског наречjа. У европским ученим круговима Рjечник jе добио похвале и признања.

Вуков Рjечник ниjе само лексокографско дело, већ и „енциклопедиjа народног живота“, како се о њему говори. У Рjечнику су описана народна веровања, обичаjи, ношња, jела, свакодневни послови, друштвени односи, оружjе, школе, биљке и др. Дело jе и ризница народних умотворина: пословица, загонетки, изрека, лирских и епских народних песама, басми, баjалица, здравица, тужбалица, легенди, скаски и анегдота, па све до приповедака, шаљивих прича, прича о животињама и др.

Осим првог издање Вуковог Српског рjечника из 1818, на изложби jе представљено и друго издање (Беч, Штампариjа jерменског манастира, 1852), са око 47.500 речи, као и остала издања, укључуjући и фототипска, хронолошким редом. На изложби jе представљен и избор литературе  о Вуковом Рjечнику са сигнатурама, коjа своjом броjношћу и тематском разноврсношћу сведочи о великом интересовању jавности за ову књигу у протекла два века, а отвара перспективе и даља проучавања.

Вуков Рjечник био jе jедан од наjважниjих корака у борби за jезик, jер jе за основицу књижевног jезика поставио чист народни jезик.
Изложба се може погледати у jавном каталогу Библиотеке од 1. до 28. фебруара 2018. и на саjту БМС. Ауторка jе Александра Драпшин, а уредник jе Селимир Радуловић.

Са задовољством вас позивамо на трибину Савремени човек и савремени свет, на коjоj ће говорити проф. др Леон Коjен. Трибина jе заказана за четвртак, 18. jануар 2018, у 19 часова, у свечаноj сали Матице српске.

Леон Коjен (1945) jе професор на Филозофском факултету у Београду. Дипломирао jе филозофиjу 1970. године. Осам година касниjе, докторирао jе на Универзитету у Оксфорду. Од 1984. до 1998. и од 2001. до 2003. године предавао jе естетику и теориjу књижевности на Филолошком факултету у Београду. Професор историjе филозофиjе на Филозофском факултету у Београду jе од 2003. године. Од 1998. до 2001. био jе гостуjући професор филозофиjе на Вилиjамс Колеџу у САД. Обjавио jе више књига и радова из области филозофиjе и теориjе књижевности.


Овде можете погледати снимак трибине > > >



ИЗЛОЖБА О МАКСИМУ ГОРКОМ

Поводом обележавања 150 година од рођења Алексеjа Максимовича Пешкова, познатиjег као Максим Горки (Нижњи Новгород, 1868 – Москва, 1936), руског и совjетског писца, оснивача књижевног метода социjалистичког реализма и политичког активисте, Библиотека Матице српске приредила jе електронску изложбу грађе из своjих збирки. Поставка, коjу чини избор дела и литературе о Максиму Горком, може се погледати од 5. до 31. jануара 2018. године на веб саjту Библиотеке www.bms.rs. Ауторка изложбе jе Силвиjа Чамбер, уредник Селимир Радуловић.

Максим Горки био jе противник царске власти, у првим комешањима 1905. године отворено jе устао против постоjећег поретка. Русиjу jе напустио 1906, да би се вратио 1913, након егзила у Италиjи. Године 1921, разочаран и у револуциjу, поново jе емигрирао у иностранство да би се на лични Стаљинов позив 1929. вратио у Совjетску Русиjу. Иако jе слављен по повратку, био jе у некоj врсти кућног притвора од 1934. до смрти.

Горки jе стекао славу већ своjим првим текстовима скренувши на себе пажњу Толстоjа и Чехова, па и иностраних књижевних кругова. Његов књижевни опус чине многоброjне приповетке, међу коjима су наjпознатиjе Макар Чудра, Две скитнице, Живот у плавом, романи Фома Гордеjев, Градић Окуров, Живот Матвеjа Кожемjакина, Мати, позоришни комади Малограђани, На дну, Летњиковац, Деца сунца и аутобиографска трилогиjа Детињство, Међу људима и Моjи универзитети.

„Страст његовог приповедања, вихорни ритам реченице, уметност вођења диjалога, смисао за црни хумор, па и волтеровска ирониjа, чине га и данас нашим савремеником.” (Др Милош Константиновић)
Са задовољством вас позивамо на трибину Савремени човек и савремени свет, на коjоj ће говорити др Предраг j. Марковић. Трибина jе заказана за четвртак, 28. децембар 2017, у 19 часова, у свечаноj сали Матице српске.

Предраг j. Марковић, српски историчар, преводилац и политичар, рођен jе 6. септембра 1965. године у Београду.

Студирао jе историjу на Филозофском факултету Универзитета у Београду, где jе  магистрирао на Катедри за општу савремену историjу, и докторирао на тему Хладни рат и jугословенско друштво (случаj Београда): 1948–1965. Усавршавао се на постдокторским студиjама у Берлину и Будимпешти. Запослен jе на Институту за савремену историjу. Предаjе на Факултету за медиjе и комуникациjу у Београду, као и на другим домаћим и страним факултетима.

Марковић се углавном бави друштвеном историjом jугославиjе, посебно историjом Београда 20. века. Написао jе осам књига, између осталих Београд и Европа: 1918–1941; Европски утицаjи на модернизациjу Београда; Београд између Истока и Запада: 1948–1965; Модерна српска држава: 1804–2004, и других.

Преводи дела из друштвене теориjе с енглеског jезика, и до сада jе превео седам књига релевантних аутора као што су Ерик Хобсбом, Арнолд Тоjнби и Пол Кенеди.

Предраг j. Марковић jе коаутор квиза Високи напон, а познат jе и као победник Квискотеке сезоне 1989/90. Био jе члан Савета за брендирање Србиjе, вршилац дужности  председника Управног одбора Музеjа историjе jугославиjе, члан Управног одбора РТС-а. Ожењен jе и има двоjе деце.

Овде можете погледати снимак трибине > > >



ИЗЛОЖБА - jУБИЛЕjИ СТАРИХ СРПСКИХ БУКВАРА

Библиотека Матице српске приредила jе електронску изложбу jубилеjи старих српских буквара посвећену значаjниjим годишњицама српских буквара, из периода од 1597, када jе у Венециjи штампан први српски Буквар, до 1867, граничне године за стару српску књигу. Изложба садржи преглед 15 буквара и пропратну литературу.
Посебно се истиче обележавање 420 година првог српског Буквара, коjи су у два издања, 20. и 25. маjа, штампали монаси игуман Стефан и инок Сава, у Венециjи, у Типографиjи Ђованиjа Антониjа Рампацета. Таj Буквар припада српскословенском раздобљу, када jе књижевни и црквени jезик Срба био српскословенски.
Из периода српскословенске писмености датира и рукописни Буквар Гаврила Стефановића Венцловића из 1717, од чиjег поjављивања jе прошло 300 година. Он има таблице полууставних и брзописних слова, а посебно jе значаjан по иновациjама у словном саставу, коjе чине слова ћ и џ.
Буквар Первоjе учениjе отроком отиснут у Епископскоj штампариjи у Римнику (Румуниjа) 1727, пре 290 година, представља друго прештампано издање руског буквара Теофана Прокоповича. У истоj штампариjи штампано jе и прво издање те књиге из 1726, као и jош jедно из 1734. године. Римнички буквари припадаjу почецима рускословенске епохе у развоjу српске просвете и културе, као и српског црквеног живота, када рускословенски jезик улази у употребу код Срба уместо дотадашњег српскословенског.
У историjи српских буквара значаjну годишњицу  чини и 250 година од поjаве буквара Захариjе Орфелина Первоjе учениjе хотjашчим учитисjа књиг писмени славенскими (Венециjа, Штампариjа Димитриjа Теодосиjа, 1767), у коjем се поред црквене ћирилице, први пут приказуjу и грађанска  слова. Друго издање те књиге штампано jе у Бечу у Штампариjа Стефана Новаковића, 1792. године.
Из 1772. године датира друго издање буквара Началноjе учениjе человjеком хотjашчим учитисjа књиг божественаго писаниjа (Венециjа, Штампариjа Димитриjа Теодосиjа), од коjег jе познат само jедан примерак у Универзитетскоj библиотеци у Гетингену, као  и од првог издања те књиге из 1761. године.
Штампариjа jосифа Курцбека отпочела jе своjу делатност у Бечу, 1770, управо штампањем буквара и од тада до 1789. отиснула jе 11 издања, од коjих се ове године обележава 230 година Буквара из 1787. године. Буквар jосифа Курцбека jе прештампаван и касниjе у другим типографиjама, а овде се приказуjе Буквар из 1797. године штампан у Будиму, у Славеносрпскоj печатњи Краљевског универзитета пештанског.
Из 19. века приказано jе 7 издања. Међу њима су Буквар Павла Соларића из 1812 (Венециjа, Штампариjа Пана Теодосиjа), коjи садржи таблице три писма – црквену и грађанску ћирилицу и глагољицу, затим Први српски буквар Вука Стефановића Караџића из 1827 (Беч, Штампариjа jерменског намастира), штампан реформисаном српском ћирилицом, на народном jезику. Следе два издања Буквара штампана у Будиму у Славеносрпскоj печатњи Краљевског универзитета пештанског из 1842. и 1847. године, а потом издања Буквара за српска училишта у Аустриjском царству Платона Атанацковића  из 1857. и 1867 (Беч, Цесаро-краљевска наклада училиштних књига) са савременим методичким поступком наставе читања и писања. Последњи jе приказан Буквар за основне школе у вилаjету босанском Милоша Мандића из 1867 (Сараjево, Вилаjетска штампариjа).
Изложени буквари штампани су у Венециjи, Римнику, Бечу, Будиму и Сараjеву, при чему треба имати у виду да су три штампариjе – Епископска у Римнику, Штампариjа Димитриjа Теодосиjа у Венециjи и Штампариjа jосифа Курцбека у Бечу, отпочеле своj рад управо букварима, што само показуjе колико jе буквар у 18, а потом и у 19. веку био потребан и тражен.
Изложба се може погледати у jавном каталогу Библиотеке од 7. децембра 2017. до 4. jануара 2018. Аутори изложбе су мр Душица Грбић и Александра Драпшин, а уредник jе Селимир Радуловић.
Са задовољством вас позивамо на трибину Савремени човек и савремени свет, на коjоj ће говорити проф. др Зоран Аврамовић. Трибина jе заказана за четвртак, 30. новембар 2017, у 19 часова, у свечаноj сали Матице српске.

Проф. др Зоран Аврамовић рођен jе 14. априла 1949. године у Сталаћу. Основну и средњу школу завршио jе у Земуну. Дипломирао jе 1976. године на Филозофском факултету у Београду на Одсеку за социологиjу. Докторску дисертациjу под називом Политичка мисао Милоша Црњанског и његово књижевно стваралаштво (компарациjа две друштвене делатности) одбранио jе 1992. године.

У Првоj београдскоj гимназиjи као професор социологиjе ради од 1976. до 1991. године. Од 1991. до 1995. ради као истраживач у Заводу за проучавање културног развитка Србиjе, а од 1995. као научни сарадник у Институту за педагошка истраживања. Звање научног сарадника добиjа 1995, вишег научног сарадника 1998. а научни  саветник постаjе 2001. године. На Филозофском факултету Универзитета у Косовскоj Митровици 2004. постаjе ванредни професор, а 2007. на Факултету за културу и медиjе Мегатренд универзитета изабран jе  за редовног професора. Био jе одговорни уредник у два значаjна научна часописа, Социолошки преглед и Theoria. Живи у Београду са сталним радним односом у Институту за педагошка истраживања.
Зоран Аврамовић jе социолог образовања и културе. У досадашњем стручном и научном раду обjавио jе 20 књига, 2 уџбеника али и преко 111научних и стручних радова у часописима, зборницима и књигама, и преко 60 приказа, есеjа, полемика, критика и рецензиjа. Поднео jе више од 64 саопштења на научним националним и међународним скуповима. Обjављивао jе у научним и стручним часопсима као што су Социологиjа, Theoria, Социолошки преглед, Теме, Педагошка стварност, Култура полиса, Зборник Матице српске за друштвене науке, Летопис Матице српске, Књижевност, Култура, Кораци...

Награду Милош Црњански добио jе 1991. за књигу Политички списи Милоша Црњанског, а за књигу Држава и образовање награду Министарства за науку и технологиjу 2003. године.

Овде можете погледати снимак трибине > > >



Округли сто „Приповедни вез Радована Белог Марковића“

У Малоj сали Матице српске jуче (у среду, 15. новембра 2017) jе одржан Округли сто под називом „Приповедни вез Радована Белог Марковића“, у част овогодишњег добитника награде „Златна књига Библиотеке Матице српске“.

На Oкруглом столу су о књижевном стваралаштву и библиотекарском раду Радована Белог Марковића говорили врсни познаваоци његовог дела: академик Миро Вуксановић, проф. емеритус др Славко Гордић, др Марко Недић, др Драгана Тодоресков, Весна Триjић, мср Сања Анђелић, проф. др Стоjан Ђорђић, мср Наталиjа П. jовановић, мср Аљоша Нумић, мср Вања jекић, Милан Тасић, мср Милица Кецоjевић, мср Оља Василева, Остоjа Продановић и Огњен Аксентиjевић.

У наставку jе одржана промоциjа Сабраних дела Радована Белог Марковића, у издању Градске библиотеке Лаjковац.

Зборник радова са Округлог стола „Приповедни вез Радована Белог Марковића“ биће обjављен краjем ове године.



ИЗЛОЖБА О СТОjАНУ НОВАКОВИЋУ

Поводом обележавања 175 година од рођења Стоjана Новаковића (1842–1915) Библиотека Матице српске приредила jе електронску изложбу грађе из своjих збирки. Поставка, коjу чини избор дела Стоjана Новаковића и литературе о њему, може се погледати од 7. новембра до 6. децембра 2017. године, у jавном каталогу Библиотеке. Ауторке изложбе су Марина Ђачић и Марина Шмудла, уредник Селимир Радуловић.

Стоjан Новаковић, српски књижевник и књижевни историчар, преводилац филолог, библиотекар и библиограф, историчар, политичар, рођен jе у Шапцу 1842. године. Школовање jе започео у родном граду, а наставио у Београду где jе завршио Гимназиjу, а потом и Лицеj. jедан од професора Стоjана Новаковића, коjи jе имао велики утицаj на његов рад и развоj jе Ђура Даничић. Под његовим, али и под утицаjем других истакнутих професора, Стоjан Новаковић се развио у свестраног научника коjи jе у неким областима свог деловања изградио светску репутациjу.

У току школовања почео jе да се бави књижевним радом, да обjављуjе песме и путописе и да преводи дела светске књижевности на српски jезик, међутим, његов таленат наjвише се испољио у областима научног деловања, у историjи, историjи књижевности, филологиjи. Као министар просвете и црквених дела донео jе низ закона коjима jе реформисао образовни систем. Законима у области библиотекарства много jе допринео развоjу библиотечке струке и помогао развоj школских и народних библиотека. Своjим делом Српска библиjографиjа за новиjу књижевност 1741-1867 (1869) поставио jе темеље библиотечке теориjе и струке.  Написао jе преко 400 дела, наjвише из области историjе и историjе књижевности, од коjих се посебно истиче Историjа српске књижевности (1867. и 1871). Постоjе многоброjна издања његових читанки, синтакси и граматика српског jезика. Посебан значаj у проучавању правних извора имаjу дела Законик Стефана Душана, цара српског 1349. и 1354 (1870. и 1898), Матиjе Властара Синтагмат (1907) и Законски споменици српских држава средњег века (1912), а из области историjске географиjе важно jе поменути Земљиште радње Немањине (1877). Био jе управник Народне библиотеке у Београду (1869-1874) и члан првог одбора задужбине Николе Чупића основане 1871. jедан jе од првих 16 академика Српске Краљевске Академиjе изабраних 1886, а председник Академиjе био jе од 1906. до 1915. године. Био jе jедан од оснивача Напредне странке. Умро jе у Нишу 1915. године.
Са задовољством вас позивамо на трибину Савремени човек и савремени свет, на коjоj ће говорити Небоjша Дугалић. Трибина jе заказана за четвртак, 26. октобар 2017, у 19 часова, у свечаноj сали Матице српске.
Небоjша Дугалић jе српски глумац, режисер и професор глуме. Рођен jе 17. маjа 1970. године у Краљеву, где jе завршио основну и средњу школу. Дипломирао jе на Факултету драмских уметности у Београду 1994. године у класи професора Владимира jевтовића. Играо jе на сценама Народног позоришта, Београдског драмског позоришта, jугословенског драмског позоришта, Атељеа 212, Битеф театра, Мадлениjанума, Краљевачког позоришта и др. Од 1998. године шеф je класе глуме на Факултету драмских уметности у Београду. У звање ванредног професора глуме изабран je 2001. године, а у звање редовног професора 2007. године. Ожењен jе глумицом Драганом Дугалић са коjом има петоро деце.
Остварио jе низ позоришних улога, за коjе jе добио следећa признања: годишњу Награду Народног позоришта; награде Ошишани jеж, Стоjан Дечермић , Миливоjе Живановић, Љубиша jовановић, Зоран Радмиловић, Награду Новосадског отвореног универзитета те Повељу Миливоjе Живановић. Kао режисер такође jе вишеструко награђиван. Добитник jе четири Златна и два Сребрна витеза, четири Зоранова брка, три Стериjине награде, Награде Милош Жутић и других признања.

Овде можете погледати снимак трибине > > >




Са задовољством вас позивамо на трибину Савремени човек и савремени свет, на коjоj ће говорити проф. др jелена Пилиповић. Трибина jе заказана за четвртак, 19. октобар 2017, у 19 часова, у свечаноj сали Матице српске.
jелена Пилиповић (Београд, 1972) предаjе на Катедри за општу књижевност и теориjу књижевности Филолошког факултета Универзитета у Београду, на коме jе стекла звање магистра тезом Панпоетизациjа – поетолошко одређење поjма и његова примена у идиличноj књижевности, као и доктора наука дисертациjом Платонова мисао као градитељски принцип Вергилиjевог дела. Постдокторско истраживање на Институту за антропологиjу и историjу античких светова у Паризу приведено jе краjу радом Трансфигурациjе ероса – многоликост феномена љубави у Сапфиноj поезиjи (Les transfigurations de l'éros – le polymorphisme du phénomène d'amour dans la poésie de Sappho). Обjавила jе монографиjе Орфеjев век (2005), Locus amoris: диjалошко читање Сапфине поезиjе (2014), Ка лепоти: еротолошко читање Сапфине поезиjе (2016), као и многоброjне научне радове на српском, енглеском и француском jезику. Добитница jе Истраживачке награде града Париза (2012) и Награде „Никола Милошевић“ за наjбољу књигу у области теориjе књижевности и уметности, филозофиjе и естетике (2017).

Овде можете погледати снимак трибине > > >



ИЗЛОЖБА О МАРИjИ ТЕРЕЗИjИ

Поводом обележавања 300 година од рођења Мариjе Терезиjе (Беч, 1717 – Беч, 1780) аустриjске надвоjвоткиње, угарске и чешке краљице и римско-немачке царице, а у оквиру кампање Аустриjа чита. Место сусрета: библиотека коjу организуjе Савез библиотека Аустриjе, Библиотека Матице српске приредила jе електронску изложбу. Поставка, коjу чини избор литературе о Мариjи Терезиjи, може се погледати од 16. до 21. октобра 2017. године у jавном каталогу Библиотеке. Ауторке изложбе су Штефаниjа Маћко и Мариjа Ваш, уредник Селимир Радуловић.

Мариjа Терезиjа рођена jе у Бечу 1717. године као ћерка Карла VI и Елизабете Кристине фон Брауншваjг. Након очеве смрти 1740. године као аустриjска надвоjвоткиња наследила jе угарску и чешку краљевску круну. Удаjом за Франца I постала jе царица Светог римског царства немачког народа. Имала jе шеснаесторо деце. Водила jе апсолутистичку политику и спроводила jе многе реформе из области финансиjа, привреде, грађанског права, образовања, медицине и црквене политике. У току њене владавине вођени су Рат за аустриjско наслеђе и Седмогодишњи рат.

Умрла jе у Бечу 1780. године. Сахрањена jе у породичноj гробници у Капуцинскоj крипти у Бечу.
ИЗЛОЖБА О ИВИ АНДРИЋУ

Поводом обележавања 125 година од рођења књижевника Иве Андрића (Долац, 1892 – Београд, 1975), добитника Нобелове награде за књижевност, Библиотека Матице српске приредила jе електронску изложбу грађе из своjих збирки. Поставка, коjу чини избор дела Иве Андрића и литературе о њему, може се погледати од 6. октобра до 6. новембра 2017. године у jавном каталогу Библиотеке. Ауторке изложбе су Даниела Кермеци и Мариjа Ваш, уредник Селимир Радуловић.

Иво Андрић рођен jе у Долцу код Травника 1892. године. Детињство jе провео у Вишеграду, а гимназиjу завршио у Сараjеву. Словенске књижевности и историjу студирао jе у Загребу, Бечу, Кракову и Грацу, где jе одбранио докторску тезу Развоj духовног живота у Босни под утицаjем турске владавине. Прву песму у прози У сумрак обjавио jе у Босанскоj вили 1911. године, а у наредним годинама излазе песничке збирке Ex ponto (1918) и Немири (1920). Успешну дипломатску кариjеру коjа траjе од 1920. до 1941. започиње у Риму, а наставља у конзулатима у Букурешту, Трсту, Грацу, Марсеjу, Паризу, Мадриду, Бриселу, Женеви и Берлину. Све до краjа Другог светског рата важио jе за писца приповедака и новела. Међутим, 1945. године излазе три његова романа (На Дрини ћуприjа, Травничка хроника и Госпођица) и из темеља мењаjу слику о писцу. Проклету авлиjу обjављуjе 1954. у Матици српскоj, а роман Омер-паша Латас излази постхумно (1976). Дела Иве Андрића превођена су готово на све европске jезике и у многим земљама Африке и Азиjе.

Нобелова награда за књижевност додељена му jе 1961. у Стокхолму. На церемониjи се захвалио беседом О причи и причању.

Умро jе у Београду 1975. године.
Са задовољством вас позивамо на трибину Савремени човек и савремени свет, на коjоj ће говорити проф. др Миломир Степић. Трибина jе заказана за четвртак, 21. септембар 2017, у 19 часова, у свечаноj сали Матице српске.
Миломир Степић jе рођен 1959. године у Београду. На Географском факултету jе дипломирао, магистрирао, докторирао и предавао до 2008. године. На Факултету за међународну економиjу био jе редовни професор од 2008. до 2012. године, где jе предавао групу економско-географских, политичко-географских и геополитичких предмета. Од 2012. године jе научни саветник на Институту за политичке студиjе. Као хонорарни и гостуjући професор предавао jе или предаjе на Економском факултету, Факултету политичких наука, Геоекономском факултету, Воjноj академиjи и Дипломатскоj академиjи Министарства спољних послова. Био jе продекан за науку Географског факултета и стални сарадник некадашњег Института за геополитичке студиjе. Члан jе српског географског друштва, Одбора за проучавање Косова и Метохиjе САНУ и редакциjа научних часописа Национални интерес и Косовско-метохиjски зборник.
Бави се теориjском геополитиком и геополитиком Балкана. Обjавио jе броjне научне и стручне радове, сериjе етничких карата простора бивших jугословенских република, средњошколске и универзитетске уџбенике, енциклопедиjске одреднице и поглавља у монографиjама на српском, руском и енглеском jезику. Написао jе књиге Етнички састав становништва Босне и Херцеговине (на српском и грчком jезику као коаутор),  Косово и Метохиjа политичко-географске и геополитичке перспективе, У вртлогу балканизациjе, jугоисток Србиjеконтинуитет кризе и могући исходи (на српском и енглеском jезику као коаутор), Српско питање – геополитичко питање, Природни потенциjали и деградиране површине општине Обреновац (коаутор), Косово и Метохиjа – постмодерни геополитички експерименти и Геополитика неоевроазиjатства – позициjа српских земаља. Прошле године обjавио jе књигу Геополитика: идеjе, теориjе и концепциjе, коjа се сматра првим целовитим уџбеником геополитике код нас.

Овде можете погледати снимак трибине > > >



ДОДЕЛА НАГРАДЕ "СРЕТЕН МАРИЋ"

Угледна награда Сретен Марићуручена jе у петак, 15. септембра 2017. године, у свечаноj сали Матице српске. За 2015. и 2016. годину добитници су проф. др Мирко Зуровац за књигу Идеjа естетике, и проф. др Драган Проле за књигу Поjавеодсутног.

Присутне jе поздравио управник Библиотеке Матице српске Селимир Радуловић, а у име Жириjа за доделу награде Сретен Марићговорио jе проф. др Гоjко Тешић. jедан од овогодишњих лауреата, Драган Проле, обратио се публици беседом о лику и делу Сретена Марића, а део његовог излагања био jе посвећен и библиотеци Сретена Марића, коjа се као посебна целина чува у Библиотеци Матице српске.

Додели су присуствовале и заменик председника Општине Косjерић, Гордана jосиповић, и Катарина де Леобарди, кћерка Сретена Марића, коjа jе jедан од чланова Жириjа.

Награду Сретен Марићустановиле су Библиотека Матице српске и Општина Косjерић, а додељуjе се сваке друге године од 2005, за наjбољу есеjистичку књигу из области књижевности и филозофиjе у претходне две године.


ИЗЛОЖБА О ЛУИЂИjУ ПИРАНДЕЛУ

Поводом обележавања 150 година од рођења Луиђиjа Пирандела (1867-1936), Библиотека Матице српске приредила jе електронску изложбу грађе из своjих збирки. Поставка, коjу чини избор дела Луиђиjа Пирандела, као и литературе о њему, може се погледати од 8. септембра до 5. октобра 2017. године у jавном каталогу Библиотеке. Ауторке изложбе су Оливера Михаjловић и Иванка Клаjн, а уредник Селимир Радуловић. Електронски каталог изложбе доступан jе на саjту www.bms.rs.

Луиђи Пирандело, италиjански песник, новелиста, романописац и драматург, рођен jе 28. jуна 1867. године на Сицилиjи. Образовање jе стекао у Палерму, Риму и Бону, где jе одбранио докторску дисертациjу и где jе почео да обjављуjе прве песме. У Италиjу се вратио 1890. године и од тада се поjављуjе у новинарском и књижевном животу Рима.

Осим песама, обjавио jе 246 новела, 7 романа и 44 драме. Наjпознатиjи роман му jе Покоjни Матиjа Паскал, коjи му jе донео светску славу. Наjвећи допринос светскоj књижевности дао jе своjим позоришним делима, а наjчувениjа дела овог жанра су Шест лица траже писца и Хенрик IV.

Основао jе властито Уметничко  позориште у ком jе био импресарио и драматург. Турнеjе тог позоришта по Европи и Америци су биле успешне, а према његовим романима снимљени су филмови у Италиjи и у Холивуду.

У Паризу jе примио Легиjу части, а 1934. године jе добио Нобелову награду за књижевност.

Умро jе у Риму 10. децембра 1936. године.
Са задовољством вас позивамо на трибину Савремени човек и савремени свет, на коjоj ће говорити проф. др Раjна Драгићевић. Трибина jе заказана за четвртак, 7. септембар 2017, у 19 часова, у aтриjуму Библиотеке Матице српске.

Раjна Драгићевић jе доктор лингвистичких наука и редовни професор на Катедри за српски jезик са jужнословенским jезицима Филолошког факултета Универзитета у Београду. Бави се лексикологиjом, творбом речи и лингвокултурологиjом савременог српског jезика.

Рођена jе у Кикинди 1968. године. Дипломирала jе 1991. године на Групи за српски jезик са општом лингвистиком Филолошког факултета у Београду, магистрирала jе 1993. године, а докторирала 1999. године, на истом факултету. Тема њеног доктората гласи: Творбена и семантичка анализа придева коjи означаваjу људске особине.

Аутор jе око 200 радова, међу коjима су четири монографиjе: Придеви са значењем људских особина у савременом српском jезику, творбена и семантичка анализа, Лексикологиjа српског jезика, Вербалне асоциjациjе кроз српски jезик и културу, Лексикологиjа и граматика у школи. Лексикографски рад Раjне Драгићевић обележаваjу коауторства у изради четири речника: Асоциjативни речник српског jезика, Обратни асоциjативни речник, Семантичко-деривациони речник, Речник српскога jезика. Уредила jе колективну монографиjу Савремена српска лексикографиjа у теориjи и пракси. Написала jе и неколико уџбеника за српски jезик и jезичку културу за основну школу.

Два пута jе награђивана наградом Павле Ивић. Године 2005. са групом аутора награђена jе наградом Стоjан Новаковић за уџбенички комплет за српски jезик за 4. разред основне школе. Добитник jе Доситеjеве повеље за стваралачки допринос развоjу образовања, науке и културе, 2014. године.

Овде можете погледати снимак трибине > > >



ИЗЛОЖБА О МАРИjИ СКЛОДОВСКОj КИРИ

Поводом обележавања 150 година од рођења физичарке и хемичарке Мариjе Склодовске Кири (Варшава, 1867 – Саланш, 1934), jедине жене коjа jе до данас Нобелову награду добила два пута, Библиотека Матице српске приредила jе електронску изложбу грађе из своjих збирки. Поставка, коjу чини избор литературе о Мариjи Кири, може се погледати од 11. августа до 7. септембра 2017. године у jавном каталогу Библиотеке. Ауторка изложбе jе Силвиjа Чамбер, уредник Селимир Радуловић.

Иако рођена у Пољскоj, Мариjа Склодовска Кири већи део живота провела jе у Францускоj где jе истраживањима из физике и хемиjе започела научну кариjеру. У њена наjвећа достигнућа спадаjу: рад на теориjи радиоактивности и техникама раздваjања радиоактивних изотопа, као и откриће два нова хемиjска елемента – радиjума и полониjума. Под њеним личним надзором спровођена су, прва у свету, истраживања о могућности излечења рака помоћу радиоактивности. Током Првог светског рата посветила се развоjу медицинске примене радиографиjе (осмислила jе возило коjе jе служило за радиографисање коjе jе лично довозила до линиjе фронта да помогне рањеним француским воjницима).

Двострука jе добитница Нобелове награде, први пут 1903. године из физике, заjедно са мужем Пjером Кириjем (са коjим jе имала две ћерке – Еву Кири и Ирену Жолио Кири) и Анриjем Бекерелом, за научна достигнућа у испитивању радиоактивности, а други пут 1911. године из хемиjе, за откриће радиjума и полониjума, те за изоловање радиjума и проучавање природе тог елемента и његових jедињења.

Мариjа Кири jе цео своj живот посветила науци, мужу и ћеркама. Од 1914.  године до смрти била jе директор Института за радиjум у Паризу (коjи данас носи њеном име) и таj период живота посветила jе ширењу мреже радиолошких установа, здравствених институциjа, помажући многа научна друштва и студенте.

Мариjа Кири умрла jе 4. jула 1934. године од последица дугогодишње изложености високом интензитету радиоактивности.
ИЗЛОЖБА О ПЕРСИjУ БИШУ ШЕЛИjУ

Поводом обележавања 225 година од рођења Персиjа Биша Шелиjа (1792-1822), Библиотека Матице српске приредила jе електронску изложбу грађе из своjих збирки. Поставка, коjу чини избор дела Перисjа Шелиjа као и литературе о њему, се може погледати од 14. jула до 10. августа 2017. године у jавном каталогу Библиотеке. Ауторке изложбе су Оливера Михаjловић и Иванка Клаjн, а уредник Селимир Радуловић.

Перси Биш Шели, jедан од наjзначаjниjих песника енглеског романтизма, рођен jе у августу 1792. године у Хоршаму, у покраjини Сасекс. Био jе романтичарски слободоуман, борац против традициjе, повластица и тираниjе. У енглеску поезиjу свога времена унео jе ноту слободе и духовне смелости. Његов кратак живот био jе испуњен честим сеобама и неизбежним сукобима. Заувек напушта Енглеску 1818. године и одлази у Италиjу, где га jе jула 1882. године, са непуних 30 година, задесила смрт у таласима Тиренског мора.

Аутор jе надахнутих лирских песама: Облак, Ода западном ветру, Шеви, драмске песме Ослобођени Прометеj, памфлета Филозофски поглед на реформу, драме у неримованом jампском десетерцу Ченчи, елегиjе Адонис написане у част енглеског песника Џона Китса, аутобиографске исповести Епипсихидион. Шелиjев есеj Одбрана поезиjе представља наjбоље изражену романтичарску теориjу поезиjе у Енглескоj. У поеми Краљица Маб, коjу jе написао када jе имао 21 годину, изразио jе револиционарно осећање против владара, свештеника и политичара, а спев Побуна ислама говори о нади у бољу будућност људског рода. У пролеће 1822. године почиње да пише поему Триjумф живота коjа ће остати недовршена.
Са задовољством вас позивамо на трибину Савремени човек и савремени свет, на коjоj ће говорити академик Зоран Ковачевић. Трибина jе заказана за четвртак, 22. jун 2017, у 19 часова, у aтриjуму Библиотеке Матице српске.



Академик Зоран Ковачевић рођен jе у месту Попинци, у Срему, 23. септембра 1935. године. Дипломирао jе 1962. године на  Медицинском факултету Универзитета у Београду. Након завршених студиjа изабран jе за асистента у Заводу за биохемиjу  Медицинског факултета у Новом Саду. На истом факултету jе 1971. године одбранио докторску дисертациjу. Од 1982. године руководилац jе Завода за биохемиjу Клиничког центра у Новом Саду и шеф Катедре за биохемиjу Медицинског факултета у Новом Саду све до пензионисања 2002. године. Године 1982. изабран jе за редовног професора за научну област биохемиjа. Редовни jе члан Одељења медицинских наука Српске академиjе наука и уметности од 1991. Био jе потпредседник Огранка САНУ у Новом Саду од 1998. до 2002, а затим председник од 2002. до 2015. године. Бави се медицинском биохемиjом, целуларном биоенергетиком и метаболизмом. Добио jе Награду Српског лекарског друштва за научни рад 1993, као и Награду за наjцитираниjе научнике у АП Воjводини Покраjинског секретариjата за науку и технолошки развоj за 2010. годину.

Овде можете погледати снимак трибине > > >



ИЗЛОЖБА - 250 година ШТАМПАНОГ ИЗДАЊА ЕПИТОМА ДИОНИСИjА НОВАКОВИЋА
(Венециjа, Штампариjа Димитриjа Теодосиjа, 1767)

Библиотека Матице српске jе на основу грађе из своjих збирки приредила изложбу поводом 250 година штампаног издања Епитома Дионисиjа Новаковића, отиснутог у Венециjи, у Штампариjи Димитриjа Теодосиjа, 1767. године. Електронски каталог изложбе садржи опис штампаних издања, преписе и литературу са сигнатурама. Поставка се може погледати у jавном каталогу Библиотеке од 16. jуна до 13. jула 2017. Аутори изложбе су мр Душица Грбић и Александра Драпшин, а уредник jе Селимир Радуловић.

Аутор Епитома Дионисиjе Новаковић рођен jе 1705. или 1706. у свештеничкоj породици. Као могућа места његовог рођења наводе се Бока Которска или околина Книна. Замонашио се у манастиру Савина у Боки Которскоj. Свестан да су за добре школе неопходни образовани учитељи, митрополит Вићентиjе jовановић шаље га у Киjев на даље образовање. У Киjевскоj духовноj академиjи Дионисиjе Новаковић jе боравио од 1726. до 1737. године. Након повратка из Русиjе постаjе наставник латинско-словенске „Рождествено-богородичне” школе бачког епископа Висариона Павловића (1731–1756) у Петроварадинском Шанцу (Новом Саду). Око 1741. школа jе прерасла у више филозофско-богословско училиште „Collegium Vissariono-Pavlowicsianum Petrovaradinense” или jе Колегиj отворен посебно, поред већ постоjеће те школе. Новосадски колегиj сматра се првом високом школом и зачетком универзитетске наставе код Срба. Као професор и префект Духовног колегиjа, Дионисиjе Новаковић саставио jе приручнике за предавања – Епитом и Пропедиjу, а аутор jе и других дела. У овом училишту уџбеници су диктирани или преписивани. Диктирање уџбеника jе метод преузет из Киjевске академиjе. Дионисиjе Новаковић jе био будимски епископ од 1749. до 1767. са седиштем у Сентандреjи. Умро jе 8. децембра 1767, а сахрањен jе у сентандреjскоj Саборноj цркви.

Епитом или Краткаjа сказаниjа свjаштенаго храма, риз jего и в њем совершаjемиjа Божествениjа литургиjи со окрестностми jеjа чрез краткиjа вопроси и отвjети састављен jе 1741. Намењен jе образовању парохиjског свештенства и манастирског монаштва. Поjам епитом означава скраћивање, резимирање веће целине или, како га jе аутор овог дела у предговору обjаснио: скраћење великих стваричиjа jе намена да га читатељ „прими, чита и памти”. Иако jе назван „првом литургиком код Срба”, он то ниjе у класичном смислу речи. Епитом Дионисиjа Новаковића припада богословко-литерарном жанру литургиjских тумачења или коментара.

Први пут jе штампан 1767. у Штампариjи Димитриjа Теодосиjа у Венециjи. Обjављен jе анонимно. Предговор jе потписан инициjалима Д. Н. На насловноj страни на месту за импресум стоjи Сочињен... 1741. Ниjе назначено ни место, ни штампариjа, ни година. Место и годину навео jе касниjе Захариjа Орфелин, штампариjу Павле Соларић, а jосиф Шафарик jе разрешио инициjале писца Дионисиjа Новаковића. Друго издање из 1783. jе непоуздано. Познато jе само по чланку Димитриjа Руварца о Дионисиjу Новаковићу. Треће издање штампано jе 1805. у Будиму у Штампариjи Мађарског краљевског универзитета.

Рукописни примерци Епитома настаjали су по диктату за време предавања или су преписивани. Преписи се jављаjу и пре и после штампаних издања. На изложби су представљена два преписа из Библиотеке Матице српске: препис Стефана Марковића, у књизи Вопроси и отвjети о божественом храмjе (Зборник), Сремски Карловци, 1750. година (РР I 77) и Епитом у препису jована Костића, 1764. година (РР II 52). За препис Епитома jована Костића значаjно jе што се у односу на штампана издања састоjи из три целине, а не две, а садржаj jе исти као и штампаних издања. Оба преписа Библиотеке Матице српске имаjу завршетак И сиjа убо..., коjи изостаjе у штампаним издањима. На изложби су представљене и копиjе преписа Епитома Дионисиjа Новаковића из других библиотека у БМС (збирка микрофилмова и збирка фотографиjа).

Епитом Дионисиjа Новаковића заузима посебно место као први српски оригинални уџбеник и као наjчешће преписивана српска књига у 18. и првим децениjама 19. века.
Са задовољством вас позивамо на трибину Савремени човек и савремени свет, на коjоj ће говорити Драгољуб Коjчић. Трибина jе заказана за четвртак, 8. jун 2017, у 19 часова, у aтриjуму Библиотеке Матице српске.



Коjчић jе рођен 1954. године. Дипломирао jе филозофиjу на Филозофском факултету у Београду. Бави се политичком филозофиjом и политичком теориjом. Проучава филозофиjу религиjе, нарочито судбину Коптске православне цркве. Аутор jе студиjа на тему либерализма, књиге Стрела времена и хоризонт слободе, као и монографиjе Дамjан Ђаков. 1990. jе покренуо лист за политику, културу и економиjу Држава. Учествовао jе у оснивању Института за геополитичке студиjе 1996. и био уредник у Српском књижевном гласнику. Био jе заменик министра у Министарству за везе са Србима ван Србиjе, од 2004. до 2007. посланик у Скупштини Србиjе, а истовремено и на челу Завода за унапређење образовања и васпитања. Утемељивач jе магазина Зенит. Актуелни jе директор Завода за уџбенике у Београду.

Овде можете погледати снимак трибине > > >



Са задовољством вас позивамо на трибину Савремени човек и савремени свет, на коjоj ће говорити академик Душан Ковачевић. Трибина jе заказана за петак, 2. jун 2017, у 19 часова, у aтриjуму Библиотеке Матице српске.



Српски драмски писац, сценариста, професор, редитељ, дипломата и академик Душан Ковачевић рођен jе у Мрђеновцу код Шапца 1948. године. Гимназиjу jе завршио у Новом Саду 1968. године. На Академиjи за позориште, филм, радио и телевизиjу студирао jе у Београду, где jе дипломирао драматургиjу 1973. године. Од те године jе члан Удружења књижевника Србиjе.
На Tелевизиjи Београд jе радио као драматург од завршетка студиjа па до 1978. године. На Факултету драмских уметности у Београду у звању доцента предаjе од 1986. до 1988. Од 1998. године директор jе Звездара театра у Београду.  У октобру 2000. изабран jе за дописног члана, а редован члан САНУ постаjе 2009. године. Амбасадор Србиjе и Црне Горе, односно Србиjе у Португалу био jе од 2005. до  2006. године. Члан jе  Крунског Савета Александра Карађорђевића. Ожењен jе, има сина и кћерку. Живи и ради у Београду.
Душан Ковачевић jе аутор броjних драмских дела, коjа чине део српског културног идентитета, као што су Маратонци трче почасни круг, Радован III, Ко то тамо пева, Сабирни центар, Професионалац, Балкански шпиjун. Драме су му преведене на 22 jезика и изводе се широм света.
Само у београдским професионалним позориштима одиграно jе преко 2.500 представа коjе jе гледало више од милион и по гледалаца. Написао jе сценарио за Кустуричин филм Подземље, коjи jе касниjе прерадио у роман. Режирао jе филмове Балкански шпиjун и Професионалац.
Добитник jе броjних признања и награда, међу коjима су и две награде „Grand Prix“ за сценариjа филмова Балкански шпиjун и Професионалац на Филмском фестивалу у Монтреалу; „Чаплинова награда“ у Вевеjу за филм Ко то тамо пева; „Златна палма“ на Канском фестивалу за Подземље.
Филм Ко то тамо пева проглашен jе за наjбољи филм jугословенске кинематографиjе настао од 1945. до 1995. Ту су и Награда „Радоjе Домановић“ за укупан допринос српскоj књижевноj сатири, Награда„Зоран Радмиловић“ за животно дело, Награда „Борисав Станковић“ за животно дело и „Златни крст кнеза Лазара“.

Овде можете погледати снимак трибине > > >



Задовољство нам jе да вас обавестимо да се у четвртак, 25. маjа 2017. године, наставља трибина Савремени човек и савремени свет, коjу заjеднички организуjу Матица српска и Библиотека Матице српске. Први гост у оквиру трећег циклуса биће Владимир Пиштало, а почетак jе заказан за 19 часова у Свечаноj сали Матице српске.



Владимир Пиштало jе српски књижевник рођен у Сараjеву 1960. године. Oдрастао jе у Мостару, Краљеву и Београду, а у Сjедињене Америчке Државе се иселио 1993. године. Пре тога jе радио као новинар за недељник Време. Завршио jе Правни факултет у Београду, а докторирао на Универзитету Њу Хемпшир у САД на теми вишеструког идентитета српских исељеника – српском, америчком и jугословенском. Ради на Бекер колеџу, у Вустеру, Масачусетс, где предаjе светску и америчку историjу.
Обjавио jе књиге поетске прозе Сликовница (1981), Ноћи (1986), Манифести (1986) и Краj века (1990); новелу Корто Малтезе (1987); збирке прича Витраж у сећању (1994), Приче из целог света (1997); биографиjу Александра Македонског Александрида (1999), као и романе Милениjум у Београду (2000), О чуду (2002), Тесла, младост (2006),Tесла, портрет међу маскама (2008), и Венециjа (2011).
За роман Тесла, портрет међу маскама добио jе „Нинову награду“ за наjбољи роман у 2008. години. Ова књига била jе две године међу наjтражениjим књигама у српским књижарама и библиотекама. Француски превод романа Милениjум у Београду био jе у наjужем избору за престижну Награду „Фемина“ за наjбољи роман преведен на француски jезик.
Као преводилац, добио jе Награду „Милош Ђурић“ за превод поезиjе Чарлса Симића. Нека од његових дела налазе се у читанкама за основну школу и гимназиjу у Србиjи, а доживела су и броjне преводе на више светских jезика.
Почетком jуна у издавачкоj кући „Агора“ биће обjављен нови роман Владимира Пиштала под насловом Сунце овог дана : писмо Андрићу.

Овде можете погледати снимак трибине > > >



Поводом обележавања 125 година од рођења Милутина Боjића (1892-1917), Библиотека Матице српске приредила jе електронску изложбу грађе из своjих збирки. Поставка, коjу чини избор дела Милутина Боjића и литературе о њему, може се погледати од 19. маjа до 15. jуна 2017. године, у jавном каталогу Библиотеке. Ауторке изложбе су Марина Ђачић и Марина Шмудла, уредник Селимир Радуловић. Електронски каталог изложбе доступан jе на саjту www.bms.rs.

Милутин Боjић, песник, драмски писац, књижевни и позоришни критичар рођен jе 1892. године у Београду где се и школовао. Био jе учесник балканских ратова 1912. и 1913. године као и Првог светског рата. Био jе део избегличке колоне коjа се повлачила преко Албаниjе. Преминуо jе од туберкулозе, у Солуну 8. новембра 1917 године. Сахрањен jе на воjном гробљу Зеjтинлик. Краjем лета 1922. године песникови посмртни остаци пренесени су у Београд.

У вишим разредима гимназиjе почиње да пише и обjављуjе своjе прве песме. Обjавио jе збирке песама Песме (1914), затим спев Каин и збирку песама  Песме бола и поноса . Из ове збирке jе и песма Плава гробница посвећена страдању српских ратника. Написао jе и две драме: Краљева jесен и Урошева женидба  као и велики броj књижевних и позоришних приказа. jован Скерлић га jе подржао похвалном критиком 1914. године.
МОЛИjЕРОВИ ДАНИ У БИБЛИОТЕЦИ МАТИЦЕ СРПСКЕ

Традиционална књижевна манифестациjа Француског института „Молиjерови дани“ почиње у понедељак, 15. маjа, у Библиотеци Матице српске, књижевним сусретом под називом „Идентитети у покрету“. У разговору ће учествовати награђивани француски писци млађе генерациjе Наташа Апана, Нина jаржеков и Седрик Гра, а модератор ће бити професор Филозофског факултета у Новом Саду др Павле Секеруш. Пoчетак jе заказан за 18 часова, а превод jе обезбеђен.

Роману „Тропи насиља“ Наташе Апана ове године додељена jе награда France Télévision. Превод њеног претходног романа „До сутра“ обjавила jе издавачка кућа Clio. Роман „Двоструко држављанство“, француско-мађарске списатељице Нине jаржеков, освоjио je 2016. године престижну награду Prix de Flore, а превод овог романа припрема издавачка кућа Архипелаг. Седрик Гра, писац, путник, авантуриста, велики познавалац земаља бившег Совjетског Савеза, своj први роман „Антрацит“  обjавио jе 2016. године, а као стипендиста Француског института тренутно борави у Србиjи.





Манифестациjа се наставља догађаjима у више градова у Србиjи, а више о програму може се сазнати преко следећег линка:
http://www.institutfrancais.rs/pdf/Molijerovi-dani-2017-program.pdf
ДАН БИБЛИОТЕКЕ МАТИЦЕ СРПСКЕ

Библиотека Матице српске jе у петак, 28. априла, свечано обележила своj дан. На почетку Свечане академиjе скупу су се обратили епископ бачки Иринеj, Драган Станић, председник Матице српске, и Владан Вукосављевић, министар културе и информисања Републике Србиjе. Селимир Радуловић, управник Библиотеке Матице српске, одржао jе Беседу о књизи и библиотеци. „Дан Библиотеке Матице српске jе повлашћени датум српске књиге и српске културе, што jе и разумљиво, будући jе књига кључ од наше куће, као што jе кључ од било коjе нормалне европске куће“, рекао jе управник Радуловић. На Дан Библиотеке уручена jе Награда Златна књига Библиотеке Матице српске, коjу jе ове године добио угледни српски писац и библиотечки посленик Радован Бели Марковић. О добитнику jе говорио академик Миро Вуксановић, председник Жириjа за доделу ове награде. Овом приликом уручена jе и Захвалница Библиотеке Матице српске, чиjи jе добитник Радован Мићић, дугогодишњи библиотекар саветник Библиотеке Матице српске. У културном програму учествовао jе хор Гимназиjе jован jовановић Змаj и уметник Небоjша Дугалић, док jе програм водила Исидора Поповић.

Дан Библиотеке одржава се на  датум изузетно значаjан у историjи Матице српске, као и српске културе у целости, дан када jе 1864, из Пеште ка Новом Саду, запловио пароброд Напредак, коjим jе бечкеречки трговац jован Форовић пренео целокупну прву jавну научну библиотеку у Срба.






Поводом обележавања 200 година од рођења првог српског литографа и jедног од првих српских фотографа, обдареног уметника и изразитог романтичара, Анастаса jовановића (1817–1899), Библиотека Матице српске приредила jе електронску изложбу грађе из своjих збирки. Поставка, коjу чини избор дела Анастаса jовановића и литературе о њему, може се погледати од 21. априла до 18. маjа 2017. године у jавном каталогу Библиотеке. Ауторка изложбе jе Силвиjа Чамбер, уредник Селимир Радуловић.

Анастас jовановић рођен jе 1817. године у месту Враца у Бугарскоj где jе стекао основно школско образовање, а потом jе школовање наставио у Београду, „код неког учитеља Мише”. jедно време jе учио и терзиjски занат, а 1832. почео jе да ради у Државноj штампариjи, у словоливници. Године 1834. штампариjа jе пресељена у Крагуjевац, а са њом се тамо одселио и Анастас jовановић. Учествовао jе у штампању првог српског буквара, а будући да jе испољио велико умеће код резања слова кнез Милош га jе послао у Беч да стиче нова знања на Академиjи уметности. Похађаjући школу цртања jовановић се упознаjе наjпре са таjнама литографаиjе, а затим jе међу првима прихватио нов изум – фотографиjу.

По завршетку студиjа на бечкоj сликарскоj академиjи 1846, Анастас jовановић започео jе и своj велики политичко-просветитељски и уметнички подвиг – издавање дела Споменици Србски, монументалне публикациjе коjа jе у периоду свог излажења у литографиjама приказивала личности и догађаjе из српске историjе. Због слабог одзива публике оваj подухват jе обустављен после четврте свеске.

Анастас jовановић се са успехом огледао и у литографиjи, и у фотографиjи, и у сликарству, и у примењеноj уметности. Наjвећи део Анастасовог опуса чине портрети. Портретисао jе људе из свог окружења, угледне грађане Београда и Беча, чланове владарских породица (био jе одани приjатељ и сарадник владарске породице Обреновић). Поред сериjе портрета кнеза Михаила, познати су његови портрети кнегиње jулиjе, Вука Караџића, Доситеjа, Мушицког, Његоша, Милице Стоjадиновић Српкиње, Илиjе Гарашанина, Бранка Радичевића, Ђуре Даничића и многих других. Поред портрета, снимао jе и делове градова у коjима jе боравио, мртву природу, разне догађаjе, а сачувани су и његови аутопортрети.

Умро jе 1899. у Београду, а његова кћи Катарина забележила jе његове речи кратко пред смрт: „Штета, штета! Све jе било тако интересантно, све ме jе толико интересовало, а сада jе све прошло.”
ПЕТЕР ХАНДКЕ У БИБЛИОТЕЦИ МАТИЦЕ СРПСКЕ



Матицу српску и Библиотеку Матице српске jуче jе посетио угледни аустриjски књижевник Петер Хандке, коме jе пре два дана у оквиру Просефеста у Новом Саду уручена Награда „Милован Видаковић“. Хандкеа су дочекали председник Матице проф. др Драган Станић и управник Библиотеке Селимир Радуловић. У исто време гости Матице и Библиотеке била су српска деца из Ораховца и Велике Хоче, коjа су се том приликом срела са познатим писцем.



У склопу Међународног фестивала прозе „Просефест“ Библиотека Матице српске jе у сарадњи са Културним центром Новог Сада приредила  електронску изложбу грађе из своjих збирки. Поставка коjу чини избор дела Петера Хандкеа и литературе о њему, може се погледати у jавном каталогу Библиотеке. Ауторке изложбе су Марина Шмудла и Марина Ђачић, уредник Селимир Радуловић. Електронски каталог изложбе траjно се чува и доступан jе на CD-у у Библиотеци, као и на саjту www.bms.rs

Петер Хандке рођен jе 6. децембра 1942. године у Грифену, у Корушкоj. Спада међу наjугледниjе и наjпревођениjе европске ауторе. Године 1961. почиње да студира право у Грацу, али по обjављивању првог романа Стршљени напушта студиjе и прелази у слободне уметнике. Током студирања активно се бавио литерарним стваралаштвом и већ тада jе формирао књижевни стил по коме ће остати познат у наредним децениjама. Аутор jе великог броjа драма, романа, есеjа, збирки поезиjе, путописа, сценариjа међу коjима су: Голманов страх од пенала, Песме за трагање, Поука планине Сент-Виктор, Безжељна несрећа, Спори повратак кући, Кроз села, Опроштаj сањара од Девете земље, Зимско путовање до река Дунава, Саве, Мораве и Дрине или Правда за Србиjу, Летњи додатак зимском путовању, Вожња чуном или комад за филм о рату, Кроз сузе питаjући, jош jеданпут за Тукидида, Кукавице од Велике Хоче, Повест Драгољуба Милановића, Моравска ноћ...
Добитник jе свих важниjих награда за књижевност.
ПОСЕТА ДЕЛЕГАЦИjЕ РУСКЕ НАЦИОНАЛНЕ БИБЛИОТЕКЕ МАТИЦИ СРПСКОj



У петак, 7. априла 2017. године, Матицу српску и Библиотеку Матице српске посетили су Александар Иванович Вислиj, генерални директор Руске националне библиотеке у Санкт Петербургу и академик Славенко Терзић, амбасадор Републике Србиjе у Рускоj Федерациjи. Том приликом директори двеjу националних библиотека потписали су Споразум о сарадњи. Такође, разговарали су и о оснивању Руске читаонице у Библиотеци Матице српске, односно Српске читаонице у Рускоj националноj библиотеци. Приликом обиласка Библиотеке Матице српске, гости су се упознали са радом Библиотеке и имали су прилику да виде део богатог фонда старе и ретке руске и српске књиге.  Медиjима су се обратили проф. др Драган Станић, председник Матице српске, академик Славенко Терзић, амбасадор Републике Србиjе у Москви, Александар Иванович Вислиj, генерални директор Руске националне библиотеке, академик Миро Вуксановић, председник Управног одбора Библиотеке Матице српске и Селимир Радуловић, управник Библиотеке Матице српске.


Библиотека Матице српске jе на основу грађе из своjих збирки приредила изложбу поводом 250 година Аритметике Василиjа Дамjановића (Новаjа серпскаjа аритметика или простоjе наставлениjе к хесапу), прве аритметике на српском jезику, отиснуте у Венециjи, у Штампариjи Димитриjа Теодосиjа, 1767. године. Електронски каталог изложбе садржи опис ове књиге, њен препис из 1790. и литературу са сигнатурама. Поставка се може погледати у jавном каталогу Библиотеке од 24. марта до 20. априла 2017. Аутори изложбе су мр Душица Грбић и Александра Драпшин, а уредник jе Селимир Радуловић.

Писац Аритметике Василиjе Дамjановић (1734/1735–1792) родом jе из Сомбора. Као син велепоседника и капетана сомборске милициjе jована Дамjановића, имао jе могућности да се образуjе, па jе похађао Лицеj у Пожуну (Братислава) и студирао у Венециjи. Знао jе латински, немачки, француски, италиjански, грчки, румунски и мађарски jезик. У Сомбору се бавио трговином воском и стекао знатан иметак. Био jе градски судиjа у Сомбору и сенатор од 1785. Племићки лист и грбовницу добио jе 1782.

У Библиотеци Матице српске постоjе два примерка Аритметике Василиjа Дамjановића: у збирци српских књига 18. века и у Библиотеци Српске православне велике гимназиjе у Новом Саду.

Постоjи и препис књиге, коjи jе начинио Сава Стефановић, калуђер из Модоша (jаша Томић), 1790.

Аритметика садржи 368 страна текста, 2 стране предговора, 2 стране садржаjа и насловну страну. Штампана jе црквеном ћирилицом. Чине jе два дела коjа су подељена на поглавља. У првом делу са шест поглавља говори се о писању и изговарању цифри, о броjењу и броjевима, о мерама и новчаним jединицама. У завршним поглављима овог дела обjашњава се пет основних рачунских операциjа, као и правило троjно са целим броjевима и операциjа са разломцима. У другом делу се у седам поглавља расправља о правилу троjном са разломцима, као и о обрнутом и двоструком правилу троjном, а све jе дато и обjашњено кроз примере из трговачке праксе.

Намена књиге jе била да помогне трговцима у њиховом свакодневном послу, jер наjвећи део заузимаjу примери решавања сложених проблема везаних за трговачки посао, а само мањи део обрађуjе математичке операциjе са „чистим” броjевима.

У поднаслову књиге каже се „из разних књиг собрано”, што значи да jе Дамjановић у састављању своjе Аритметике имао узоре, а према анализи садржаjа може се претпоставити да jе користио приручнике и  уџбенике из окружења на разним jезицима.

Аритметика Василиjа Дамjановића написана jе наjвећим делом на српском народном jезику, а присутне су и неке рускословенске одлике. Поред црта коjе одговараjу савременом књижевном jезику, она садржи и диjалекатске карактеристике, типичне за воjвођанске говоре, jезик средине самог писца.

Аритметика Василиjа Дамjановића заузима посебно место у општоj историjи науке и културе српског народа, нарочито због тога што jе то прва математичка књига обjављена на српском jезику.
НОВА КЊИГА У ИЗДАЊУ БМС

Библиотека Матице српске обjавила jе зборник радова са Округлог стола, коjи jе одржан 15. новембра 2016. године, посвећеног делу академика Предрага Пипера, под називом „Лингвистика и славистика у делу Предрага Пипера“. Оваj угледни научни радник jе први добитник Награде „Златна књига Библиотеке Матице српске“.

Зборник садржи уводне речи Селимира Радуловића и академика Мира Вуксановића, а аутори радова су Раjна Драгићевић, Лука Меденица, Милан Тасић, Душанка Мирић, Милена jакић, Предраг Обућина, Дара Дамљановић, Душица Грбић, Мирjана Стоjисављевић, Митра Рељић, Микита Супрунчук, Здравко Бабић, jелена Стошић, Станислав Станковић и Неда Павловић. Своj осврт на четири децениjе у лингвистици и славистици дао jе и сам Предраг Пипер.

РАДОВАНУ БЕЛОМ МАРКОВИЋУ НАГРАДА
ЗЛАТНА КЊИГА БИБЛИОТЕКЕ МАТИЦЕ СРПСКЕ


Жири за Награду Златна књига Библиотеке Матице српске (академик Миро Вуксановић, проф. емеритус др Славко Гордић и мр Душица Грбић, археограф саветник) jедногласно jе прихватио предлог коjи су поднели и образложили др Радивоjе Микић, редовни професор Филолошког факултета у Београду, и др Марко Недић, секретар Одељења за jезик и књижевност Матице српске, и донео одлуку да добитник Награде Златна књига Библиотеке Матице српске за 2017. годину буде Радован Бели Марковић, познати српски писац и успешни библиотечки посленик.

Приповедач и романсиjер Радован Бели Марковић рођен jе 10. октобра 1947. у Ћелиjама. Као управник Градске библиотеке Лаjковац, од 1995. до 2000. године, а затим као библиотечки саветник, од 2000. до одласка у пензиjу 2010. године, своjим књижевним радом и културним прегалаштвом веома много jе допринео да се име Лаjковца и његове Библиотеке крупним словима упише на културну мапу данашње и будуће Србиjе.

Мало jе познатих савремених српских писаца коjи су као Радован Бели Марковић остали да живе, раде и пишу у завичаjу и да му укупним стваралаштвом коjе су му посветили обезбеде изузетан и траjан културни значаj.

Награду чини повеља, округли сто о књижевном делу и библиотечком раду добитника и зборник радова са округлог стола. Повеља ће бити уручена на Дан Библиотеке Матице српске, 28. априла 2017. године.

ПОСЕТА МАjКЛА ДАВЕНПОРТА БМС

Шеф Делегациjе Европске униjе у Републици Србиjи Маjкл Давенпорт уручио jе 2. марта Библиотеци Матице српске донациjу од 50 академских књига о jавним политикама ЕУ о праву, економиjи, безбедности и другим темама.



Амбасадора Давенпорта су поздравили председник Матице српске Драган Станић и управник Библиотеке Матице српске Селимир Радуловић, коjи су се захвалили на поклону, истакавши значаj Матице српске у културноj историjи Србиjе.

Након церемониjе уручења, Маjкл Давенпорт jе обишао зграду Матице српске и каталог Библиотеке Матице српске, где се упознао са наjважниjим тренуцима и личностима у историjи Матице и Библиотеке, као и актуелним стањем у двема институциjама.

Донациjа академских издања Библиотеци Матице српске реализована jе кроз проjекат ЕУТЕКА – ЕУ у вашоj библиотеци.
Поводом обележавања 200 година од рођења Арања jаноша (1817–1882), Библиотека Матице српске приредила jе електронску изложбу грађе из своjих збирки и Рукописног одељења Матице српске. Поставка, коjу чини избор дела Арања jаноша и литературе о њему, може се погледати од 24. фебруара до 23. марта 2017. године, у jавном каталогу Библиотеке. Аутори изложбе су Петер Хаjнерман и Марина Шмудла, уредник Селимир Радуловић. Електронски каталог изложбе траjно се чува и доступан jе на CD-у у Библиотеци, као и на саjту www.bms.rs

Арањ jанош, мађарски песник, преводилац, естетичар, председник Кишфалудиjевог друштва, генерални секретар Мађарске академиjе наука, рођен jе 2. марта 1817. године у Нађсалонти. Школовао се у Дебрецинском реформатском колегиjуму, а радио jе и као учитељ, путуjући глумац, градски подбележник. Од 1851. године професор jе мађарског и латинског jезика у гимназиjи у Нађкерешу. Године 1859. Академиjа га бира за члана и од 1860. живи и ствара у Пешти све до краjа живота.

Био jе jедан од наjзначаjниjих стваралаца мађарске епике у стиху. Као добар познавалац светске књижевности теориjски се бавио питањима естетике и теориjе књижевности, а његови преводи Аристофана и Шекспира на мађарски jезик су ремек-дела. За његов књижевни развоj значаjно jе приjатељство са Шандором Петефиjем. Нека од његових наjзначаjниjих дела су епски спевови Толдиjа, Толдиjина љубав, Толдиjина старост, Отма Мурањ града, историjске баладе Велски барди,  Два пажа Сондиjева, Розгоњиjева љуба, Владислав V и многа друга.
jавни позив за предлагање кандидата за награду "Златна књига Библиотеке Матице српске"

Библиотека Матице српске упућуjе jавни позив поjединцима и правним лицима са териториjе Републике Србиjе за предлагање кандидата за награду Златна књига Библиотеке Матице српске за 2017. годину.

Награда Златна књига Библиотеке Матице српске додељуjе се за допринос библиотекарству и библиографском раду истакнутог научника, књижевника или уметника. Награду може добити истакнути научник, књижевник или уметник ако има своjу задужбину у Библиотеци Матице српске.

Награду чини повеља и зборник радова са округлог стола о добитнику.

Награда Златна књига Библиотеке Матице српске додељуjе се 28. априла, на Дан Библиотеке Матице српске.

Предлог за награду мора бити благовремен и образложен са биографиjом кандидата и документациjом коjом се доказуjу наводи из предлога.

Предлози се достављаjу до 10. марта 2017. године, на адресу: Библиотека Матице српске, Ул. Матице српске бр.1, 21104 Нови Сад, са назнаком: За награду Златна књига Библиотеке Матице српске.

Одлуку о додели награде доноси трочлани жири.
Епископ крушевачки Давид биће први овогодишњи говорник на трибини Савремени човек и савремени свет. Трибина ће бити одржана у четвртак, 9. фебруара, у Свечаноj сали Библиотеке Матице српске, а почиње у 19 часова.

Епископ крушевачки Давид рођен jе 1953. године у Ђураковцу у Метохиjи. Основну школу похађао jе у Истоку, Ђураковцу и Пећи, где jе ишао и у гимназиjу. Богословске студиjе завршио jе на Богословском факултету Српске православне цркве у Београду. Монашки постриг примио jе у царскоj лаври Високи Дечани 1983. године.

Бавио се студиjама књижевности на Филолошком факултету у Београду, филмском и телевизиjском режиjом на Академиjи за позориште, филм, радио и телевизиjу у Београду, а француску филологиjу проучавао jе на Сорбони.

Докторски рад на догматско-патролошку тему Пневматологиjа светог Василиjа Великог одбранио jе на Православном богословском факултету Универзитета у Београду 2002. године. Доцент на Катедри за хришћанску етику са аскетиком Православног богословског факултета постаjе исте године, а затим и предавач на Катедри за аскетско богословље матичног факултета. Са благословом патриjарха Павла и надлежног епископа рашко-призренског у Пећкоj патриjаршиjи периодично борави од 2000. до 2002. у мисиjи опстанка православног српског живља на Косову и Метохиjи, и спасавања црквених светиња и драгоцености епархиjе рашко-призренске.

Преводи теолошке чланке, студиjе и књиге са грчког, француског, енглеског и руског jезика. Као стручни консултант и коаутор сарађивао jе у продукциjи документарних филмова и телевизиjских емисиjа и сериjала: Буквар православља,  Вероучитељ у кући, Црква и jезик, Планета Косово, Каржес – врата Ориjента, Жертва, Патриjарх Павле – живот по jеванђељу. Саоснивач jе и сценариста филмског студиjа Наос, при Православном богословском факултету у Београду, као и радио-станице Слово љубве Архиепископиjе београдско-карловачке. Учествуjе у проjекту обjављивања сабраних дела патриjарха Павла.

Овде можете погледати снимак трибине > > >



Поводом обележавања 200 година од рођења jована Суботића (1817-1886), Библиотека Матице српске приредила jе електронску изложбу грађе из своjих збирки. Поставка, коjу чини избор дела jована Суботића и литературе о њему, може се погледати од 27. jануара до 23. фебруара 2017. године у jавном каталогу Библиотеке. Ауторке изложбе су Марина Шмудла и Марина Ђачић, уредник Селимир Радуловић.

jован Суботић, адвокат, књижевник и политичар, рођен jе у jануару 1817. године у Добринцима. После завршене гимназиjе у Сремским Карловцима уписао се на студиjе филозофиjе и права. У Пешти 1836. године стиче диплому доктора филозофиjе, а четири године касниjе титулу доктора права. Осим адвокатског посла Суботић се бавио књижевним радом, уређивао jе Летопис Матице српске, био jе активни учесник у Буни (1848), сремски поджупан и члан септемвирата у Загребу. Заjедно са Светозарем Милетићем учествовао jе у политичким и црквено-народним саборима. Изабран jе за председника Матице српске (1868-1872). Био jе управник Српског народног позоришта у Новом Саду, председник новосадског магистрата, новинар.

На књижевном пољу Суботић jе оставио збирке поезиjе Лира (1837), Босиље (1843), еп Потопљена Пешта (1838), Дабрац (1884), Краљ Дечански (1845), драме Херцег Владислав, Немања, Звонимир, Прехвла, Милош Обилић, Сан на jави, Крст и круна и многе друге. Писао jе приповетке и путописе. Написао jе роман Калуђер. Аутор jе аутобиографиjе у пет свезака Живот дра jована Суботића. Суботић jе одржао много значаjних говора књижевне и политичке садржине, штампао jе jезичке и књижевне расправе, критике и полемике.
Поводом обележавања 125 година од рођења руске песникиње Марине Цветаjеве (1892–1941), Библиотека Матице српске приредила jе електронску изложбу грађе из своjих збирки. Поставка, коjу чини избор дела Марине Цветаjеве и литературе о њоj, може се погледати од 30. децембра 2016. до 26. jануара 2017. године у jавном каталогу Библиотеке. Ауторка изложбе jе Силвиjа Чамбер, уредник Селимир Радуловић.

Марина Цветаjева рођена jе у породици познатих интелектуалаца 1982. године у Москви. Прве песме штампала jе у шеснаестоj години, а прву књигу песама обjавила jе у осамнаестоj – Вечерњи албум (1910). У годинама револуциjе, 1918−1922, песникиња jе у Москви, наjпре са двема малим ћеркама, потом само са стариjом, jер млађа умире у прихватилишту, од последица глади. Напушта земљу 1922. да би се придружила мужу Сергеjу Ефрону, коjи се повукао са Белом армиjом после пораза у грађанском рату. Од 1922. до 1939. Цветаjева живи у иностранству као емигрант (Берлин, Праг, Париз) где штампа jош четири књиге песама. Пише стално, обjављуjе ретко. Период емиграциjе обележен jе сталном оскудицом у новцу, краjње необезбеђеном и тешком свакодневицом, све већим неприjатељством  критике. У лето 1939. године са сином се вратила у Москву да би се придружила мужу и ћерки, коjи су, убрзо по повратку Цветаjеве, ухапшени. Године 1941. евакуише се са сином у татарски градић jелабугу где jе 31. августа извршила самоубиство.

Књижевно дело Марине Цветаjеве обимно jе и разнородно. Поред песничких збирки, Цветаjева jе писала поеме, поетске драме и броjне прозне, критичко-есеjистичке, мемоарске и аутобиографске радове. Превођена jе на многе jезике и спада у оне песнике коjима време доноси вредност, нова и инспиративниjа значења.

Након прве песничке књиге, штампана су и следећа дела Марине Цветаjеве: Чаробни фењер (1912), Врсте (1921), Краj Казанове (1922), Растанак (1922), Песме Блоку (1922), Сила-девоjка (1922), Психа (1923), Делиjа (1924), После Русиjе (1928), Проза (1953), Лабуђи табор (1957), Изабране песме (1961), Изабрана дела (1965), Моj Пушкин (1967), Песме ван збирки (1971), Необjављено. Песме. Позориште. Проза (1967), Песме и поеме (1979), Изабрана проза у две књиге (1979), Дела у две књиге (1970), Песме и поеме у пет књига (1980−1983)...
Из обjективних разлога, због учешћа Емира Кустурице на комеморативном програму посвећеном хору Александров, у Москви, отказуjе се његово предавање на трибини „Савремени човек и савремени свет“, заказано за четвртак, 29.12.2016. Предавање ће бити одржано почетком наредне године.
Матица српска и Библиотека Матице српске позиваjу вас на jош jедно окупљање у оквиру трибине Савремени човек и савремени свет, у четвртак 29. децембра, у 19 часова. Гост трибине jе Емир Кустурица.

Емир Kустурица jе српски филмски режисер, сценариста, продуцент, композитор и глумац. Рођен jе 1954. године у Сараjеву. Добитник jе свих наjважниjих европских филмских награда. Живи и ради у Београду, Паризу и селу Дрвенград на граници Србиjе и Босне и Херцеговине.

Свира бас-гитару у групи Emir Kusturica & Тhe No Smoking Orchestra, насталоj из сараjевског састава Забрањено пушење. Као композитор потписуjе оперу Време цигана. Од 2007. године Kустурица jе српски амбасадор у Уницефу. Бави се и писањем: његова аутобиографиjа под називом Смрт jе непровjерена гласина обjављена jе  2010. године, а 2013. изашла jе и друга његова књига, Сто jада.

Осим за филмски рад, добио jе низ признања и у другим областима: освоjио jе Награду Филип Ротjе за европску архитектуру 2005. године за проjекат Дрвенград; 2009. jе постао почасни грађанин Гвадалахаре; патриjарх московски и целе Русиjе Кирил, уручио му jе 2010. године Награду Међународног фонда православних народа; министар за културу Републике Француске Фредерик Митеран уручио му jе 2011. Орден витеза Легиjе части, а патриjарх српски Иринеj га jе 2012. одликовао Орденом Светог Саве првог реда, за несебичну бригу и представљање српског народа и православља у свету.

Угледни турски писац и нобеловац Орхан Памук посетио jе 20. децембра Матицу српску и Библиотеку Матице српске, где се упознао са њиховом богатом историjом и улогом у српскоj култури. Домаћини су му били проф. др Бранко Бешлин, потпредседник Матице српске, и Селимир Радуловић, управник Библиотеке Матице српске. Орхан Памук jе боравио у Србиjи као гост Српске академиjе наука и уметности, а у Нови Сад jе дошао да прими награду „Милован Видаковић“ Међународног фестивала прозе “Просефест”. Памук jе добитник Нобелове награде за књижевност 2006. године.

Матица српска и Библиотека Матице српске позиваjу вас на jош jедно окупљање у оквиру трибине "Савремени човек и савремени свет", у четвртак 15. децембра, у 19 часова. Гост трибине jе доктор филозофиjе Никола Каjтез.

Никола Каjтез jе рођен 1965. године у Новом Саду. Докторирао jе филозофиjу на Филозофском факултету у Београду. Спада међу наjважниjе савремене ауторе из области филозофиjе у Србиjи.
Пише за различиту публику, а од тема се издваjаjу: слобода као главни извор трагизма, проблем одговорности, неопходност отпора идеологиjама, осећање за друштвену правичност, критика духовне ситуациjе нашег времена. Сматра да jе суочавање са сазнањем о неумитноj судбини васељене кључ суочавања са самим собом и са целокупним постоjањем.
До сада, његове мисли су изражене у следећим књигама: Рашчињавања (1995), Берђаjев (1998), Демон Соловjова (2001), Цивилизациjа у служби зла (2004), Метафизика новца (2006), Експериментална пловидба – илустрована филозофска читанка (2008).

Овде можете погледати снимак трибине > > >



Матица српска и Библиотека Матице српске позиваjу вас на jош jедно окупљање у оквиру трибине Савремени човек и савремени свет, овoгaпута у петак, 9. децембра у 19 часова. Гост трибине jе др Срђа Трифковић.

Срђа Трифковић jе српски и амерички публициста, политичар и историчар. Рођен jе 1954. године у Београду, дипломирао jе из области међународних односа на Универзитету у Сасексу, а докторирао из области историjе на Универзитету у Саутeмптону.
До 1995. био jе саветник Владе Републике Српске као и њен представник у западним медиjима. У време распада jугославиjе обављао jе дужност представника Републике Српске у Лондону. Као саветник сарађивао jе са Биљаном Плавшић, Воjиславом Коштуницом и принцoм Александром II Карађорђевићем.
При Рокфорд институту у Илиноjу, Срђа Трифковић био jе директор Центра за међународне односе све до подношења оставке 2008. Као новинар jе радио за британски Би-Би-Си радио, Глас Америке, Вошингтон Таjмс, те за београдску Дугу.
Обjавио jе следеће књиге: Ustaša : Croatian fascism and European politics, 1929-1945 ; The Krajina chronicle : a history of Serbs in Croatia, Slavonia and Dalmatia; Сенка џихада : ислам : догма, историjа, амбициjа ; Сер Алфред Шерман, сведок XX века ; Запад и Црна Гора : реалполитика и постмодерни идентитет ; Косово: мит, реалност и уплитања ; Џихад, некад и сад  ; Усташе : балканско срце таме на европскоj политичкоj сцени.

Овде можете погледати снимак трибине > > >



Матица српска и Библиотека Матице српске позиваjу вас на jош jедно окупљање у оквиру трибине Савремени човек и савремени свет, у четвртак, 1. децембра у 19 сати. Наш гост jе проф. др Ирина Деретић.

Ирина Деретић (1969, Београд) − филозоф, писац, професор античке филозофиjе на Одељењу за филозофиjу Филозофског факултета у Београду, као и руководилац научног проjекта Историjа српске филозофиjе. Поред стотињак радова на српском, енглеском, немачком и руском jезику, обjавила jе и књиге: „Како именовати биће“ (2001, 2016) „Логос, Платон, Аристотел“ (2009) и „Из Платонове филозофиjе“ (2010), „Платонова филозофска митологиjа“ (2014). Публиковала jе и три приређена издања о српскоj филозофиjи, а са Милом Ломпаром приредила jе Сабрана дела Анице Савић Ребац. Ове године jе у код престижне немачке издавачке куће Петер Ланг Верлаг, Ирина Деретић приредила са немачким колегом Штефаном Зоргнером књигу о Хуманизму, Трансхуманизму и Постхуманизму. Предавала jе 2007. и 2008. на Универзитету „Фридрих Шилер“ у jени у Немачкоj, на Универзитету у Упсали у Шведскоj 2011, на Универзитету у Владимиру у Русиjи. Добитник jе више домаћих и међународних стипендиjа и награда.

Овде можете погледати снимак трибине > > >



Поводом обележавања 125 година од рођења књижевника Аугустина Тина Уjевића (1891--1955), Библиотека Матице српске приредила jе електронску изложбу грађе из своjих збирки. Поставка, коjу чини избор Уjевићевих  дела и литературе о њему, може се погледати од 18. новембра до 31. децембра 2016. године у jавном каталогу Библиотеке. Ауторке изложбе су Мариjа Судар и Драгана Обрадовић, уредник Селимир Радуловић.

Песник, есеjист, књижевни критичар, полемичар и преводилац Аугустин Тин Уjевић родио се 5. jула 1891. године у Врговцу. Детињство jе провео у Имотском и Макарскоj а гимназиjу jе завршио у Сплиту. Поезиjу jе почео да пише jош као тринаестогодишњак. Студирао jе филозофиjу у Загребу и Београду, затим у Паризу  где jе и  живео од 1913. до 1919. године.  Потом се враћа  у Загреб  да би већ 1920. отишао за Београд, где jе са повременим прекидима, живео све до 1929. године. Од 1930. до 1937. живи у Сараjеву, па у Сплиту. Коначно се 1940. године настанио у Загребу, где живи и ствараo  све до 12. новембра 1955. године, када jе преминуо. Сахрањен jе на Мирогоjу. Запамћен jе и наjвише познат по свом лирском опусу. Велики део његовог стваралаштва обjављен jе постхумно.

Међу Уjевићевим наjпознатиjим делима су: збирке поезиjе Лелек себра (1920), Колаjна  (1926), Ауто на корзу (1932), Оjађено звоно (1933), Жедан камен на студенцу (1955), Руковет (1950).Обjавио jе и књиге: Људи на вратима гостионице (1938), Скалпел каоса (1938), Сабрана дjела у XVII књига (1963-1967).
Преводио jе са немачког, руског, француског, енглеског jезика а посебно су познати његови преводи Верлена, Ги де Мопасана, Едгара Алана Поа.
Матица српска и Библиотека Матице српске позиваjу вас на jош jедно окупљање у оквиру трибине Савремени човек и савремени свет, у четвртак, 17. новембра у 19 часова. Гост трибине jе др Жарко Требjешанин.

Психолог Жарко Требjешанин рођен jе 1950. године у Београду. Редовни jе професор на Факултету за специjалну едукациjу и рехабилитациjу у Београду, на предметима Увод у општу психологиjу и Психологиjа личности. На Филозофском факултету у Београду предаjе Невербалну комуникациjу, а на Учитељском факултету Психологиjу личности.
Изучава психологиjу личности, социjалну психологиjу, психоанализу, аналитичку психологиjу, психологиjу књижевности, политичку психологиjу, етнопсихологиjу и фолклористику. Посебно jе посвећен изучавању теориjе личности. Обjавио jе двадесетак књига, око четрдесет предговора или поговора, као и велики броj научних и стручних радова. Оснивач jе и уредник библиотеке Психологиjа за радознале,а био jе и председник Савеза психолога jугославиjе, као и главни уредник Психолошких новина.
Добитник jе награда „Веселин Лучић“ (за наjбоље научно дело на Универзитету у Београду), „Борислав Стевановић“ (за научни доринос психологиjи), „Живорад Жижа Васић“ (за популаризациjу савремене психологиjе), „Витез позива” (за часно и професионално обављање своjе делатности), „Стоjан Новаковић” (за наjбољи средњошколски уџбеник), као и „Радоjе Домановић“ (за допринос тумачењу сатире).

Овде можете погледати снимак трибине > > >



У уторак, 15. новембра, у Малоj сали Матице српске, одржан jе Округли сто под називом „Лингвистика и славистика у делу Предрага Пипера“. Оваj скуп уприличен jе поводом Награде „Златна књига Библиотеке Матице српске", чиjи jе први добитник академик Предраг Пипер.
Др Предраг Пипер, редовни професор, редовни члан САНУ, инострани члан МАНУ, рођен jе 20. августа 1950. г. у Београду. Ту jе започео основно школовање, коjе jе завршио у Сремскоj Каменици, а гимназиjу у Новом Саду (1968), где jе дипломирао (1973) на Филозофском факултету (група за руски jезик и књижевност; упоредо jе студирао и на групи за српски jезик и књижевност).
На Филозофском факултету Универзитета у Новом Саду запослио се 1974. г. као асистент, затим jе 1983. изабран за доцента, а на Филолошком факултету Универзитета у Београду jе од 1989. ванредни, а од 1991. г. редовни професор. Магистрирао jе 1975. г. на Филолошком факултету Универзитета у Београду, а 1981. г. докторирао jе на Филозофском факултету Универзитета у Новом Саду с темом Заменички прилози у руском, пољском и српскохрватском jезику.
Био jе шеф Катедре за руски jезик и књижевност Филозофског факултета у Новом Саду, управник Катедре за славистику Филолошког факултета у Београду и управник Центра за научноистраживачки рад и издавачку делатност тог факултета.
Бави се проучавањем граматичке и лексичке семантике у српском, руском, пољском, словеначком, македонском, чешком, лужичкосрпском и другим словенским jезицима, питањима опште лингвистике, историjе словенске филологиjе и другим славистичким и лингвистичким питањима.

О богатом, разноврсном и комплексном делу Предрага Пипера говорили су његови сарадници, ученици и колеге: Раjна Драгићевић, Лука Меденица, Милан Тасић, Душанка Мирић, Милена jакић, Предраг Обућина, Дара Дамљановић, Душица Грбић, Мирjана Стоjисављевић, Митра Рељић, Микита Супрунчук, Здравко Бабић, jелена Стошић, Станислав Станковић и Неда Павловић.

Библиотека Матице српске ће сва излагања са Округлог стола сабрати у зборнику коjи ће бити обjављен почетком наредне године.


Поводом обележавања 125 година од рођења књижевника Осипа Мандељштама (1891-1938), Библиотека Матице српске приредила jе електронску изложбу грађе из своjих збирки. Поставка, коjу чини избор Мандељштамових дела и литературе о њему, може се погледати од 13. октобра до 17. новембра 2016. године у jавном каталогу Библиотеке. Аутори изложбе су Исидора Станић и Борис Блашковић, уредник Селимир Радуловић.

Осип Емилиjевич Мандељштам рођен jе 15. jануара 1891. у Варшави. Био jе руски песник и есеjиста, jедан од наjистакнутиjих представника акмеистичке песничке школе. Годину дана похађао jе студиjе књижевности и филозофиjе на Сорбони, а потом образовање наставио прво на Универзитету Хаjделберг, те на Универзитету у Санкт Петербургу, иако никада ниjе стекао формално образовање. У свом делу “Стаљинови епиграми” из 1933. године изразио jе неконформистичке ставове према власти те jе шест месеци након обjављивања дела ухапшен и протеран у подручjе Урала. Иако jе у своjим касниjим писањима настоjао да велича Стаљина  поново jе осуђен на присилни рад и умире у Гулагу 27. децембра 1938. године.

Међу Мандељштамовим наjпознатиjим делима су: Камен (1913), Тристиа (1922), Бука времена (1925), Стихотворениа (1928),  О поезиjи (1928), Египетскаjа марка (1928), Четвертаjа проза (1930), Московскиjе тетради (1934), Путешествиjе в Армениjу (1933), Разговор о Дантеу (1933), Воронежскиjе тетради...
Матица српска и Библиотека Матице српске позиваjу вас на jош jедно окупљање у оквиру трибине Савремени човек и савремени свет, у четвртак, 13. октобра у 19 сати, када ће др jован Попов представити своjе виђење човека и света у коjем живимо.

jован Попов рођен jе 1962. у Новом Саду. Дипломирао jе, магистрирао и докторирао на Катедри за општу књижевност и теориjу књижевности Филолошког факултета у Београду. Усавршавао се у Францускоj при Европском  универзитетском центру где jе диплому добио за своjу експертизу Набоковљевог романа Бледа ватра.
Редовни jе професор на Филолошком факултету у Београду, и jедан од оснивача Одсека за компаративну књижевност на Филозофском факултету у Новом Саду, где jе и предавао од 1998. до 2008. године.
Аутор jе програма за предмет Модерна светска проза коjи слушаjу студенти  драматургиjе и режиjе на Академиjи уметности у Новом Саду. Био jе члан редакциjе књижевних часописа Поља и Летопис Матице српске.
Бави се књижевном науком, есеjом и превођењем. Добитник jе награде Друштва књижевника Воjводине за наjбољи превод, дела Пjера Корнеjа Комична илузиjа, као и  за наjбољу књигу, збирку есеjа Читања неизвесности : огледи из компаратистике.

Овде можете погледати снимак трибине > > >



Електронска презентациjа “Водичи, монографиjа и фотомонографиjе о Аустриjи у Поклон библиотеци Аустриjе”

Савез библиотека Аустриjе већ jеданаест година спроводи кампању “Аустриjа чита. Место сусрета: библиотека”. Ове године Библиотека Матице српске придружуjе се акциjи електронском презентациjом под насловом “Водичи, монографиjа и фотомонографиjе о Аустриjи у Поклон библиотеци Аустриjе”, коjа се може погледати од 3. до 8. октобра у jавном каталогу Библиотеке. Ауторка презентациjе jе Мариjа Ваш.
Посета министра културе и информисања Владана Вукосављевића Матици српскоj

Министар културе и информисања Владан Вукосављевић посетио jе, 29. септембра, заjедно са сарадницима и градоначелником Новог Сад Милошем Вучевићем Матицу српску.  Делегациjу су примили проф. др Драган Станић, председник Матице српске, проф. др Бранко Бешлин и проф. мр Ненад Остоjић, потпредседници, мср. jелена Веселинов, управник послова, и Селимир Радуловић, управник Библиотеке Матице српске. Током посете разговарано jе о могућностима за заjедничке акциjе за подизање свести о култури и о унапређењу сарадње Министарства и Матице српске. Вукосављевић jе рекао да jе посета Матици српскоj увек врста празника, jер jе то темељна установа српске културе, темељ и основ српске традициjе. Министар Вукосављевић jе истакао важност подршке и сарадње државе са установом коjа има 190 година непрекинуте традициjе. Председник Станић jе новинарима изjавио да су отворене нове могућности за сарадњу са Министарством коjе се стара о спровођењу Закона о Матици српскоj и исказао задовољство због охрабрења коjе jе исказано Матици.


Посета министра просвете Младена Шарчевића Матици српскоj

У среду 28. септембра 2016. године, Матицу српску посетио jе министар просвете Младен Шарчевић са сарадницом Даринком Лековић, руководиoцем Групе за jавност рада и планирање и извештавање. Министра су примили проф. др Драган Станић, председник Матице српске, проф. др Бранко Бешлин и проф. мр Ненад Остоjић, потпредседници, мср. jелена Веселинов, управник послова и Селимир Радуловић, управник Библиотеке Матице српске. Током посете разматране су активности и делатности коjе би омогућиле рад на заjедничком циљу неговања и унапређивања српске културе, науке и књижевности.

Матица српска и Библиотека Матице српске позиваjу Вас на jош jедно окупљање у оквиру трибине Савремени човек и савремени свет, у четвртак, 29. септембра у 19 сати, када ће научник међународног реномеа, проф. др Слободан Г. Марковић, изнети своjе виђење данашњице, и изазова пред коjима се налазимо како национално, тако и индивидуално.

Слободан Г. Марковић српски jе историчар и политички антрополог млађе генерациjе. Од самог оснивања 1998. године генерални jе секретар Англо-српског друштва, као и саветник у Београдском фонду за политичку изузетност. Магистрирао jе на Кембриџу 2000. године, а докторирао на Универзитету у Београду 2004. На Факултету политичких наука има звање редовног професора за предмет Политичка антропологиjа. На Институту за европске студиjе у Београду има статус вишег научног  сарадника. Заменик jе уредника часописа Hereticus, као и лондонског часописа The South Slav Journal. У више наврата био jе гостуjући сарадник на проjектима при Лондонскоj школи економиjе и политичких наука. Предаjе и пише на српском и на енглеском jезику. Аутор jе многоброjних релевантних научних публикациjа. .

Овде можете погледати снимак трибине > > >



У среду, 21. септембра, у оквиру 53. београдског међународног сусрета писаца, у организациjи Удружења књижевника Србиjе, Библиотеке Матице српске и Матице српске, одржан jе књижевни сусрет у Малоj сали Матице српске. Учествовали су Наташа Швикарт Жумер из Словениjе, Борче Панов из Македониjе, Сергеj Главjук и Николаj Алексеjевич Лугинов из Русиjе. Госте jе поздравио Селимир Радуловић, управник Библиотеке Матице српске. Програм jе водила Исидора Поповић.


Потписивање Споразума о сарадњи са Руском државном библиотеком

Библиотека Матице српске и Руска државна библиотека склопиле су Споразум о сарадњи, коjи су у Москви потписали управник БМС Селимир Радуловић и Владимир Гнездилов, вршилац дужности управника Руске државне библиотеке.
Две библиотеке размењиваће штампана издања књига, часописа и новина.
Сарађиваће и у обради, рестаурациjи и дигитализациjи рукописа и старе штампане књиге.
Селимир Радуловић jе у разговору са Владимиром Гнездиловим истакао да у Библиотеци Матице српске постоjи фонд од педесет хиљада руских књига. Он jе предложио да се у Новом Саду оснуjе Руско-српска читаоница у коjоj би те књиге биле доступне, а у Рускоj државноj библиотеци Српско-руска читаоница у коjоj би се читале српске књиге, што jе Гнездилов подржао.
Руска државна библиотека jе по богатству фонда, коjи броjи преко 46 милиона jединица, наjвећа у Европи и друга по величини у свету.


Мирослав Лазански jе нови гост трибине Савремени човек и савремени свет, у организациjи Матице српске и Библиотеке Матице српске. После летње паузе, трибина се наставља у четвртак, 8. септембра у 19 сати.

Лазански jе наjпознатиjи српски воjнополитички коментатор. Рођен jе 18. септембра 1950. године у Карловцу. У родном месту завршио jе основну, а средњу школу похађао jе у Требињу. Дипломирао jе на Правном факултету у Загребу, где започиње новинарску кариjеру у листовима Вjесник, Старт, Данас и Полет. Фебруара 1991. прелази у Београд, те почиње да пише за Политику, где jе и данас колумниста. Писао jе и за Политику експрес, НИН, Вечерње новости.
Аутор jе више књига и десетак телевизиjских сериjала. Разговарао jе очи у очи са више десетина министара одбране, начелника генералштаба и високих воjних посленика широм света. Интервjуисао jе два врховна команданта НАТО-а, три маршала Совjетског савеза, шефове КГБ-а. Извештавао jе из ратова у Авганистану, Беjруту, Чечениjи, Заиру, Либану. Са лица места пратио jе ирачко-ирански сукоб, операциjу Пустињска олуjа, сукобе у Босни и Херцеговини, Словениjи, и на Косову и Метохиjи.

Овде можете погледати снимак трибине > > >



Поводом обележавања 125 година од рођења књижевника Станислава Винавера (1891-1955), Библиотека Матице српске приредила jе електронску изложбу грађе из своjих збирки. Поставка, коjу чини избор Винаверових дела и литературе о њему, може се погледати од 1. септембра до 12. октобра 2016. године у jавном каталогу Библиотеке. Ауторке изложбе су Ивана Гргурић и Силвиjа Чамбер, уредник Селимир Радуловић.
Станислав Винавер, песник, прозаиста, публициста и преводилац, маjстор пародиjе и хумора и jедна од кључних личности београдског културног живота,  рођен jе у Шапцу 1891. године. Школовао се у Београду и  Паризу. Прве књиге – Мjећа, Приче коjе су изгубиле равнотежу и Мисли, обjавио jе пре Првог светског рата. Немиран и радознао дух, предани истраживач jезика, креатор слободног песничког израза и „наjвећи Европеjац у српскоj књижевности“, интересовао се за лингвистику, музику, позориште, филм, сликарство, архитектуру, етнологиjу, физику, математику... Сарађивао jе са броjним часописима, писао о готово свим областима уметничког стварања и научног сазнања, преводио са француског, немачког, руског, енглеског и шпанског jезика.  
Међу Винаверовим наjпознатиjим делима су Варош злих волшебника, Чувари света, Пантологиjа новиjе српске пеленгирике, Громобран свемира, Надриграматика, jезик наш насушни, Ратни другови, Заноси и пркоси Лазе Костића.


У четвртак, 14. jула у 19 сати, наставља се трибина Савремени човек и савремени свет, у организациjи Матице српске и Библиотеке Матице српске. Идеjа ове трибине jесте да кроз разнолике дискурсе потражи одговоре на кључна питања данашњице, пружаjући jедну целовиту слику човека и света, онако како их данас виде наjумниjи представници нашег народа. Овом приликом своjу визиjу овог комплексног односа представиће нам др Чедомир Антић.

Српски историчар, Чедомир Антић, рођен jе 9. октобра 1974. године у Београду. Дипломирао jе први у генерациjи на Одељењу за историjу Филозофског факултета у Београду 1999. године. Одбранио jе две магистарске тезе,  на Kатедри за савремену историjуна Универзитету у Бристолу 2002. и на Катедри за националну историjу новог века на Универзитету у Београду 2003. године. Докторску тезу Неизабрана савезница: Србиjа и Велика Британиjа у Првом светском рату  одбранио jе на Филозофском факултету у Београду 2008. године.
Ауторски печат оставио jе у делима: Земља празника и град споменика : Србиjа и Британиjа половином 19. века ; Србиjа и Кримски рат ; Ralph Paget: A Diplomat in Serbia Neutrality as Independence: Great Britain, Serbia and the Crimean War. Заjедно са др Слободаном Г. Марковићем аутор jе књиге посвећене стоседамдесетогодишњици српско-британских дипломатских односа, а са др Момчилом Павловићем написао jе монографиjу о историjи Воjне болнице у Нишу.  Антићеви текстови посвећени државном питању сабрани су у књизи Независна Србиjа. Поводом петнаестогодишњице Студентског протеста 1996/97. године обjавио jе успомене под насловом Студентска фронда. Успешно се бави и популаризациjом историjе тако да су Кратка историjа Србиjе 1804-2004, Историjа и заблуда, Четрнаести воjвода и девет баба доживеле више издања.
Предаjе на Одељењу за историjу Филозофског факултета у Београду.

Овде можете погледати снимак трибине > > >



У четвртак, 30. jуна у 19 сати, наставља се трибина Савремени човек и савремени свет, у организациjи Матице српске и Библиотеке Матице српске.

Идеjа ове трибине jесте да потражи одговоре на кључна питања данашњег света. Сагледавање и спаjање различитих дискурса треба да нам омогући jедну целовиту слику човека и света, онако како их данас виде наjумниjи представници нашег народа. Овом приликом визиjу овог комплексног односа представиће нам проф. др Миодраг Радовић.

Миодраг Радовић рођен jе 1945. године у Камењачи код Трстеника. Осмогодишњу школу завршио jе у Трстенику, а гимназиjу у Крушевцу. На Филолошком факултету у Београду дипломирао jе 1968. на Катедри за општу књижевност и теориjу књижевности, магистрирао 1976. на тему „Функциjа снова у роману Злочин и казна Ф. М. Достоjевскога”, а докторирао 1980. године тезом „Поетика Лазе Костића и њени извори у западноевропским књижевностима”. Као стипендиста француске владе од 1969. до 1970. завршио jе постдипломске студиjе у Европском универзитетском центру у Нансиjу, а био jе и стипендиста Хумболтове фондациjе у Минхену и Хаjделбергу.
Као библиотекар, од 1970. до 1972. радио jе у Библиотеци Матице српске, након чега почиње његова плодна академска кариjера. Као лектор, предавач и професор радио jе на универзитетима у Лиону, Рену, Бањалуци, Никшићу, Франкфурту на Маjни и Новом Саду. Утемељио jе Катедру за компаративну књижевност на Филозофском факултету у Новом Саду. Аутор jе више књига, приређивач зборника и антологиjа и преводилац са француског и немачког jезика.
Познат jе по делима: Поетика снова Достоjевскога, Лаза Костић и светска књижевност, Књижевна аксиологиjа, Ословљени свет или чаробна реч Рашка Димитриjевића, Књижевна реторика данас, Прегледни речник компаратистичке терминологиjе у књижевности и култури ...

Овде можете погледати снимак трибине > > >



У четвртак, 23. jуна, у 19 часова, наставља се трибина Савремени човек и савремени свет, у организациjи Матице српске и Библиотеке Матице српске.

Идеjа ове трибине jесте да потражи одговоре на кључна питања данашњег света. Због тога ће и ове године, као и прошле, на њоj узети учешћа наjеминентниjи представници савремене српске културе, уметности, науке и духовности. Сагледавање и спаjање различитих дискурса треба да нам омогући jедну целовиту слику човека и света, онако како их данас виде наjумниjи представници нашег народа. Зборник саопштења прошлогодишњих учесника трибине Савремени човек и савремени свет биће представљен на почетку прве овогодишње трибине, на коjоj ће говорити Коста Чавошки.

Коста Чавошки jе српски правник, теоретичар права, професор Правног факултета Универзитета у Београду, академик САНУ и члан Сената Републике Српске. Рођен jе 26. октобра 1941. године у Банатском Новом Селу. Правни факултет у Београду завршио jе 1964, а докторирао на истом факултету 1973. Поред већег броjа чланака обjавио jе, између осталих, и следећа дела: Филозофиjа отвореног друштва. Политички либерализам Карла Попера (1975), Могућности слободе у демократиjи (1981), Страначки плурализам или монизам (1983), О неприjатељу (1989), Револуционарни макиjавелизам (1989), Тито – технологиjа власти (1991), Слободан против слободе (1991), Право као умеће слободе. Оглед о владавини права (1994), На рубовима српства (1995), Устав као jемство слободе (1996), Затирање српства (1996), Згажени устав (2003), Окупациjа (2006), Макиjавели (2008), Издаjа (2009), Одбор за одбрану слободе мисли и изражавања (2010), Расрбљивање (2011), Устав као средство агитациjе и пропаганде (2011), Злоупотреба историjе у Хагу (2013), Велеиздаjа (2014).
Добитник jе Награде „Милош Црњански“ за 1989. годину, за књигу „О неприjатељу“.

Овде можете погледати снимак трибине > > >



Преводилачка мрежа „Традуки“ иницирала jе радни састанак (14. и 15. jун 2016) у Србиjи са библиотекарима из региона, у сарадњи са Министарством културе и информисања Републике Србиjе и Народном библиотеком Србиjе.

Тема састанка била jе: Прекогранична дистрибуциjа и набавка књига. Говорило се о пласману и дистрибуциjи књига у региону и шире. Библиотекари су говорили о истим или сличним проблемима коjи се jављаjу приликом набавке и дистрибуциjе књиге, електронским књигама и могућим решењима у региону.
Издавачи су поделили своjа искуства у прекограничноj дистрибуциjи књига и подржали инициjативу „Традукиjа“.
Представница Министарства спољних послова Немачке, Кристине Бухаjт и представници мреже “Традуки”: Антjе Контиус, Хана Стоjић и Андреj Ловшин, захвалили су се библиотекарима и издавачима на успешном радном састанку, у нади да ће се сарадња наставити и унапредити.

Овом радном састанку присуствовао jе и управник Библиотеке Матице српске, Селимир Радуловић.

У знак обележавања 150 година од рођења сликара Василиjа Кандинског (1866-1944), Библиотека Матице српске приредила jе електронску изложбу грађе из своjих збирки. Поставка, коjу чини избор репродукциjа и теориjских дела Кандинског, као и литературе о њему, може се погледати од 1. до 30. jуна 2016. године у jавном каталогу Библиотеке. Ауторке изложбе су Ивана Гргурић и Силвиjа Чамбер, уредник Селимир Радуловић.
Василиj Кандински, наjзначаjниjи сликар и теоретичар апстрактног сликарства у првоj половини 20. века, рођен jе у Москви 1866. године. Живео jе у Немачкоj, Русиjи и Францускоj, много jе путовао и излагао. У Немачкоj jе био  jедан од оснивача групе „Фаланга“, ликовног покрета „Плави jахач“ и професор на Баухаусу, у Русиjи универзитетски професор, управник музеjа и потпредседник Руске академиjе наука и уметности. Од 1933. живео jе у Францускоj.
Кандински jе почео као сликар дела инспирисаних руском народном уметношћу, а затим jе поставио основе апстрактног сликарства 20. века – своjом Сликом с кругом (1911) „загазио“ jе у апстрактно сликарство, након чега су настала дела на коjима се, комбинациjом боjа, праваца, вишеуглова и кругова „изражава чиста естетска експресиjа“ и чуjе „визуелна музика“ слике. Кандински jе веровао да се апстрактна уметност од раниjих облика изражавања разликуjе чињеницом да она „своjе облике изражавања не ставља изван природе или изван обjекта, већ их сама проналази на раличите начине“, а да задатак уметника „ниjе савладавање облика, него прилагођавање облика садржаjу“. Осим сликарством, Кандински се бавио и теориjом уметности. Међу његовим наjпознатиjим делима су О духовном у уметности (1912), Од тачке и линиjе до површине (1926), Апстрактно и конкретно, Кубизам и апстрактна уметност и др.


У знак обележавања 150 година од рођења сликара Василиjа Кандинског (1866-1944), Библиотека Матице српске приредила jе електронску изложбу грађе из своjих збирки. Поставка, коjу чини избор репродукциjа и теориjских дела Кандинског, као и литературе о њему, може се погледати од 1. до 30. jуна 2016. године у jавном каталогу Библиотеке. Ауторке изложбе су Ивана Гргурић и Силвиjа Чамбер, уредник Селимир Радуловић.
Василиj Кандински, наjзначаjниjи сликар и теоретичар апстрактног сликарства у првоj половини 20. века, рођен jе у Москви 1866. године. Живео jе у Немачкоj, Русиjи и Францускоj, много jе путовао и излагао. У Немачкоj jе био  jедан од оснивача групе „Фаланга“, ликовног покрета „Плави jахач“ и професор на Баухаусу, у Русиjи универзитетски професор, управник музеjа и потпредседник Руске академиjе наука и уметности. Од 1933. живео jе у Францускоj.
Кандински jе почео као сликар дела инспирисаних руском народном уметношћу, а затим jе поставио основе апстрактног сликарства 20. века – своjом Сликом с кругом (1911) „загазио“ jе у апстрактно сликарство, након чега су настала дела на коjима се, комбинациjом боjа, праваца, вишеуглова и кругова „изражава чиста естетска експресиjа“ и чуjе „визуелна музика“ слике. Кандински jе веровао да се апстрактна уметност од раниjих облика изражавања разликуjе чињеницом да она „своjе облике изражавања не ставља изван природе или изван обjекта, већ их сама проналази на раличите начине“, а да задатак уметника „ниjе савладавање облика, него прилагођавање облика садржаjу“. Осим сликарством, Кандински се бавио и теориjом уметности. Међу његовим наjпознатиjим делима су О духовном у уметности (1912), Од тачке и линиjе до површине (1926), Апстрактно и конкретно, Кубизам и апстрактна уметност и др.


Библиотека Матице српске приредила jе електронску изложбу посвећену  jедном од наjпопуларниjих мађарских писаца, Лаjошу Зилахиjу (1891-1974), од чиjег се рођења навршава 125 година. Поставка, коjу чини избор Зилахиjевих дела и литературе о њему, може се погледати од 29. априла до 31. маjа 2016. године у jавном каталогу Библиотеке. Аутори изложбе су Петер Хаjнерман и Ивана Гргурић, уредник Селимир Радуловић.
Лаjош Зилахи, књижевник, уредник, филмски продуцент и режисер, рођен jе у Нађсалонти у данашњоj Румуниjи. Завршио jе правни факултет, а од 1948. године живео jе у емиграциjи. Његов први роман Самртно пролеће (1922) доживео jе велику популарност. Након њега уследили су романи, позоришни комади и новеле у коjима jе на жив и непосредан начин описивао прилике у Мађарскоj након слома Аустроугарске.
Зилахиjева дела доживела су велик броj издања и превода. Међу наjпознатиjим романима су Заробљеници, Бегунац, Кад душа замире, Град избеглица, Арарат, Вода нешто носи и Разбеснели анђео, а велики успех доживели су и драмски комади Душа повратница, Сунце сиjа, Дрвени торњеви, Сибир и др. .


Библиотека Матице српске приредила jе електронску изложбу посвећену  Михаилу Афанасjевичу Булгакову (1891-1940), од чиjег се рођења навршава 125 година. Поставка се може погледати од 22. марта до 28. априла 2016. године у jавном каталогу Библиотеке, а чини jе избор Булгаковљевих дела и литературе о њему. Ауторка поставке jе Ивана Гргурић, уредник Селимир Радуловић.
Михаил Афанасjевич Булгаков, прозаиста и драмски писац, jедно jе од  наjзначаjниjих имена светске књижевности. Рођен jе у Киjеву 1891, а од 1921. живео jе у Москви. Завршио jе медицину и неколико година радио као сеоски лекар. У књижевност jе ушао као аутор хумористичких и сатиричних фељтона. Међу његовим раним приповеткама, писаним већином у реалистичком кључу, било jе и оних са елементима фантастике и гротеске. Писао jе романе, приповетке и драме, бавећи се, наjчешће, темама стваралаштва и сукоба уметника и власти. Не либећи се оштре критике и сатире, и настављаjући традициjу Гогољеве гротеске, писао jе дела коjа нису одговарала режиму, па jе већину живота провео у немилости. Драме су му забрањиване и скидане са репертоара, а романи дуго стаjали необjављени (већина његових дела обjављена jе постхумно). Роман Бела гарда, упризорен као Дани Турбинових (1926) у МХАТ-у, наишао jе на жесток отпор режимске критике, а сатирични комади Зоjкин стан (1926) и Пурпурно острво (1927) на позорници су играни веома кратко. На одобравање власти нису наишле ни његове друге књиге - Живот господина де Молиjера, Ђаволиjада, Кобна jаjа, Псеће срце, Братство лицемера, Последњи дани и др. Булгаковљево ремек-дело, филозофско-поетски роман Маjстор и Маргарита (1969), представља врхунац руске уметности XX  века и „jедну од оних књига коjе разни људи читаjу на разне начине, коjу воле на разне начине, и у коjоj сваки човек налази нешто за себе“ (М. Чолић).
Михаил Афанасjевич Булгаков умро jе у Москви 1940. године. Своjим „фантастичним реализмом“, филозофиjом живота и уметности извршио jе снажан утицаj на развоj совjетске и светске литературе.


Поводом 225 година од рођења песника и историчара Симе Милутиновића Сараjлиjе (1791–1847), Библиотека Матице српске приредила jе електронску изложбу грађе из своjих збирки. Поставку, коjа се може погледати од 8. фебруара до 21. марта 2016. године у jавном каталогу Библиотеке, чини избор Сараjлиjиних дела и дела о њему. Ауторка поставке jе Ивана Гргурић, уредник Селимир Радуловић.
Сима Милутиновић Сараjлиjа, песник, приповедач, историчар, пустолов и „jедан од наjчудниjих, наjзанимљивиjих, наjфантастичниjих типова у србскоj књижевности“ (j. Скерлић), рођен jе у Сараjеву 1791. године. Школовао се у Београду, Земуну, Сегедину и Карловцима, а послови, историjске прилике и немиран дух у животу су га водили од Београда, Видина, Одесе и Лаjпцига, до Беча, Москве, Будима и Цетиња. Говорио jе неколико jезика, обављао броjне и разнородне послове (био jе писар, учитељ, чувар бостана, директор основних школа, секретар Попечатељства просвештениjа,...), борио се против Турака, боравио у затвору, био секретар владике Петра I и васпитач младог Његоша.
Писањем jе почео да се бави веома рано. Прва песма, Сербска мома, обjављена му jе као мото у Вуковоj Малоj простонародноj славеносербскоj песнарици (1814). Писао jе лирске и епске песме, драме, историjске списе, приповетке. Бавио се публицистиком и сарађивао са наjзначаjниjим часописима и новинама свог времена (Сербски народни лист, Сербске народне новине, Сербски летопис, Србски родољубац, Забавник, Пештанско-будимски скоротеча и др.). Сакупљао jе и обjављивао народне песме, приређивао дела других аутора и преводио са руског, немачког и грчког. У његова наjзначаjниjа дела убраjаjу се   Сербиjанка, Троjесестарство, Троjебратство, Зорица, Трагедиjа Обилић, Дика црногорска, Историjа Црне Горе, Историjа Србиjе, Играљке ума и др.


Поводом 175 година од рођења чешког композитора Антоњина Дворжака  (1841-1904), Библиотека Матице српске приредила jе електронску изложбу грађе из своjих збирки. Поставку, коjа се може погледати од 4. jануара до 7. фебруара  2016. године у jавном каталогу Библиотеке, чини избор Дворжакових композициjа  и дела о њему. Ауторка поставке jе Ивана Гргурић, уредник Селимир Радуловић.
Антоњин Дворжак, композитор и jедан од твораца чешке националне школе, рођен jе у месту Нелахозевес на Влтави. Почео jе да свира jош као дечак. Музику jе учио у Оргуљашкоj школи у Прагу,  а као композитор био jе следбеник Брамсовог романтичарског новокласицизма. За своjе композициjе наjчешће jе користио чешки фолклор, као и фолклор других словенских народа. Радио jе као директор  Националног позоришта у Прагу и био предавач на Националноj музичкоj академиjи у Њуjорку, где jе упознао музику северноамеричких народа.
Антоњин Дворжак се сматра утемељитељем чешке концертне, камерне и ораториjске музике. Међу његовим наjпознатиjим делима су опера Русалка, кантата Stabat mater, Словенске игре, симфониjа Из Новог света, Концерт за виолончело и оркестар бр. 2 у h-молу, Концерт за виолину и оркестар у а-молу и др.


Трибина Савремени човек и савремени свет
Четвртак, 10. децембар 2015. - 19,00 сати
Говори проф. др Часлав Копривица

Програм се одржава у Свечаноj сали Матице српске
Добродошли!


Идеjа трибине Савремени човек и савремени свет, коjу покрећу Матица српска и Библиотека Матице српске, jесте да потражи одговоре на кључна питања данашњег света. Због тога ће на њоj узети учешћа наjеминентниjа имена савремене српске културе, уметности, науке и духовности. Сагледавање и спаjање различитих дискурса треба да нам омогући jедну целовиту слику човека и света онако како их данас виде наjумниjи представници нашег народа. Траjно сведочаство о овом прегнућу биће зборник у коме ће бити штампана саопштења свих учесника трибине.

Др Часлав Копривица рођен jе 1970. године у Никшићу, у Црноj Гори. Дипломирао jе, магистрирао и докторирао на Филозофском факултету у Београду. Редовни jе професор Факултета политичких наука у Београду. jедно време предавао jе и на Факултету ликовних уметности, Универзитета уметности у Београду. Ангажован jе на предметима: Савремена филозофиjа, Савремена филозофиjа друштва, Филозофиjа културе, Слика света у европскоj култури. Области његовог научног интересовања су: херменеутика, феноменологиjа, егзистенциjализам, онтологиjа, теориjа културе, историjа идеjа, политичка теориjа.

Наjзначаjниjа дела су му:
- Идеjе и начела. Истраживање Платонове онтологиjе, 2005.
- Биће и судбина. Хаjдегерова мисао између узорности и временитости
, 2009.
- Будућност страха и наде. jедан философски оглед о долазећем времену
, 2011.
- Философиjа ангажовања
, 2014.

Учествовао jе на преко педесет научних скупова у земљи и иностранству. Члан jе Српског философског друштва. Био jе стипендисата Сасакавине фондациjе (1996) и ДААД (1997/1998). Добитника jе награде Другог програма Радио Београда Књига године “Никола Милошевић” за наjбоље дело из хуманистике за 2005. годину.


Овде можете погледати снимак трибине > > >


Трибина Савремени човек и савремени свет
Четвртак, 3. децембар 2015. - 19,00 сати
Говори проф. др Слободан Антонић

Програм се одржава у Свечаноj сали Матице српске
Добродошли!


Идеjа трибине Савремени човек и савремени свет, коjу покрећу Матица српска и Библиотека Матице српске, jесте да потражи одговоре на кључна питања данашњег света. Због тога ће на њоj узети учешћа наjеминентниjа имена савремене српске културе, уметности, науке и духовности. Сагледавање и спаjање различитих дискурса треба да нам омогући jедну целовиту слику човека и света онако како их данас виде наjумниjи представници нашег народа. Траjно сведочаство о овом прегнућу биће зборник у коме ће бити штампана саопштења свих учесника трибине.

Слободан Антонић (Београд, 1959) jе српски политиколог, социолог, политички аналитичар и универзитетски професор.
Дипломирао jе 1982. године и магистрирао 1988. године на Факултету политичких наука на тему Прилог критици историjског материjализма као филозофиjе историjе. Докторску дисертациjу на тему Теориjско-методолошки проблеми изучавања еволуциjе предграђанских друштава израдио jе и одбранио на Одељењу за социологиjу Филозофског факултета у Београду 1995. године, где предаjе општу социологиjу, теориjе моћи и савремене политичке теориjе.
Био jе колумниста дневних новина Политика где jе махом писао о политичким темама.
Обjавио jе следеће књиге: Србиjа између популизма и демократиjе, ИПС, Београд, 1993. ; Изазови историjске социологиjе, Београд, 1995. ; Заробљена земља: Србиjа за владе Слободана Милошевића, Београд, 2002. ; Нациjа у струjама прошлости: Огледи о одрживости демократиjе у Србиjи, Чигоjа, Београд, 2003. (енгл. The Nation on the Maelstroms of Past: Essays in Sustainbility of Democracy in Serbia). ; Гутање жаба, (2005). ; Елита, грађанство и слаба држава, (2006). ; Срби и »Евро-Срби«, (2007). ; Културни рат у Србиjи (2008) ; Елита, грађанство и слаба држава (2009) ; Транзициони скакавци (2011) ; Поруке љубави (2011) ; Вишиjевска Србиjа (2011) ; Ђаво, историjа и феминизам (2012) ; Лоша бесконачност (2012) ; На бриселским шинама (2013) ; Моћ и сексуалност (2014) ; jош ниjе готово (2015).


Овде можете погледати снимак трибине > > >



Поводом 150 година од рођења енглеског писца Радjарда Киплинга (1865-1936), Библиотека Матице српске приредила jе електронску изложбу грађе из своjих збирки. Поставку, коjа се може погледати од 30. новембра до 31. децембра 2015. године у jавном каталогу Библиотеке, чини избор Киплингових дела и литературе о њему. Ауторка поставке jе Ивана Гргурић, уредник Селимир Радуловић.
Радjард Киплинг, прозаистa и песник, рођен jе Индиjи 1865. Школовао се у Енглескоj, али се 1882. вратио у Индиjу, где jе радио као новинар. Боравио jе у jапану, Америци, Францускоj и jужноj Африци. Био jе заговорник британског империjализма, а његов књижевни опус карактеришу теме из англо-индиjског друштвеног живота, света британских воjника и света деце и животиња. У своjим делима славио jе рад, храброст, стоицизам, подвиге и пустоловине. Због наклоности ка колониjализму био jе немилосрдно критикован и карикиран, али су му чак и противници признавали маjсторство у краткоj причи. Уз Књигу о џунгли (1894) и Другу књигу о џунгли (1895), међу његовим наjпознатиjим делима су  Изистинске приче, Приповетке из Индиjе, Индиjска џунгла, Храбри капетани, Сталки и дружина, Ким и др.
Радjард Киплинг jе био први енглески писац коjи jе добио Нобелову награду (1907). Умро jе у Лондону 1936. године.


Трибина Савремени човек и савремени свет
Четвртак, 26. новембар 2015. - 19,00 сати
Говори др Душан Т. Батаковић

Програм се одржава у Свечаноj сали Матице српске
Добродошли!


Идеjа трибине Савремени човек и савремени свет, коjу покрећу Матица српска и Библиотека Матице српске, jесте да потражи одговоре на кључна питања данашњег света. Због тога ће на њоj узети учешћа наjеминентниjа имена савремене српске културе, уметности, науке и духовности. Сагледавање и спаjање различитих дискурса треба да нам омогући jедну целовиту слику човека и света онако како их данас виде наjумниjи представници нашег народа. Траjно сведочаство о овом прегнућу биће зборник у коме ће бити штампана саопштења свих учесника трибине.

Душан Т. Батаковић (рођен у Београду 23. априла 1957) jе српски историчар и дипломата. Батаковић jе директор Балканолошког института САНУ и некадашњи амбасадор СРj, СЦГ и Србиjе у Грчкоj, Канади и Францускоj.
Студиjе историjе завршио jе на Филозофском факултету у Београду 1982, где jе и магистрирао 1988. Докторске студиjе (1991 - 1996) завршио jе на Сорбони у Паризу (Université de Paris - Sorbonne, Paris IV) где jе у jануару 1997. докторирао (magna cum laude) с тезом: „Француска и стварање парламентарне демократиjе у Србиjи 1830 - 1914.” (La France et la formation de la démocratie parlementaire en Serbie 1830-1914).
У Историjском институту радио jе од 1983. до 1992, када прелази у Балканолошки институт САНУ. Био jе члан уредништва Књижевне речи, Задужбине  и Књижевних новина,   члан Управног одбора Српске књижевне задруге, и члан Председништва СКЗ. Од 1998. на Филозофском факултету у Београду предаjе Увод у историjске студиjе и Општу историjу новог века. Године 2008. изабран jе за председника српског комитета Међунородне асоциjациjе за проучавање jугоисточне Европе (AIESEE).  Био jе шеф делегациjе Србиjе при Међународном суду правде у Хагу (2009-2011).
Уз сериjу предавања на више европских и америчких универзитета, Батаковић jе, у оквиру Фондациjе за европску историjу и цивилизациjу (La Fondation pour une histoire de la civilisation européenne), са седиштем у Паризу, био представник Балкана у жириjу за Европску награду из историjе (1995-2000).

Батаковић jе обjавио и приредио већи броj књига (монографиjа, зборника чланака, мемоара и грађе) и преко стотину научних радова. Његова истраживања посвећена су српско-албанским односима, проучавању утицаjа религиjе и идеологиjе на балканске и jужнословенске национализме, европскиим оквирима српске историjе, француско-српским односима, као и утицаjу комунизма на развоj Србиjе. Његова синтеза о прошлости jугословенског простора (La Yougoslavie : nations, religions, idéologies) у списку jе литературе на основним и постдипломским студиjама на француским универзитетима, као и на франкофонским универзитетима у Шваjцарскоj, Белгиjи и Канади. Нова историjа српског народа, (Београд, 2000), коjу jе Батаковић приредио и написао уз сарадњу jош троjице српских историчара, преведена jе наjпре на кореjски jезик 2000. г. у Сеулу, а на француски 2005. (Histoire du peuple serbe). Приредио jе за штампу Мемоаре армиjског генерала Панте Драшкића и Дневник из балканских ратова српског посланика у Петрограду, Димитриjа Поповића.
Уз монографиjе на француском jезику (Kosovo. La spirale de la haine; Kosovo. Un conflit sans fin?), у међународноj литератури су редовно цитиране и његове монографиjе на енглеском jезику: The Kosovo Chronicles као и историjа босанско-херцеговачких Срба (The Serbs of Bosnia and Herzegovina. History and Politics).
Аутор документарне телевизиjске сериjе Црвено доба, историjског сериjала у пет наставака, Батаковић jе, уз сарадњу млађих историчара, кроз броjна сведочења жртава и њихових потомака, обрадио феномен црвеног терора, комунистичких злочина у Србиjи и Црноj Гори (1944-1947).
Године 2010. Батаковић jе изабран за члана Светске академиjе уметности и науке World Academy of Art and Science (WAAS).

Овде можете погледати снимак трибине > > >


Трибина Савремени човек и савремени свет
Четвртак, 5. новембар 2015. - 19,00 сати
Говори проф. др Алпар Лошонц

Програм се одржава у Свечаноj сали Матице српске
Добродошли!


Идеjа трибине Савремени човек и савремени свет, коjу покрећу Матица српска и Библиотека Матице српске, jесте да потражи одговоре на кључна питања данашњег света. Због тога ће на њоj узети учешћа наjеминентниjа имена савремене српске културе, уметности, науке и духовности. Сагледавање и спаjање различитих дискурса треба да нам омогући jедну целовиту слику човека и света онако како их данас виде наjумниjи представници нашег народа. Траjно сведочаство о овом прегнућу биће зборник у коме ће бити штампана саопштења свих учесника трибине.

Алпар Лошонц jе рођен 1958 у Темерину. Професор jе на Универзитету у Новом Саду, предаjе на Катедри за друштвене науке Факултета техничких наука, као и на Филозофском факултету у Сегедину (Мађарска) од 1991. Предавао jе дуго и на Филозофском факултету у Новом Саду. Пише теориjске чланке, филозофску критику и есеjе о књижевности.
Обjављивао jе у многим часописима у Србиjи и у иностранству. Био jе члан уредништва Uj Symposiona, Поља, Letunk, и других часописа, и главни уредник часописа Хабитус. Сада jе jедан од уредника Златне греде.
Између осталих аутор jе следећих књига: Облици недостатка (Форум, Нови Сад, 1988), Херменеутика сећања (Форум, Нови Сад, 1998), Модерна на Колону (Стубови културе, Београд, 1998), Европске димензиjе (Форум, Нови Сад, 2002), Suffitientia ecologica (Stylos, Нови Сад, 2005), Суверенитет, моћ и криза (Светови, Нови Сад, 2006).
Награђен jе  наградом ДКВ Иштван Конц.

Овде можете погледати снимак трибине > > >




Годишњицу рођења књижевника Кароља Сирмаиjа (1890-1972), Библиотека Матице српске обележава електронском изложбом грађе из своjих збирки. Аутори  поставке су Петер Хаjнерман и Ивана Гргурић, уредник Селимир Радуловић. Изложба се може погледати од 26. октобра до 29. новембра 2015. године у jавном каталогу Библиотеке.
Карољ Сирмаи, књижевник и књижевни критичар, рођен jе у Темерину, а школовао се у Новом Саду и Будимпешти. Живео jе у Врбасу, где jе радио као правник и интензивно се бавио књижевним радом. Писао jе приповетке, новеле  и књижевно-критичке текстове. Обjавио jе више од десет књига новела (У магли, У олуjи, Визиjе тишине, Мотоциклисти ноћи и др.) и jедан роман (У котлини), а у периоду од 1933. до 1941. године уређивао je и издавао часопис "Каланђа".
У Сирмаиjеву част општине Темерин и Врбас установиле су књижевну награду „Карољ Сирмаи“, коjа се наизменично додељуjе за наjбољу књигу новела обjављену у текућоj години на српском, односно мађарском jезику.


Трибина Савремени човек и савремени свет
Четвртак, 22. октобар 2015. - 19,00 сати
Говори проф. др Дивна Вуксановић

Програм се одржава у Свечаноj сали Матице српске
Добродошли!


Идеjа трибине Савремени човек и савремени свет, коjу покрећу Матица српска и Библиотека Матице српске, jесте да потражи одговоре на кључна питања данашњег света. Због тога ће на њоj узети учешћа наjеминентниjа имена савремене српске културе, уметности, науке и духовности. Сагледавање и спаjање различитих дискурса треба да нам омогући jедну целовиту слику човека и света онако како их данас виде наjумниjи представници нашег народа. Траjно сведочаство о овом прегнућу биће зборник у коме ће бити штампана саопштења свих учесника трибине.

Дивна Вуксановић jе рођена у Београду. Дипломирала jе на Факултету драмских уметности и Филозофском факултету у Београду. Магистар jе театрологиjе и доктор наука из области Савремене филозофиjе и Естетике. Редовни jе професор на Факултету драмских уметности у Београду, на предметима: Естетика, Теориjа културе и Филозофиjа медиjа. До сада jе обjавила четири научне студиjе из области естетике и филозофиjе медиjа, десет књига из домена литерарног стваралаштва, ауторка jе две радио драме, као и преко сто научних радова.
Председница jе Естетичког друштва Србиjе и НВО за уметност, културу, медиjе и друштвена питања “Млади грашак” у Београду.

Овде можете погледати снимак трибине > > >



Трибина Савремени човек и савремени свет
Четвртак, 15. октобар 2015. - 19,00 сати
Говори академик Владета jеротић

Програм се одржава у Свечаноj сали Матице српске
Добродошли!


Идеjа трибине Савремени човек и савремени свет, коjу покрећу Матица српска и Библиотека Матице српске, jесте да потражи одговоре на кључна питања данашњег света. Због тога ће на њоj узети учешћа наjеминентниjа имена савремене српске културе, уметности, науке и духовности. Сагледавање и спаjање различитих дискурса треба да нам омогући jедну целовиту слику човека и света онако како их данас виде наjумниjи представници нашег народа. Траjно сведочаство о овом прегнућу биће зборник у коме ће бити штампана саопштења свих учесника трибине.

Владета jеротић jе истакнути српски лекар, неуропсихиjатар, психотерапеут и књижевник, свестрани ерудита и академик САНУ. Рођен jе 2. августа 1924. године у Београду. У родном граду jе завршио основну школу, гимназиjу и студиjе медицине. Специjализовао jе неуропсихиjатриjу.
У Шваjцарскоj, Немачкоj и Францускоj специjализовао jе психотерапиjу. Више децениjа jе био шеф психотерапеутског одељења болнице “Др Драгиша Мишовић” у Београду. Од 1985. до пензионисња на Православном богословском факултету у Београду предавао jе пастирску психологиjу и медицину.
Академик проф. др Владета jеротић развио jе обимну и плодну публицистичку делатност из граничних области психоанализе, психотерапиjе, религиjе и филозофиjе. Током више децениjа одржао jе велики броj предавања  на теме из наведених области у многим градовима Србиjе. И данас jе радо виђен гост на броjним трибинама широм земље.


Обjавио jе:
ЛИЧНОСТ МЛАДОГ НАРКОМАНА – Београд: Институт за алкохолизам и наркоманиjу, 1974. ; ПСИХОАНАЛИЗА И КУЛТУРА – Београд: БИГЗ (Библиотека XX век), 1974 ; БОЛЕСТ И СТВАРАЊЕ – Београд: БИГЗ (Библиотека XX век), 1976. ; ИЗМЕЂУ АУТОРИТЕТА И СЛОБОДЕ – Београд: Просвета, 1980. ; НЕУРОТИЧНЕ ПОjАВЕ НАШЕГ ВРЕМЕНА – Београд: Коларчев народни универзитет, 1981. ; НЕУРОЗА КАО ИЗАЗОВ – Београд: Медицинска књига, 1984. ; ПСИХОДИНАМИКА И ПСИХОТЕРАПИjА НЕУРОЗА (са Миланом Поповићем) – Београд: Нолит, 1984. ; ДАРОВИ НАШИХ РОЂАКА I део – Београд: Просвета, 1984, II део: Просвета 1993. ; ЧОВЕК И ЊЕГОВ ИДЕНТИТЕТ – Горњи Милановац: Дечjе новине, 1988. ; jУНГ ИЗМЕЂУ ИСТОКА И ЗАПАДА – Београд: Просвета, 1990. ; МИСТИЧКА СТАЊА, ВИЗИjЕ И БОЛЕСТИ – Горњи Милановац: Дечjе новине, 1992. ; ПУТОВАЊЕ У ОБА СМЕРА – Београд: Плато, 1992. ; КАКО ЗАМИШЉАМ ДА БИХ РАЗГОВАРАО СА ВЛАДИКОМ НИКОЛАjЕМ ВЕЛИМИРОВИЋЕМ – Шабац: Шабачко-ваљевска епархиjа, 1993. ; РАЗГОВОРИ СА ПРАВОСЛАВНИМ ДУХОВНИЦИМА – Врање: Књижевна заjедница „Борисав Станковић“, 1994. ; ПСИХОЛОШКО И РЕЛИГИОЗНО БИЋЕ ЧОВЕКА – Нови Сад: „Беседе“, 1994. ; ВЕРА И НАЦИjА – Београд: Терсит, 1995. ; САМО ДЕЛА ЉУБАВИ ОСТАjУ – Београд: Манастир Хиландар, 1996. ; ПОСЕТЕ, ОДЛОМЦИ – Вршац: КОВ, 1996. ; СТАРО И НОВО У ХРИШЋАНСТВУ – Београд: Источник, 1996. ; УЧЕЊЕ СВЕТОГ jОВАНА ЛЕСТВИЧНИКА И НАШЕ ВРЕМЕ – Београд: Арс Либри, 1996. ; УЧЕЊЕ СВЕТОГ ИСАКА СИРИНА И НАШЕ ВРЕМЕ – Београд: Арс Либри, 1997. ; УЧЕЊЕ СВЕТОГ МАРКА ПОДВИЖНИКА И ДРУГИ ОГЛЕДИ – Београд: Арс Либри, 1998. ; ДУХОВНИ РАЗГОВОРИ – Ваљево: Глас цркве 1997. ; ХРИШЋАНСТВО И ПСИХОЛОШКИ ПРОБЛЕМИ ЧОВЕКА- Београд: Богословски факултет СПЦ, 1997. ; СЛИКАРСТВО СВЕТОЗАРА САМУРОВИЋА – Ваљево: Ваљевац, 1998. ; ИНДИВИДУАЦИjА И/ИЛИ ОБОЖЕЊЕ – Београд: Арс Либри, 1998. ; ДАРОВИ НАШИХ РОЂАКА, III део, Просвета, Београд, 1999. ; МОjА ПУТОВАЊА – ЕВРОПА И ЕВРОПЉАНИ, Партенон, Београд, 1999. ; 50 ПИТАЊА И 50 ОДГОВОРА ИЗ ХРИШЋАНСКЕ ПСИХОТЕРАПЕУТСКЕ ПРАКСЕ Београд: Арс Либри, 2000. ; МУДРИ КАО ЗМИjЕ И БЕЗАЗЛЕНИ КАО ГОЛУБОВИ - Београд: Гутенбергова Галаксиjа, 2000. ; НОВА ПИТАЊА И ОДГОВОРИ ИЗ ХРИШЋАНСКО-ПСИХОТЕРАПЕУТСКЕ ПРАКСЕ Београд: Арс Либри, Бањалука:Бесjеда, 2003. ; ДАРОВИ НАШИХ РОЂАКА, IV део – Београд: Арс Либри, 2007.

Добитник jе великог броjа награда и признања, међу коjима: Захвалнице Матице српске (1982) Ордена Светог Саве првог степена (2001), Награде Исидора Секулић (2003) и Награде Доситеj Обрадовић  за животно дело (2014).

Овде можете погледати снимак трибине > > >



Трибина Савремени човек и савремени свет
Среда, 30. септембар 2015. - 12,00 сати
Говори Његово Високо Преосвештенство Митрополит црногорско-приморски Амфилохиjе

Четвртак, 1. октобар 2015. - 19,00 сати
Говори др Боjан jовановић

Програми се одржаваjу у Свечаноj сали Матице српске
Добродошли!


Идеjа трибине Савремени човек и савремени свет, коjу покрећу Матица српска и Библиотека Матице српске, jесте да потражи одговоре на кључна питања данашњег света. Због тога ће на њоj узети учешћа наjеминентниjа имена савремене српске културе, уметности, науке и духовности. Сагледавање и спаjање различитих дискурса треба да нам омогући jедну целовиту слику човека и света онако како их данас виде наjумниjи представници нашег народа. Траjно сведочаство о овом прегнућу биће зборник у коме ће бити штампана саопштења свих учесника трибине.

Ахиепископ цетињски, Митрополити црногорско приморски, зетско-брдски и скендериjски и Егзарх свештеног трона пећког, Амфилохиjе, (световно има Ристо Радовић), рођен jе у Доњоj Морачи код Колашина у Црноj Гори 7. jануара 1938. године.
Завршио jе Богословиjу Светог Саве у Београду. На Богословском факултету СПЦ у Београду дипломирао jе 1962. године. Упоредо jе студирао и класичну филологиjу на Филозофском факултету. Последипломске студиjе похађао jе у Берну и Риму. Одатле одлази у Атину где ће провести седам година и на грчком jезику одбранити докторску тезу  о Светом Григориjу Палами.
После тога прелази на Свету Гору где борави годину дана. На позив Руског православног института “Свети Сергиjе”у Паризу предаjе као гостуjући професор од 1974. до 1976.
Био jе декан Богословског факултета у Београду. Након тога постаjе Владика банатски са седиштем у  Вршцу. Године 1991. устоличен jе на Цетињу за Митрополита црногорско-приморског.


Обjавио jе:
- ”Таjна Свете Троjице по учењу Григориjа Паламе“, студиjа на грчком, 1973. (докторска дисертациjа);
- „Смисао литургиjе“, студиjа на грчком, 1974,
- „Тумачење Старог завета кроз векове“, Београд, 1979. г.;
- „Синаити и њихов значаj у Србиjи XIV виjека“, студиjа, 1981;
- „Филокалиjски покрет XVIII и почетком XIX виjека“, студиjа на грчком, 1982;
- „Основе православног васпитања“, студиjе 1983;
- „Духовни смисао храма Светог Саве“, Београд 1987,
- „Враћање душе у чистоту“, бесjеде, разговори, погледи, Подгорица, 1992,
- „Историjски пресjек тумачења Старог завjета“, Никшић, 1995.
Превео jе књиге:
- Епископ Николаj: „Касиjана“, роман, са српског на грчки 1973.
- jустин Поповић: “Житиjе Светог Симеона и Саве“, са српског на грчки 1974;
- “Старац Арсениjе Кападокиjски” са грчког на српски,
- „Премудрости Соломонове“ и броjна друга дела и чланке и  беседе.

Овде можете погледати снимак трибине > > >



Песник, синеаста и антрополог, Боjан jовановић, рођен jе 18. фебруара 1950. године и Нишу. Завршио jе гимназиjу у Нишу, а потом и студиjе етнологиjе на Филозофском факултету у Београду. Осим броjних антрополошких чланака и књига, аутор jе и преко четрдесет алтернативних филмова. Важан аспект његовог књижевног рада чине тематски есеjи и текстови о домаћим и иностраним писцима. Ради као научни саветник Балканолошког института САНУ.

Обjављена дела
Књиге песама
: Бацање каменчића, 1973, Кост између обала, 1981, Душоловац 1989, Проповед мрава, 1993, Пешчана маjка, 1996, Одломци божанства, 1997, Кућа иза облака, 1999, Називи надолазећег, 2005, Сенке у тами, 2006.
Антрополошка дела : Српска књига мртвих (1992, 2002), Магиjа српских обреда (1993, 1995, 2001, 2005), Таjна лапота (1999), Дух паганског наслеђа (2000, 2006), Клопка за душу (2002, 2007), Карактер као судбина (2002, 2004), Говор пећинских сенки (2004), Блискост далеког (2005), Судбина и магиjа (2007), Читање пророчанства (са Мирком Демићем, 2011), Љубав и опраштање (2011)
Аутор jе преко четрдесет алтернативних филмова, од коjих су наjважниjи: ТВ jе биоскоп у коjи одлазим седећу у дворишту, Превирање, Празник, Откуцаjи темпираног времена.
Антологиjе : Заступљен jе у више антологиjа.

Овде можете погледати снимак трибине > > >


Годишњицу рођења француског сликара Клода Монеа (1840-1926), Библиотека Матице српске обележава електронском изложбом грађе из своjих збирки. Ауторка поставке jе Ивана Гргурић, уредник Селимир Радуловић. Изложба се може погледати од 28. септембра до 25. октобра 2015. године у jавном каталогу Библиотеке.
Француски сликар Клод Моне, утемељивач и наjутицаjниjи представник  импресионизма, рођен jе у Паризу 1840. године. У младости се бавио цртањем карикатура, а сликарски пут започео jе као реалиста и фигурални сликар (Доручак на трави, Жене у врту, jапанка с лепезом, Камиj или Дама у зеленоj хаљини и др.). Убрзо се посветио искључиво сликању пеjзажа. Његова слика Импресиjа - рађање сунца, изложена 1874. у Паризу, дала jе име jедном од наjзначаjниjих покрета у сликарству - импресионизму. (Моне jе за себе говорио: „jа сам импресиониста и остаћу то док сам жив...“). Као ватрени поборник сликања на отвореном, настоjао jе да на своjим платнима „ухвати“ не сам предмет, већ треперење светла, блескање воде, прозрачност атмосфере, сунце, хладноћу, маглу... („За мене, предмет jе од секундарног значаjа. jа желим да откриjем шта лежи између мене и предмета“.) Око 1890. почео jе да слика сериjе слика са истим мотивима у различитим периодима дана. Треперавим и „рефлектуjућим“ пеjзажима, као и циклусима (Стогови сена, Станица Сен Жермен, Руанска катедрала, Локвањи и др.), Клод Моне - „чаробњак“ и „сликар светлости“, заокружио jе своjе стваралаштво и извршио огроман утицаj на европско сликарство.


Поводом 125 година од рођења сликара Петра Добровића (1890-1942), водећег представника српског колоризма познатог по портретима и пеjзажима, Библиотека Матице српске приредила jе електронску изложбу грађе из своjих збирки. Поставку, коjа се може погледати од 26. августа до 26. септембра 2015. године у jавном каталогу Библиотеке, чини избор Добровићевих радова и литературе о њему. Ауторка поставке jе Силвиjа Чамбер, уредник Селимир Радуловић.
Петар Добровић рођен jе у Печуjу 14. jануара 1890. У родном граду завршава основну школу и гимназиjу, од 1907. до 1908. похађа скулпторски одсек Занатско-уметничке школе у Будимпешти, а од 1909. до 1911. и тамошњу Ликовну академиjу. На завршноj години студиjа излаже први пут.
У периоду 1912-1914, с краћим прекидима, борави у Паризу ствараjући сериjу кубистичких и сезанистичких цртежа, углавном иконографски jеднообразних актова. По повратку из Париза, слика у Печуjу и Будимпешти. После искуства сезанизма окреће се ка ренесансним узорима.
Године 1918. учествуjе у побуни Шестог пешадиjског пука у Печуjу. Бива ухваћен и затворен. Капитулациjу Аустроугарске користи да побегне из затвора. Враћа се у Нови Сад.
У периоду 1919-1926. наставља стилски традиционализам коjи се преплиће са сезанизмом. Са jобом, Биjелићем, Коњовићем и Шумановићем типичан jе представник треће „конструктивне”, „синтетичке” децениjе. Године 1919. учествуjе на „Изложби групе jугословенских уметника” у Паризу. Борави у Београду и обилази Далмациjу. Као велики поборник идеjе да се Печуj, Барања и Бачка у целини припоjе Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца био jе председник мале, краткотраjне Српско-мађарске барањске републике коjа jе проглашена 14. августа 1921. године и коjа jе траjала до 21. августа 1921.
Од 1923. до 1925. године професор jе Уметничке школе у Београду. Добровић се 1925. године венчао са Олгом Хаџи из Новог Сада са коjом jе имао сина Ђорђа. У периоду 1927-1930. са прекидима поново борави у Паризу. Сезанизам и стилски традиционализам жели да помири са утицаjима Ван Гога и Матиса, класично са барокним, тон са чистом боjом. Пише ликовне критике на немачком за Parisier Deutsche Zeitung. Био jе члан и jедан од оснивача Уметничке групе „Облик” 1926. године.
Године 1934. оснива и води вечерњи течаj фигуралног цртања на Коларчевом народном универзизету, а jедан jе и од оснивача часописа „Данас” и, 1937, београдске Државне уметничке академиjе, (касниjе Академиjе ликовних уметности) од када jе постао и њен професор.
Двадесетих и тридесетих година 20. века Добровић живи и ради на релациjи Београд-Париз. jедно време jе боравио у Холандиjи и у Италиjи. Године 1940. се повлачи на Хвар, где слика пеjзаже, а 1941. са породицом се враћа у Србиjу и склања се у Гроцку.
Добровић jе од 1911. излагао на броjним самосталним и колективним изложбама у земљи и Европи, између осталих у Паризу, Будимпешти, Прагу, Београду, Дубровнику и Венециjи.
Умро jе 27. jануара 1942. од инфаркта у залеђеном Београду, у лифту куће у коjоj jе становао (где jе данас смештена Галериjа Петра Добровића) журећи да стигне кући пре полициjског часа.


Поводом 125 година од рођења руског песника и прозаисте Бориса Пастернака (1890-1960), Библиотека Матице српске приредила jе електронску изложбу грађе из своjих збирки. Ауторке поставке су Ивана Гргурић и Силвиjа Чамбер, уредник Селимир Радуловић. Изложба се може погледати од 28. jула до 25. августа 2015. године у jавном каталогу Библиотеке.
Борис Леонидович Пастернак, песник, прозаист, преводилац и добитник Нобелове награде за књижевност, рођен jе у Москви, у породици интелектуалаца. Упркос великом интересовању за музику, коjе jе показао jош као дечак, напустио jе студиjе композициjе и студирао филозофиjу у Москви и Марбургу. Прве песничке кораке (зборник Близанац у облацима, рад у групи „Центрифуга“) направио jе под утицаjем футуризма, али већ у наредним књигама (Преко бариjера и нарочито  Сестра моjа, живот, посвећеноj Љермонтову) показао jе да се у много чему не поклапа с футуристима. Књигама коjе су уследиле - романом у стиху Спекторски, поемама 905. година и Поручник Шмит, у коjима обрађуjе теме револуциjе, аутобиографском повешћу Заштитна повеља, посвећеноj сећању на Р. М. Рилкеа, књигом песама Друго рођење, последњом песничком збирком обjављеном за живота Изабране песме и поеме и осталим, утиснуо jе снажан печат у руску литературу и изазивао броjне контроверзе. После Другог светског рата његове књиге у СССР су забрањиване и уништаване, а због околности у отаџбини, роман Доктор Живаго, коjи му jе донео светску славу и Нобелову награду, своjе прво издање доживео jе у Италиjи (1957).
Борис Пастернак се сматра jедним од наjзначаjниjих руских песника. Осим писањем, бавио се теориjом књижевности и превођењем (Шекспир, Клаjст, Баjрон, Китс, Шели, Шилер, Гете, Петефи и др.). Умро jе 1960. године у своjоj вили у Переделкину.


Трибина Савремени човек и савремени свет
- гост трибине проф. др Милош Ковић

- атриjум Библиотеке Матице српске - четвртак, 9. jул у 19 сати

Идеjа трибине Савремени човек и савремени свет, коjу покрећу Матица српска и Библиотека Матице српске, jесте да потражи одговоре на кључна питања данашњег света. Због тога ће на њоj узети учешћа наjеминентниjа имена савремене српске културе, уметности, науке и духовности. Сагледавање и спаjање различитих дискурса треба да нам омогући jедну целовиту слику човека и света онако како их данас виде наjумниjи представници нашег народа. Траjно сведочаство о овом прегнућу биће зборник у коме ће бити штампана саопштења свих учесника трибине.

Милош Ковић рођен jе 1969. године у Шапцу, где jе завршио основну школу и гимназиjу. Дипломирао, магистрирао и докторирао на Катедри за општу историjу новог века Одељења за историjу Филозофског факултета у Београду. Од 1995. до 2000. био запослен као истраживач-приправник у Историjском институту САНУ. Од 2000. запослен jе на Одељењу за историjу Филозофског факултета у Београду. Од 2008. предаjе Општу историjу новог века на Универзитету у источном Сараjеву и на Универзитету у Бањоj Луци. На Универзитету у Оксфорду боравио jе на стручном усавршавању академске 2004-2005. године. Учествовао jе на међународним конференциjама у Лондону, Фиренци, jени, Софиjи, Београду ...

Његово наjважниjе дело свакако jе монографиjа Дизраели и источно питање (Clio, Београд 2007). Књига jе преведена на енглески jезик и 2010.године обjављена под насловом Disraeli and the Eastern Question, у издању jедног од наjугледниjих британских издавача Oxford University Press..

У оквиру едициjе Србиjа 1914-1918 (издање РТС и Прометеj) приредио jе 2014. књигу Гаврило Принцип - документи и сећања.
Члан jе Одбора САНУ за историjу Србиjе у 19. веку, Одбора Одељења за друштвене науке Матице српске и Уређивачког одбора Српског биографског речника Матице српске (уредник за период 1903-1918).

Овде можете погледати снимак трибине > > >



Трибина Савремени човек и савремени свет
- гост трибине проф. др Драган Проле

- атриjум Библиотеке Матице српске - четвртак, 2. jул у 19 сати

Идеjа трибине Савремени човек и савремени свет, коjу покрећу Матица српска и Библиотека Матице српске, jесте да потражи одговоре на кључна питања данашњег света. Због тога ће на њоj узети учешћа наjеминентниjа имена савремене српске културе, уметности, науке и духовности. Сагледавање и спаjање различитих дискурса треба да нам омогући jедну целовиту слику човека и света онако како их данас виде наjумниjи представници нашег народа. Траjно сведочаство о овом прегнућу биће зборник у коме ће бити штампана саопштења свих учесника трибине.

Драган Проле рођен jе у Новом Саду 1972. године. Запослен у звању ванредног професора на Одсеку за филозофиjу Филозофског факултета у Новом Саду. До сада обjавио четири монографиjе: Хусерлова феноменолошка онтологиjа, Филозофски факултет Нови Сад 2002, Ум и повест. Хаjдегер и Хегел, Филозофски факултет, Нови Сад 2007, Страност бића. Прилози феноменолошкоj онтологиjи, Издавачка књижарница Зорана Стоjановића Нови Сад, 2010, Хуманост страног човека, Издавачка књижарница Зорана Стоjановића Нови Сад, 2011 (књига добила награду „Никола Милошевић“ коjу додељуjе Радио Београд 2 за наjбољу књигу из филозофиjе, теориjе књижевности и теориjе уметности за 2011). Награду „Стеван Пешић“ и награду за наjбољу књигу у 2013. коjу додељуjе Друштво књижевника Воjводине добио jе за књигу Унутрашње иностранство : филозофска рефлексиjа романтизма. Књигу Традициjа наставе филозофиjе обjавило jе Српско филозофско друштво, Београд 2014. Заjедно с Алпаром Лошонцем приредио jе две књиге, Апориjе мултикултурализма, Медитеран, Нови Сад 2013, и Гордост, Адреса, Нови Сад 2014.

С немачког jезика превео jе пет књига: Бернхард Валденфелс, Топографиjа страног, Стилос, Нови Сад 2005, Основни мотиви феноменологиjе страног, Издавачка књижарница Зорана Стоjановића Нови Сад, 2010. Гинтер Хиршфелдер, Европска култура хране, Стилос Нови Сад 2006, Ф. В. j. Шелинг, Први нацрт система филозофиjе природе, Издавачка књижарница Зорана Стоjановића Нови Сад, 2009, Едмунд Хусерл, Прва филозофиjа : критичка повест идеjа, Издавачка књижарница Зорана Стоjановића Нови Сад, 2012.
Бави се онтологиjом, феноменологиjом, филозофиjом историjе, филозофском антропологиjом, естетиком и теориjом медиjа.
Студиjски боравци у Берлину на Хумболтовом универзитету (2002), у Ваjмару (2003/2004), Лувену (2005), Грацу (2006), Хаjделбергу (2009) и Бечу (2010).

Овде можете погледати снимак трибине > > >


Годишњицу рођења jована Цвиjића (1865-1927), географа, истраживача, професора и академика, Библиотека Матице српске обележава електронском изложбом грађе из своjих збирки. Поставку, коjа се може погледати од 25. jуна до 27. jула 2015. године у jавном каталогу Библиотеке, чини избор Цвиjићевих радова и литературе о њему. Ауторке поставке су Ивана Гргурић и Оливера Шербеџиjа, уредник Селимир Радуловић.
jован Цвиjић, jедан од наjвећих српских научника, интелектуалаца и националних радника, рођен jе 1865. године у Лозници. Школовао се у родном граду, Шапцу и на Великоj школи у Београду. Након усавршавања и доктората у Бечу вратио се у Београд и постао редован професор Велике школе, а када jе Велика школа прерасла у Универзитет, два пута jе био ректор.
Научни рад jована Цвиjића био jе разноврстан и комплексан. Првенствено jе био географ, али га у своjе редове убраjаjу и геолози, етнолози, етнопсихолози, социолози и историчари. Сматра се оснивачем научне географиjе, нарочито антропогеографиjе и геоморфологиjе. Био jе неуморан теренски истраживач. Обjавио jе више од сто научних дела и расправа, међу коjима су наjпознатиjе Карст, Антропогеографски проблеми Балканског полуострва, Балканско полуострво, Балканско полуострво и jужнословенске земље, Геоморфологиjа, Етногеографске карте jугословенских земаља и др. Био jе утемељивач првих географских установа - Географског завода (1893) и Српског географског друштва (1910), и покретач првих географских часописа - Прегледа географске, геолошке и метеоролошке литературе о Балканском Полуострву и Гласника Географског друштва (1912). У издању САНУ покренуо jе Српски етнографски зборник (1902) са посебно значаjним одељењем Насеља и порекло становништва. Био jе председник САНУ, саветник у Влади, почасни доктор универзитета у Сорбони и Карловог универзитета у Прагу. У знак признања, географска друштва из Лондона, Њуjорка и Париза одликовала су га златним и сребрним медаљама. Умро jе у Београду 1927. године.


Трибина Савремени човек и савремени свет
- гост трибине Његово Преосвештенство, Епископ Нишки др jован

- атриjум Библиотеке Матице српске - четвртак, 18. jун у 19 сати

Идеjа трибине Савремени човек и савремени свет, коjу покрећу Матица српска и Библиотека Матице српске, jесте да потражи одговоре на кључна питања данашњег света. Због тога ће на њоj узети учешћа наjеминентниjа имена савремене српске културе, уметности, науке и духовности. Сагледавање и спаjање различитих дискурса треба да нам омогући jедну целовиту слику човека и света онако како их данас виде наjумниjи представници нашег народа. Траjно сведочаство о овом прегнућу биће зборник у коме ће бити штампана саопштења свих учесника трибине.

Епископ jован (Пурић), мирско име Младен, рођен jе 6. jуна 1965. године у Миjачима код Ваљева од оца Радосава и маjке Зоре рођ. Бранковић. Након завршетка Богословиjе Светог Саве у Београду (1985) уписао jе теологиjу на Богословском факултету у Београду, а завршио на Духовноj академиjи у Санкт Петербургу (1996). Одбранио jе научни рад из области византологиjе на тему „Иконоборство и иконопоштовање“ у степену постдипломског аспиранта. Овим радом jе стекао право да пише кандидатску дисертациjу, а радом „Таjноводство Свете службе“ завршио jе и аспирантуру (1996/1997).
jедну школску годину предавао jе у Богословиjи Светог Саве у Београду (1990). Потом jе 17. jуна 1992, послиjе краћег искушеништва у манастиру Троноши код Ваљева, замонашен у храму Свете Троjице у Доњем манастиру Острог, а наредног дана у Храму Ваведења Пресвете Богородице у Горњем манастиру Острог рукоположен jе у чин jерођакона. Затим, дана 14. Маjа 1995. у чин jеромонаха рукоположио га jе у манастиру Милешеви блаженопочивши патриjарх српски Павле.

Митрополит црногорско-приморски Амфилохиjе га jе произвео у чин протосинђела у Храму Рождества Пресвете Богородице у Цетињском манастиру, на дан Светог Амфилохиjа Икониjског (1999). Он га jе и увео у трон острошких игумана на Крстовдан, 18. jануара 2001. У чин архимандрита узведен jе 2004. године.
На дан преноса моштиjу Светог Саве, 6/19. Маjа 2004, изабран jе за викара Митрополиjе црногорско-приморске са титулом диоклиjског епископа. У jуну исте године патриjарх српски Павле хиротонисао га jе за епископа у Храму Христовог Васкрсења у Подгорици.
Таjном иконичног васпитања бавио се двадесет година у просветним институциjама Српске православне цркве, коjе су крунисане одбраном докторске тезе на паљанском Филозофском факултету Универзитета у Источном Сараjеву, дана 12. новембра 2009, на тему „Философиjа васпитања у делу Св. jована Златоуста“ пред члановима комисиjе у саставу: проф. Др Бранко Летић, проф. Др Симо Нешковић (ментор) и проф. Др Борис Браjовић.
Дана 26. Маja 2011. на редовном заседању Светог архиjереjског сабора СПЦ изабран jе за епископа нишког. Устоличен jе 7. Августа 2011. У Саборноj цркви у Нишу од патриjарха српског Иринеjа.

Овде можете погледати снимак трибине > > >


Трибина Савремени човек и савремени свет - гост трибине проф. др Мило Ломпар
- атриjум Библиотеке Матице српске - четвртак, 11. jун у 19 сати

Идеjа трибине Савремени човек и савремени свет, коjу покрећу Матица српска и Библиотека Матице српске, jесте да потражи одговоре на кључна питања данашњег света. Због тога ће на њоj узети учешћа наjеминентниjа имена савремене српске културе, уметности, науке и духовности. Сагледавање и спаjање различитих дискурса треба да нам омогући jедну целовиту слику човека и света онако како их данас виде наjумниjи представници нашег народа. Траjно сведочаство о овом прегнућу биће зборник у коме ће бити штампана саопштења свих учесника трибине.

Први гост jе проф. др Мило Ломпар, угледни теоретичар и историчар књижевности и аутор култних дела: Моралистички фрагменти и Дух самопорицања.

Овде можете погледати снимак трибине > > >

Мило Ломпар (Београд, 1962) jе српски историчар књижевности, филозоф
Дипломирао jе на Филолошком факултету у Београду,, (Група за jугословенске књижевности и општу књижевност). Докторирао jе на истом факултету тезом Историjско, поетичко и књижевно наслеђе XVIII и XIX века у позним делима Милоша Црњанског пред комисиjом коjу су чинили академик Никола Милошевић, проф. др. jован Деретић и проф. др. Новица Петковић. На Филолошком факултету у Београду професор jе предмета Српска књижевност XVIII и XIX века и Културна историjа Срба. Био jе генерални директор Политике а.д. 2005 - 2006. Председникjе  Задужбине Милоша Црњанског.
Добитник jе награда: Станислав Винавер (1995), Ђорђе jовановић (2000), Лаза Костић (2004), Никола Милошевић (2009), Печат времена, (2012).

Обjавио jе следеће есеjе и студиjе:
- Историjско, поетичко и књижевно наслеђе XVIII и XIX века у позним делима Милоша Црњанског, докторска дисертациjа, 1993.
- О завршетку романа (Смисао завршетка романа Друга књига Сеоба Милоша Црњанског, Рад, Београд, 1995. Друго, измењено издање: Друштво за српски jезик и књижевност Србиjе, Београд, 2008.
- Модерна времена у прози Драгише Васића, Филип Вишњић, Београд, 1996.
- Његош и модерна, Филип Вишњић, Београд, 1998. Друго, поправљено издање, Нолит, Београд, 2008.
- Црњански и Мефистофел (О скривеноj фигури Романа о Лондону), Филип Вишњић, Београд, 2000. Друго, измењено издање, Нолит, Београд, 2007.
- Аполонови путокази (Есеjи о Црњанском)
, Службени лист СЦГ, Београд, 2004.
- Моралистички фрагменти, Народна књига, Београд, 2007. Друго, проширено издање, Нолит, Београд, 2009.
- Негде на граници филозофиjе и литературе (О књижевноj херменеутици Николе Милошевића), Службени гласник, Београд, 2009.
- О трагичком песнику (Његошеве песме), Албатрос плус, Београд, 2010.
- Његошево песништво, Српска књижевна задруга, Београд, 2010.
- Дух самопорицања (прилог критици српске културе), Орфеус, Нови Сад, 2011. Друго, допуњено издање: Дух самопорицања - У сенци туђинске власти, 2012. Треће, допуњено издање: Дух самопорицања - У сенци туђинске власти, Evro-Giunti, Београд, 2013. Пето издање: Дух самопорицања - У сенци туђинске власти, 2014.
- Повратак српском становишту?, Catena mundi, Београд, 2013. Друго, допуњено издање: Повратак српском становишту, Catena mundi, Београд, 2014. - Прва књига едициjе „Српско становиште“.


Поводом 150 година од рођења Вилиjама Батлера jеjтса (1865-1939), ирског  песника и драмског писца, Библиотека Матице српске приредила jе електронску изложбу грађе из своjих збирки. Поставку, коjа се може погледати од 27. маjа до 24. jуна 2015. године у jавном каталогу Библиотеке, чини избор jеjтсових дела и литературе о њему. Ауторка поставке jе Ивана Гргурић, уредник Селимир Радуловић.
Вилиjам Батлер jеjтс, jедан од наjвећих песника 20. века, симбол Ирске и неуморни борац за њену културу, традициjу и независност, рођен jе у предграђу Даблина 1865. године. Почео jе да пише врло млад, а наjбоља дела, по мишљењу критике, створио jе између педесете и седамдесете године живота. Поезиjа му jе космополитска, ослоњена на византиjско и хеленско с jедне стране, и дубоко укорењена у ирско тло и келтску традициjу с друге стране. Осим поезиjе, писао jе есеjе и драмске комаде с темама из келтске митологиjе. jедан jе од оснивача  ирског националног позоришта - Еби театра, за коjе jе стварао до краjа живота. Учествовао jе у jавном и политичком животу и у два наврата био члан ирског сената. Нобелову награду за књижевност добио jе 1923. године. Међу наjпознатиjим делима су му збирке поезиjе Ошинова лутања, Ветар кроз трску, Кула, драме Контеса Катлин, Мачка и месец, есеjи Келтски сутон, Сањарење о детињству и младости, аутобиографиjа Драмске личности, као и Визиjа, дело у коjем излаже своjа спиритистичка искуства и схватање историjе.


Стогодишњицу рођења Бошка Петровића (1915-2001), академика, књижевника и председника Матице српске, Библиотека Матице обележава  електронском изложбом грађе из своjих збирки и збирки Рукописног одељења Матице српске (РОМС). Изложба се може погледати од 29. априла до 26. маjа  2015. године у jавном каталогу Библиотеке. Ауторке поставке су Ивана Гргурић и Силвиjа Чамбер, уредник Селимир Радуловић.
Бошко Петровић рођен jе у месту Орадеа Маре у Румуниjи. Школовао се у Новом Саду и Београду. Радио jе у Издавачком предузећу Будућност и Издавачком предузећу Матице српске. Био jе секретар и председник Матице српске и главни и одговорни уредник Летописа Матице српске. Књижевним радом почео jе да се  бави jош као гимназиjалац, а прву књигу, песничку збирку Земља и море, обjавио jе 1950. године. Писао jе романе (Певач, Долазак на краj лета, Дан међу сликама), приповетке (Лагано промичу облаци, Разговор о таjнама, Облаци, разговори и др.), песме, позоришне критике и есеjе о књижевности и уметности.  Преводио jе са немачког, углавном дела Томаса Мана, Е. М. Ремарка и Р. М. Рилкеа. Умро jе у Новом Саду 2001. године.


Поводом 150 година од рођења историчара књижевности и културе Тихомира Остоjића (1865 - 1921), Библиотека Матице српске приредила jе електронску изложбу грађе из своjих збирки и збирки Рукописног одељења Матице српске (РОМС). Ауторке поставке су Ивана Гргурић и Силвиjа Чамбер, уредник Селимир Радуловић. Изложба се може погледати од 31. марта до 28. априла 2015. године у jавном каталогу Библиотеке.
Тихомир Остоjић, академик, књижевни историчар и секретар Матице српске, рођен jе 1865. године у данашњем Остоjићеву. Школовао се у Новом Саду и Будимпешти, докторирао у Бечу. Радио jе као професор гимназиjе у Новом Саду  и универзитетски професор у Скопљу. У младости се опробао као композитор, а касниjе се посветио изучавању историjе књижевности и културе. Бавио се броjним темама из књижевне историjе, као и актуелним културно-политичким питањима. С посебном пажњом проучавао jе књижевност 18. века, а велико интересовање показао jе за Доситеjа Обрадовића и Захариjа Орфелина, о коjима jе написао обимне студиjе (Доситеj Обрадовић у Хопову и Захариjа Орфелин). Од млађих аутора посебно су га занимали Бранко Радичевић, Стериjа и Змаj. Писао jе студиjе и уџбенике из историjе књижевности (Српска књижевност од Велике сеобе до Доситеjа Обрадовића), уређивао часописе Покрет, Летопис Матице српске и Календар Матице српске и бавио се сакупљањем и издавањем народних песама, старих црквених мелодиjа и анонимне грађанске лирике (Српска грађанска лирика XVIII века).


Поводом 150 година од обjављивања првог броjа листа Матица (1865 - 1870), Библиотека Матице српске припремила jе електронску изложбу грађе из своjих збирки. Ауторке поставке су Ивана Гргурић и Силвиjа Чамбер, уредник Селимир Радуловић. Изложба се може погледати од 26. фебруара до 30. марта  2015. године у jавном каталогу Библиотеке.
Матица, лист за књижевност и забаву, излазио jе три пута месечно од октобра 1865. до jуна 1870. године. Покренула га jе и издавала Матица српска, а  уређивао Антониjе Хаџић. Уређивачка политика Матице била jе усмерена углавном ка књижевности, али су се на њеним странама могли наћи прилози из историjе, природних наука, права, као и текстови о дешавањима у Матици српскоj и Српском народном позоришту. Уз ауторске текстове (j. Г. Миленко, Ђ. jакшић, Л. Костић, М. П. Шапчанин и др.), преводе и препеве (Шекспир, Гете, Пушкин, Петефи, Гогољ и др.), у Матици су обjављиване народне песме и приповетке, басне, загонетке, прикази књига, белешке, некролози, информациjе из културног живота. У сваком броjу налазио се подлистак (Гласник, Смесице, Књижевне белешке, Српско народно позориште и др.), као и текућа библиографиjа српских књига.
Последњи броj Матице изашао jе 30. jуна 1870. године. Угашена je кад  jе у Новом Саду покренута Млада Србадиjа, лист Уjедињене омладине српске, коjи jе, по мишљењу уредништва Матице, „од прилике исти задатак имао“ и коме jе Матица „препустила“ своjе сараднике и претплатнике.


Сто година од рођења есеjисте, публицисте, критичара и историчара књижевности и културе Живана Милисавца (1915 - 1997), Библиотека Матице српске обележава електронском изложбом грађе из своjих збирки и збирки Рукописног одељења Матице српске (РОМС). Ауторке поставке су Ивана Гргурић и Силвиjа Чамбер, уредник Селимир Радуловић. Изложба се може погледати од 29. jануара до 25. фебруара 2015. године у jавном каталогу Библиотеке.
Живан Милисавац, академик, секретар и председник Матице српске и писац низа запажених студиjа и расправа из књижевне и културне историjе, рођен jе 1915. године у Батровцима код Шида. Школовао се у Новом Саду, Загребу и Београду. Био jе jедан од оснивача Омладинског културно-привредног покрета (1936) и уредник омладинског листа Наш живот.Након Другог светског рата изабран jе за секретара Матице српске, а затим за њеног саветника (1969) и председника (1983).  Главни уредник Летописа матице српске био jе од 1945. до 1957. године. Писао jе монографиjе, расправе, есеjе и студиjе из историjе књижевности (о Д. Васиљеву, Змаjу, Стериjи...), а као културни историчар проучавао jе Матицу српску, Омладински покрет, културну и књижевну сарадњу jужнословенских народа... Круном његовог стваралаштва сматра се тротомна Историjа Матице српске, капиталан историчарски подухват коjи обухвата период од 1826. до 1918. године и представља „довршену слику скоро стогодишњег развоjа и деловања наjстариjе, наjкрупниjе и наjзначаjниjе културне институциjе Срба“ (Б. Ковачек).


Библиотека Матице српске приредила je електронску изложбу Прва размена књига Матице српске с Рускom академиjom наука у Санкт-Петербургу поводом jубилеjа Триста година Библиотеке Руске академиjе наука.
Ауторке поставке су мр Душица Грбић и Александра Драпшин, а уредник Селимир Радуловић. Изложба се може погледати од 30. децембра 2014. до 30. jануара 2015. године у jавном каталогу Библиотеке.
Размена књига Библиотеке Матице српске, наjстариjе српске библиотеке националног значаjа и прве jавне научне библиотеке у Срба започета jе 1830. године. Тада jе Матица српска послала на поклон своjа издања Рускоj академиjи наука у Санкт-Петербургу, Народном музеjу у Пешти, Царскоj библиотеци у Бечу и Народноj библиотеци у Прагу. Поклон се састоjао од свезака Летописа и првих издатих књига.
Од установа коjима jе Матица српска упутила своjа издања 1830. jедино jе Руска академиjа узвратила поклон са пропратним писмом. Писмо jе датирано 14. jуна 1832, а потписао га jе Петар Соколов, стални секретар Академиjе и редовни државни саветник.
На почетку писма каже се да Руска академиjа има част да пошаље књиге за „Библиотеку заведениjа“ и то jе први помен имена Библиотеке Матице српске. У наставку писма следи списак издања коjа се шаљу. Списак садржи двадесет и четири дела, а укупан броj физичких jединица износи 59, пошто су нека издања вишетомна, а постоjи и jедан адлигат.
После прегледа књига Руске Академиjе у писму се казуjе да и Атанасиjе Стоjковић, редован члан Академиjе и редован државни саветник, поклања Матици српскоj књиге.
Дар Руске Академиjе представља прве књиге доспеле разменом у Библиотеку Матице српске, а књиге Атанасиjа Стоjковића jесте први лични поклон коjи jе Библиотека добила. Као члан Руске академиjе и велики српски патриота, Атанасиjе Стоjковић jе вероватно подстакао Академиjу да узврати Матици српскоj поклон књига, а и лично jе желео да буде њен дародавац, па су отуда у писму уз књиге Руске академиjе наведене и његове.
Поклон Атанасиjа Стоjковића састоjи се од пет књига на руском jезику, чиjи jе он аутор, писац предговора или преводилац. Књиге су обjављене у периоду од 1825. до 1830, у последњим годинама његовог живота.
Књиге Руске академиjе и књиге Атанасиjа Стоjковића, доспеле 1832. у Библиотеку Матице српске, jесу дела високе научне вредности из филологиjе, књижевности, историjе, воjних и природних наука и других области знања. Оне су имале изузетан значаj за образовање и културно-научно уздизање Срба тога времена.
За Библиотеку Матице српске ове књиге представљаjу посебну драгоценост, како по томе што су чиниле њен почетни фонд, заjедно са првим издањима Матице српске, тако и по своjоj садржини и високом угледу аутора, преводилаца и издавача.
Прва размена књига Библиотеке Матице српске, оличена у књигама Руске академиjе наука и први доспео поклон од Атанасиjа Стоjковића, научника светског гласа, значаjни су догађаjи не само за историjу Матице српске и њене Библиотеке, већ и за српско библиотекарство и науку и културу уопште.
На изложби су представљена издања коja jе Матица српска упутила Рускоj академиjи наука у Санкт-Петербургу 1830, као и публикациjе коjе су за Библиотеку Матице српске 1832. даровали Руска академиjа наука и њен члан Атанасиjе Стоjковић.


Поводом сто година од рођења књижевника Бранка Ћопића (1915 - 1984) Библиотека Матице српске припремила jе електронску изложбу грађе из своjих збирки. Ауторке поставке су Ивана Гргурић и Марина Шмудла, уредник Селимир Радуловић. Изложба се може погледати од 27. децембра 2014. до 28. jануара 2015. године у jавном каталогу Библиотеке.
Бранко Ћопић, приповедач, романсиjер, песник, jедан од наjплодниjих и наjчитаниjих српских писаца, рођен jе у селу Хашани код Босанске Крупе. Школовао се у Бихаћу, Сараjеву и Карловцу. Филозофски факултет завршио jе у Београду. Током Другог светског рата био jе сарадник партизанских листова, а након ослобођења уредник дечjих часописа и професионални књижевник. У  књижевност jе ушао текстом Брацо, обjављеном у омладинском листу Венац. Прву књигу прича, Под Грмечом, обjавио jе 1938. У току свог дугог стваралачког века створио jе књижевно дело коjе временски и тематски обухвата велико раздобље новиjе историjе српског народа. Био jе неуморан стваралац: написао jе на десетине збирки приповедака, романа, песама, драмских дела и књига за децу. Његова проза, прожета лириком и реалистичким сликањем живота, насељена jе живописним и упечатљивим ликовима попут Николетине Бурсаћа, деда Рада, jованчета или Крста Буве.
Ћопић jе писао свежим, сочним, сликовитим jезиком и сматра се jедним од наjвећих хумориста наше књижевности. Његова дела (Доживљаjи Николетине Бурсаћа, Башта сљезове боjе, Пролом, Глуви барут, Не тугуj бронзана стражо, Осма офанзива, Орлови рано лете, Магареће године, Доживљаjи мачка Тоше, jежева кућица и др.) доживела су неколико десетина издања и преводa.


Двестоту годишњицу рођења украjинског песника и сликара Тараса Григоровича Шевченка (1814 - 1861) Библиотека Матице српске обележава електронском изложбом грађе из своjих збирки. Ауторке поставке су Ивана Гргурић и Даниела Кермеци, уредник Селимир Радуловић. Изложба се може погледати од 4. до 26. децембра 2014. године у jавном каталогу Библиотеке.
Тарас Шевченко, наjвећи украjински песник 19. века, сликар и револуционар, рођен jе у кметскоj породици козачког порекла. Након што jе остао без родитеља постао jе слуга, а како jе рано показао интерес за сликарство, откупљен jе из кметства и примљен на академиjу у Санкт Петербургу. Упоредо са сликарством, бавио се писањем. Главно место у његовом опусу заузима поезиjа. Писао jе лирске песме, баладе, драме и поеме, тематски наjчешће везане за украjинску jуначку прошлост, тугу због губитка слободе, али и веру у неуништивост козачког духа. Зборником Кобзар (1840) оваj "народни песник“, “духовни отац“, "утемељитељ књижевног jезика“ и "оснивач нове украjинске литературе“, како га описуjе критика, сврстао се у ред великих националних песника и утиснуо снажан печат у украjинску и европску литературу.
Шевченко jе умро 1861. у Санкт Петербургу, након десетогодишњег прогонства, где му jе било строго забрањено да слика и пише. Према жељи исказаноj у песми Завет, посмртни остаци су му пренети у родну Украjину, на обалу Дњепра.


Поводом обележавања сто година од рођења књижевника Михаила Лалића (1914 - 1992) Библиотека Матице српске припремила jе електронску изложбу грађе из своjих збирки. Ауторке поставке су Ивана Гргурић и Силвиjа Чамбер, уредник Селимир Радуловић. Изложба се може погледати од 12. новембра до 4. децембра 2014. године у jавном каталогу Библиотеке.
Михаило Лалић, романсиjер, приповедач, песник и путописац, рођен jе у селу Трепча код Андриjевице. Гимназиjу jе завршио у Беранама, а право jе студирао у Београду. Други светски рат провео jе у партизанима и по логорима. Био jе директор ТАНjУГ-а за Црну Гору, члан редакциjе Борбе и уредник у издавачком предузећу "Нолит“. Добитник jе готово свих значаjних књижевних признања. Био jе члан САНУ и потпредседних ЦАНУ од њеног оснивања. Умро jе у Београду 1992. године.
Први књижевни рад, прозу, Лалић jе обjавио у листу Правда 1935, а његов први роман, Свадба, изашао jе 1950. године. Потврдио се делима високе уметничке вредности коjа углавном тематизуjу ослободилачку борбу и револуциjу. У његовим романима рат jе у исто време и "тематско извориште и оквир коjим се може обухватити целовитост живота“. Дела су му изузетно поетска, сликовита, с дубоким захватом у психологиjу и менталитет људи коjе приказуjе. У неформалноj трилогиjи коjу чине романи Зло пролеће, Лелеjска гора и Хаjка, Лалић акценат ставља на исказ унутрашњих проживљавања и промишљања главног лика, а према мишљењу критике, коначна  верзиjа Лелеjске горе (1962) представља "модерну поему о самоћи“. Осим романа (Ратна срећа, Заточници, Докле гора зазелени, Гледаjући доле на друмове, Одлучан човек, Тамара и др.),Лалићев књижевни опус чине књиге приповедака, путописи, репортаже, записи и есеjи, као и дела медитативне, мемоарске и аутобиографске прозе (Сам собом, Прелазни период и Прутом по води).


У знак сећања на италиjанског физичара и астронома Галилеа Галилеjа, од чиjег се рођења ове године навршава 450 година, Библиотека Матице српске припремила jе електронску изложбу грађе из своjих  збирки. Ауторке поставке су Ивана Гргурић и Силвиjа Чамбер, уредник Селимир Радуловић. Изложба се може погледати од 20. октобра до 12. новембра 2014. године у jавном каталогу Библиотеке.
Галилео Галилеj, астроном, физичар, математичар и филозоф, рођен jе у Пизи 1564. године. Школовао се у манастиру Валамброза и на Универзитету у Пизи, где jе студирао медицину и Аристотелову филозофиjу. Одмалена наклоњен математици, напустио jе студиjе и живот посветио науци. Отворивши историjску епоху увођења експеримената у научна истраживања, дошао jе до великих открића: открио jе изохронизам клатна, пронашао хидростатску вагу, формулисао законе слободног пада тела под деjством силе теже, утврдио међузависност кретања и силе, као и непроменљивост узрочно-последичних односа коjи из тога следе. Конструисао jе први астрономски дурбин, открио jупитерове сателите, Сунчеве пеге, Венерине мене и планине на Месецу и потврдио идеjу о Млечном путу као скупу звезда. Као ватрени поборник хелиоцентричног система, обавио jе Диjалоге о два главна система света (1632), у коjима духовит начин доказуjе предност Коперниковог система над Птоломеjевим, и коjи га доводе пред суд инквизициjе (1633). Избегао jе утамничење, али jе био приморан да се jавно одрекне своjих учења и последњих 11 година живота проведе у кућном притвору. Умро jе 1642. у своjоj вили у Арчетриjу.
Осим чувених Диjалога о два главна система света, Галилео jе обjавио низ радова и студиjа (Писмо Кастелиjу, Истраживач, Диjалози о две науке и др.).


Поводом 150 година од рођења немачког композитора и диригента Рихарда Штрауса (1864 - 1949), Библиотека Матице српске приредила jе електронску изложбу грађе из своjих збирки. Ауторке поставке су Ивана Гргурић и Силвиjа Чамбер, уредник Селимир Радуловић. Изложба се може погледати од 23. септембра до 20. октобра у jавном каталогу Библиотеке. Електронски каталог изложбе траjно се чува и доступан jе на CD-у у Библиотеци, као и на саjту www.bms.rs.
Рихард Штраус, композитор и диригент, оставио jе снажан печат на развоj немачке музике између два века. Музичко образовање добио jе веома рано, а прве композициjе написао jе већ као шестогодишњак. Његово стваралаштво дели се на два велика периода - на период симфониjске поеме (Дон Жуан, Смрт и преображење, Весели доживљаjи Тила Оjленшпигела, Тако jе говорио Заратустра, Дон Кихот и др.) и период опере (Гунтрам, Пожар, Салома, Електра, Арабела, Каваљер с ружом и др.). Писао jе и соло песме, а у jедном периоду и концертне композициjе намењене ансамблима камерног карактера. Рихард Штраус jе био jедан од наjвећих диригената свог времена. Диригентску кариjеру започео jе у Дворском оркестру у Маjнингену, а славу стекао у позоришту у Ваjмару и операма у Минхену и Берлину. Концентрирао jе по готово свим европским престоницама, наступао у Америци и дириговао готово до краjа живота.
Рихард Штраус се сматра последњим великим немачким представником романтизма. Био jе признат и вољен и већ за живота jе постао класик немачке музике. Умро jе у Гармишу 1949. године.


Поводом двесто година од рођења истраживача и научника jосифа Панчића (1814 - 1888), Библиотека Матице српске припремила jе електронску изложбу грађе из своjих  збирки. Ауторке поставке су Ивана Гргурић и Силвиjа Чамбер, уредник Селимир Радуловић. Изложба се може погледати у jавном каталогу Библиотеке од 28. августа до 23. септембра 2014. године. У исто време, у jавном каталогу Библиотеке биће презентована и изложба Сто година Првог светског рата, припремљена у знак обележавања jубилеjа Великог рата.
jосиф Панчић, научник, истраживач, педагог и лекар, студирао jе филозофиjу у Загребу и медицину у Пешти. Био jе врло образована и свестрана личност, пасионирани сакупљач и колекционар. Наjвише се бавио ботаником, мада jе скупљао и проучавао и инсекте, мекушце, рибе, птице, минерале... Своjе збирке обогаћивао jе разменом са броjним научницима у Европи. Током четрдесетогодишњег научноистраживачког рада описао jе око 2.500, а открио и систематизовао преко 100 врста биљака, међу коjима jе наjпознатиjа Панчићева оморика (Picea omorika).
Панчић jе сматрао да jе "просвећеност наjбоље средство за облагорођавање нарави и стварање благостања“ и велики углед уживао jе и као педагог. Као први професор "jестаственице“ на београдском Лицеjу, написао jе први уџбеник из овог предмета (састоjао се од Зоологиjе, Минералогиjе и геологиjе и Ботанике). Веруjући да се jестаственица "наjбоље учи у пољу, у шуми, на брду - у самоj природи“, од почетка jе заступао принцип очигледне наставе ичесто организовао екскурзиjе за своjе ученике.
jосиф Панчиће словио jе за jедну од наjобразованиjих личности свог времена. Био jе дугогодишњи ректор Велике школе, jедан од оснивача Српског лекарског друштва, члан свих главних научних удружења у Србиjи и први председник Српске краљевске академиjе. Аутор jе више од 40 научних радова, а његовим капиталним делом сматра се Флора Кнежевине Србиjе (1874).


Електронском изложбом грађе из своjих збирки Библиотека Матице српске обележава 150 година од рођења сликара Марка Мурата (1864-1944). Уз Надежду Петровић, Косту Милићевића, Милана Миловановића и Бору Стевановића, Марко Мурат сматра се jедним од наjплодниjих, стилски наjдоследниjих и наjзначаjниjих представника српске уметности краjем 19. века и почетка 20. века, односно времена коjе се по стилском опредељењу поклапа са периодом пленеризма и импресионизма. Изложба се у jавном каталогу Библиотеке може погледати од 31. jула до 28. августа 2014. Ауторка изложбе jе Силвиjа Чамбер, уредник Селимир Радуловић. Електронски каталог изложбе траjно се чува и доступан jе на CD-у у Библиотеци, као и на саjту www.bms.rs.
Марко Мурат рођен jе 30. децембра 1864. године у Луци Шипанскоj поред Дубровника. У Дубровнику jе завршио основну школу и гимназиjу и после jе три године студирао теологиjу. У Задру jе похађао атеље фратра сликара jосипа Росиjа где jе добио основно ликовно образовање. У лето 1886. загребачки лист Виjенац обjавио jе Муратов цртеж Сиjело у Цвиjете Зузорићеве што му jе донело стипендиjу за сликарске студиjе познатог мецене барона Луjа Враницаниjа. Мурат се определио за студиjе на Академиjи ликовних уметности у Минхену где jе дипломирао 1893. представивши се репрезентативном композициjом Цвети у Дубровнику.
Након завршених студиjа отишао jе у Дубровник, а већ у пролеће 1894. у Београд где jе с прекидима остао до почетка Првог светског рата. То jе време уметниковог наjвећег и наjплодниjег полета када инспирисан мотивима из завичаjа, пределом, људима, историjом и легендом ствара нека од своjих наjпознатиjих дела: Пролеће, Пред црквом светог Влаха, Дах Дубровачког пролећа, Конављанка... У међувремену, делуjе и као педагог у Другоj београдскоj гимназиjи и Уметничко-занатскоj школи, а ангажован jе и на уметничким пословима, организатор jе изложби и излагач на домаћим и светским изложбама, покретач акциjа за оснивање уметничких удружења, члан жириjа. Тако jе на светскоj изложби у Паризу 1900. изложио историjску композициjу Долазак цара Душана у Дубровник, jедан jе од оснивача Друштва српских уметника "Лада” 1904, члан jе Друштва српско-хрватских уметника "Медулић” 1911-1914, члан Одбора за организациjу уметничких послова Србиjе и jугословенства. Од jавних признања коjих jе добио неколико свакако jе наjзначаjниjи избор за дописног члана Српске краљевске академиjе 1920, односно редовног члана 1940. и то приступном беседом "О сликарству Дубровника”. До пензионисања 1932. радио jе као управник Надлештва за уметност и споменике и конзерватор уметничко-историjских споменика Дубровника.
Поред поменутих дела познати су и портрети чланова његове породице, аутопортрети, као и многоброjни цртежи предела с мора, дубровачких улица, фигура у пленеру, те властитог лика на писмима коjима се jављао приjатељима.
Марко Мурат умро jе 14. октобра 1944. у Дубровнику.


Поводом 200 година од рођења драмског писца, глумца, редитеља и  драматурга Едеа Сиглигетиjа (1814 - 1878), Библиотека Матице српске припремила jе електронску изложбу грађе из своjих  збирки. Аутори поставке су Ивана Гргурић и Петер Хаjнерман, уредник Селимир Радуловић. Изложба се може погледати у jавном каталогу Библиотеке од 9. до 31. jула 2014. године. Електронски каталог изложбе траjно се чува и доступан jе на CD-у у Библиотеци, као и на саjту www.bms.rs.
Еде Сиглигети, jедан од наjплодниjих мађарских драмских писаца (написао jе 114 сценских дела), рођен jе 1814. године као jожеф Сатмари. Школовао се у Великом Варадину и Темишвару, студирао у Пешти. Отац му jе наменио свештеничку а потом инжењерску кариjеру, али jе он 1834. године постао глумац. Предавао jе на пештанскоj Глумачкоj академиjи, у Народном позоришту био jе глумац, драматург, редитељ, а касниjе и управник. Сматра се творцем мађарских популарних народних позоришних комада с певањем и игром. Децениjама jе био наjомиљениjи драмски стваралац у Мађарскоj, а неки његови комади постали су  саставни део репертоара Српског народног позоришта (СНП) у Новом Саду и  Народног позоришта у Београду. Први Сиглигетиjев комад приказан на српскоj сцени, Воjнички бегунац (посрбљен од Радивоjа Стратимировића, игран 1862), децениjама се одржао на репертоару СНП-а. Велики успех имали су и остали Сиглигетиjеви комади из народног живота: Два пиштоља (1862), Робиjаш, први пут изведен у Београду 1871, Мамица (1871), Циганин (1873), Три брачне заповести (1874), Радничка побуна (1878), Женска влада (1898). Сиглигетиjево дело оставило jе снажан печат не само на мађарску већ и на српску позоришну уметност.


Стогодишњицу рођења Драгише Живковића (1914 - 2002), историчара и теоретичара књижевности, есеjисте и преводиоца, Библиотека Матице српске обележава електронском изложбом грађе из своjих збирки. Аутори поставке су Ивана Гргурић и Силвиjа Чамбер, уредник Селимир Радуловић. Изложба се може погледати у jавном каталогу Библиотеке од 18. jуна до 9. jула 2014. године. Електронски каталог изложбе траjно се чува и доступан jе на CD-у у Библиотеци, као и на саjту www.bms.rs.
Драгиша Живковић, jедaн од наjзначаjниjих и наjутицаjниjих проучавалаца књижевности код нас, родио се и школовао у Заjечару, био студент Београдског универзитета из времена Павла Поповића и Александра Белића и докторирао са радом из историjе српске књижевне критике. Био jе лектор на Филозофском факултету у Београду, уредник Издавачког предузећа "Култура“, доцент и ванредни професор на Филозофском факултету у Сараjеву и редовни професор и шеф Катедре за jугословенску књижевност на Филозофском факултету у Новом Саду. Од 1979. био jе главни и одговорни уредник Зборника Матице српске за књижевност и jезик.
Научни рад Драгише Живковића посвећен jе теориjи и историjи књижевности. Уверен да српска књижевност ниjе "издвоjено острво на коjем jе буjало самоникло растиње егзотичног мириса и посебне лепоте“ (П. Палавестра), већ "неодвоjиви део европске књижевности и културе“ (Д. Живковић), и ослоњен  на поуздано знање из теориjе књижевности, дао jе теориjски нацрт за књижевну периодизациjу и до краjа био заговорник примене научних метода и jасног књижевног  приступа. Обjавио jе више стотина радова (Почеци српске књижевне критике, Европски оквири српске књижевности 1-6, Ритам и песнички доживљаj, Токови српске књижевности, Од Вука до Андрића, Бидермаjерски усамљеник Стериjа, Поезиjа Лазе Костића и др.), а његова Теориjа књижевности доживела jе више од 20 издања.


Сто година од рођења Михаjа Аврамескуа (1914 - 1981), Библиотека Матице српске обележава електронском изложбом грађе из своjих збирки. Аутори поставке су Ивана Гргурић и Силвиjа Чамбер, уредник Миро Вуксановић. Изложба се може погледати у jавном каталогу Библиотеке од 28. маjа до 18. jуна 2014. године. Електронски каталог изложбе траjно се чува и доступан jе на CD-у у Библиотеци, као и на саjту www.bms.rs.
Михаj Аврамеску, песник и публициста, рођен jе у Фелнаку, недалеко од Темишвара у Румуниjи. Након завршене учитељске школе у Араду, споразумом тадашње jугословенске и румунске владе постављен jе за учитеља у Ечки и Владимировцу. Након Другог светског рата био je уредник дечjег листа Bucuria pionierilor и књижевног часописа Lumina, и директор Румунског народног позоришта у Вршцу. Био jе члан Удружења књижевника Србиjе, управе Друштва за матерње jезике АПВ и Издавачког савета Libertatea. Писао jе поезиjу (збирке У зору, Пут ка истини, Степенице усамљености и Шатор предвечерjа) и романе (Сломљена младост и Порука), а опробао се и као писац драмских комада (Запалите млин и Срећна Дакиjа).
Своjим стваралачким и публицистичким радом, Михаj Аврамеску jе био jедан од наjактивниjих и наjистраjниjих бораца за неговање румунске културе на овим подручjима.


Поводом 450 година од рођења Вилиjама Шекспира (1564 - 1616), Библиотека Матице српске приредила jе електронску изложбу грађе из своjих збирки. Ауторке поставке су Ивана Гргурић и Марина Шмудла, уредник Миро Вуксановић. Изложба се може погледати од 22. априла до 28. маjа у jавном каталогу Библиотеке. Електронски каталог изложбе траjно се чува и доступан jе на CD-у у Библиотеци, као и на саjту www.bms.rs.
Вилиjам Шекспир, енглески драмски писац, рођен jе у Стратфорду 1564. године.  Кариjеру jе започео у Лондону као глумац, писац и сувласник позоришта. Његов  књижевни рад обухвата историjске драме (Краљ Ричард III, Хенри V, Краљ Џон и др.), комедиjе (Сан летње ноћи, Два племића из Вероне, Веселе жене виндзорске, Млетачки трговац и др.), трагедиjе (Магбет, Ромео и jулиjа, Антониjе и Клеопатра, Хамлет, Краљ Лир, Отело, Кориолан и др.), наративне поеме (Венера и Адонис, Отмица Лукрециjе) и 154 сонета. У своjим делима Шекспир jе сликао човекове врлине и мане, особине и психичка стања људског бића, створивши тако галериjу незаборавних ликова и универзалних људских судбина. О књижевном угледу коjи jе уживао код своjих савременика сведоче броjна издања и извођења његових дела на двору и у позоришту. Данас се Шекспир сматра класиком светске књижевности и позоришне уметности.


Поводом 150 година од рођења приповедача, драмског писца и комедиографа Бранислава Нушића (1864 - 1938), Библиотека Матице српске припремила jе електронску изложбу грађе из своjих  збирки. Аутори поставке су Ивана Гргурић и Силвиjа Чамбер, уредник Миро Вуксановић. Изложба се може погледати у jавном каталогу Библиотеке од 17. марта до 22. априла 2014. године. Електронски каталог изложбе траjно се чува и доступан jе на CD-у у Библиотеци, као и на саjту www.bms.rs.
Бранислав Нушић, наjвећи српски комедиограф, рођен jе 1864. године. Школовао се у Смедереву, студирао у Београду и Грацу. Живео jе у Битољу, Приштини, Новом Саду, Сараjеву и Београду, где jе обављао дипломатске послове, био управник позоришта и начелник Министарства просвете. Бавио се новинарством и фотографиjом. Био jе боем, козер и "ћаскало и спадало“ (А. Г. Матош), али и посматрач оштрог ока и jезика, даровит портретист и писац веома развиjеног смисла за позоришну сцену. У књижевност ушао као песник, али jе под утицаjем Гогоља брзо прешао на комедиjу (Народног посланика написао jе jош као студент). Као радознали сведок развоjа српског друштва, реалист живог духа и врсни познавалац карактера и друштвене нарави, створио jе галериjу незаборавних и свевремених ликова, и дела без коjих jе и данас тешко замислити jедан позоришни репертоар (Сумњиво лице, Протекциjа, Госпођа министарка Свет, Ожалошћена породица, Мистер Долар, Др, Покоjник и др.). Мада његов  богати опус обухвата и броjне приповетке, романе, фељтоне, трагедиjе и историjске драме (Приповетке jедног каплара, Рамазанске вечери, Општинско дете, Кнез Иво од Сембериjе, Хаџи-Лоjа и др.), Нушић приповедач до данас jе остао у сенци Нушића - "маjстора сцене“ и "гениjа смеха“ (Б. Глишић).


Поводом двестоте годишњице рођења руског песника Михаила jурjевича Љермонтова (1814 - 1841), Библиотека Матице српске припремила jе електронску изложбу грађе из своjих  збирки. Аутори поставке су Ивана Гргурић и Силвиjа Чамбер, уредник Миро Вуксановић. Изложба се може погледати у jавном каталогу Библиотеке од 19. фебруара до 17. марта 2014. године. Електронски каталог изложбе траjно се чува и доступан jе на CD-у у Библиотеци, као и на саjту www.bms.rs.
Михаил jурjевич Љермонтов, руски песник и приповедач, био jе, уз Пушкина, наjвећи представник руског романтизма. Рођен jе 1814. године у Москви, а рана смрт маjке и детињство проведено без оца оставили су снажан печат на његовоj личности и уметности. Незадовољан своjом судбином и друштвеним приликама, рано jе почео да пише поезиjу. Развиjао се под утицаjем Баjрона. Слободоуман и бунтован, певао jе о снажним личностима, Кавказу, слободи и усамљености. Рано jе дошао у сукоб са средином, а због политичке песме Песникова смрт, написане поводом Пушкинове смрти, послат jе на Кавказ. Погинуо jе у двобоjу близу Пjатигорска 1841.
Песник снажних страсти и дивље слободе, "талентован у наjвећоj могућоj мери, интелектуалан и осетљив до краjњих могућности“ (В. Вулетић), Љермонтов jе за 27 година живота написао неколико стотина песама, поема, приповетки и драма (Демон, Мцири, Песма о трговцу Калашникову, Облаци, Мисао, Пророк Бородино, Маскарада и др.). Његово наjпознатиjе дело, роман jунак нашег доба,  jедно jе од наjпопуларниjих и наjпревођениjих дела руског романтизма.


Стогодишњицу почетка Првог светског рата (1914-1918) Библиотека Матице српске обележава електронском изложбом грађе из своjих збирки. Ауторке поставке су Ивана Гргурић и Марина Шмудла, уредник Миро Вуксановић. Изложба се може погледати од 23. jануара до 19. фебруара 2014. године у jавном каталогу Библиотеке. Електронски каталог изложбе траjно се чува и доступан jе на CD-у у Библиотеци, као и на саjту www.bms.rs.
Поставка обухвата избор књига, дневника, записа, одлука и других сведочанстава о кључним догађаjима и победама српске воjске у првоj години Рата. Приказане су скице воjних операциjа коjе су вођене, фотографиjе са боjишта, као и портрети воjсковођа - Радомира Путника, Степе Степановића, Живоjина Мишића и Петра Боjовића, коjи су командовали српском воjском у великим биткама на Церу, Дрини и Колубари. Део изложбе посвећен jе избору цитата о хероjству српске воjске на почетку Великог рата.
Изложба поводом стогодишњице Првог светског рата прва jе у низу изложби коjе ће, све до обележавања годишњице коначне победе, БМС посветити овом догађаjу.


Поводом двесто година од обjављивања Мале простонародне славено-сербске пjеснарице и Писменице  сербскогa jезика, по говору простога народа написане, Библиотека Матице српске припремила jе електронску изложбу грађе из своjих збирки. Ауторке поставке су Ивана Гргурић и Марина Шмудла, уредник Миро Вуксановић. Изложба се може погледати од 31. децембра 2013. године до 23. jануара 2014. године у jавном каталогу Библиотеке. Електронски каталог изложбе траjно се чува и доступан jе на CD-у у Библиотеци, као и на саjту www.bms.rs.
Мала простонародна славено-сербска пjеснарица обjављена jе у Бечу 1814. године. То jе збирка од сто лирских и осам епских песама, у коjоj jе Вук направио грубу класификациjу песама на "мушке“ - епске,  и "женске“ - лирске ("песне мужеске су оне коjе се уз гусле певаjу”, а "све оне песне коjе ниjесу од десет слогова и не могу се уз гусле певати зову прости Сербљи женске песме”). Поjава Мале простонародне славено-сербске пjеснарице означила jе прекретницу у српскоj књижевности у погледу односа према народноj књижевности.
У Писменици сербскогa jезика извршено jе радикално упрошћавање српског писма и правописа, на чиjоj jе реформи почео да ради jош Сава Мркаљ. Без обзира на несавршеност и непотпуност, ово дело jе значаjно као прва граматика говора простога народа и први велики корак на путу нормирања и успостављања правила у књижевном jезику.


Електронском изложбом грађе из своjих збирки Библиотека Матице српске  обележава 150 година од рођења руског глумца, редитеља, позоришног педагога и теоретичара Константина Сергеjевича Станиславског (1863-1938). Поставка, чиjе су ауторке Ивана Гргурић и Силвиjа Чамбер, a уредник Миро Вуксановић, може се погледати од 6. до 31. децембра 2013. године у jавном каталогу Библиотеке. Електронски каталог изложбе траjно се чува и доступан jе на CD-у у Библиотеци, као и на саjту www.bms.rs.
Константин Сергеjевич Станиславски (право презиме Алексеjев), глумац, редитељ и jедан од наjзначаjниjих теоретичара позоришне уметности 20. века, рођен jе 1863. у Москви. Као глумац и редитељ у Алексеjевском кружоку и представама припреманим у оквиру Друштва за уметност и књижевност стиче знање, искуство и начелни став о позоришноj уметности. Године 1898. са В. Немирович-Данченком оснива Московски художествени театар (МХТ), чиjи  уметнички руководилац и идеолог остаjе до краjа живота. Велике успехе остварио jе поставкама дела А. K. Толстоjа, Чехова и Горког. У режиjи и глуми позоришни реализам развио jе до савршенства, а МХТ jе постао поjам театра реализма и продубљене психолошке интерпретациjе. Своjа схватања и искуства Станиславски  jе изложио у делима Моj живот у уметности, Рад глумца на себи, Рад глумца на улози. Његова теориjа, позната као Систем Станиславског, заснована на принципу да глумац мора увек истински проживљавати, а не само представљати спољне облике jедном постигнутог преживљавања, представља незаобилазан метод у студиjама глуме и режиjе.
Константин Сергеjевич Станиславски извршио je огроман утицаj на развоj руске позоришне уметности, а његова схватања су, више него схватања било ког другог позоришног теоретичара, имала снажан међународни одjек.


Поводом сто година од рођења мађарског песника Шандора Вереша (1913-1989), Библиотека Матице српске приредила jе електронску изложбу грађе из своjих збирки коjом су обухваћена Верешова дела као и литература о њему. Аутори поставке су Марина Шмудла и Петер Хаjнерман, уредник Миро Вуксановић. Изложба се може погледати у jавном каталогу Библиотеке од 18. новембра до 6. децембра 2013. године. Електронски каталог изложбе траjно се чува и доступан jе на CD-у у Библиотеци, као и на саjту www.bms.rs.
Шандор Вереш, песник, преводилац, драматичар, есеjиста и прозаиста, рођен jе у Сомбатхељу 1913. године. Студирао jе филозофиjу у Печуjу и стекао докторат. Његова докторска дисертациjа  из подручjа психологиjе песничког стварања, обjављена jе 1939. године под насловом Рађање песме. Радио jе као професор, библиотекар, уредник и лектор, а од 1951. године живи као слободан књижевник у Будимпешти. Прве песме обjавио jе већ као четрнаестогодишњак, а прву збирку песама Хладно jе, коjом jе постигао велики успех код критике, издао jе 1934. године. Након тога обjавио jе више од двадесет књига поезиjе, прозе и превода од коjих су наjзначаjниjе: Рођење песме, Медуза, Елисиj, Азбука љубави, Трем са зубима, Кула ћутања. Као писац дечjе поезиjе обjавио jе неколико збирки песама: Корпа са воћем, Бобита, Зимзизим, Кад би свет кос био.
Врло jе значаjна и његова преводилачка делатност. Осим Шекспира, Т.С. Елиота, Малармеа и многих других, значаjни су и његови преводи наших песника.
Због маjсторства песме и виртуозне версификациjе, Шандор Вереш jе jедна од наjвећих личности модерне мађарске поезиjе. Добитник jе броjних награда и признања.


Двестo година од рођења италиjанског композитора Ђузепеа Вердиjа (1813-1901), Библиотека Матице српске обележава електронском изложбом грађе из своjих  збирки. Поставка, чиjи су аутори Ивана Гргурић и Силвиjа Чамбер, а уредник Миро Вуксановић, може се погледати у jавном каталогу Библиотеке од 25. октобра до 18. новембра 2013. године. Електронски каталог изложбе траjно се чува и доступан jе на CD-у у Библиотеци, као и на саjту www.bms.rs.
Ђузепе Верди, наjистакнутиjи представник италиjанске опере, рођен jе у скромноj гостионичарскоj породици у месту Ле Ронколе, краj Бусета. Уметничку делатност започео jе у време политичких трзавица неуjедињене Италиjе, а у опери jе видео револуционарно политичко оруђе за ослобођење и уjедињење земље. Након успеха Оберта (1839) и Ломбардиjаца и, нарочито, опере Набуко, његово име jе постало симбол патриотизма и стремљења ка слободи, а хорске ариjе из његових опера постале су уjедињен глас побуњеног италиjанског народа. У периоду до настанка Латинске трилогиjе (1851-1853), како се jедним именом називаjу његове три наjзначаjниjе опере - Риголето, Трубадур и Травиjата, Верди jе створио низ дела (Ернани, jованка Орлеанка, Алзира, Атила, Магбет, Разбоjници, Гусар, Битка код Легнана, Луjза Милер, Стифелио),укоjима jе усавршавао своj драмски израз. Од првих остварења Верди се поставио као аутор коjем jе веома стало да у опери истакне драмску истину, стварност радње и карактера. Гледаjући у своjим jунацима пре свега људе, са свим њиховим добрим и лошим особинама, и занемаруjући њихов социjални статус, Верди jе на позорницу извео дворске луде и жене из полусвета, продубљуjући тако драмску радњу и остављаjући снажан утисак на гледаоце. Године 1871. настала jе Аида, велика опера у четири чина, коjа jе први пут изведена у Каиру, поводом отварања Суецког канала. Након тога Верди jе написао  jош неколико опера (Сицилиjанско вечерње, Бал под маскама, Моћ судбине и Дон Карлос), коjе су извођене с мање или више успеха, а завршну етапу, и последњи врхунац његовог стваралачког развоjа представљаjу Отело (1887) - импресивна слика дубоке трагедиjе љубави, и Фалстаф (1893) - jедна од наjдуховитиjих музичких комедиjа икад, или "ведри поздрав животу са ивице гроба“, како jе ово своjе дело називао сам аутор.
Верди jе умро у Милану 1901. године. Сахрањен jе уз звуке Хора Jевреjа из опере Набуко, коjи му jе, у знак захвалности, љубави и поштовања, на улицама  певао народ.


Двестоту годишњицу рођења песника, владара и владике Петра II Петровића Његоша (1813-1851), Библиотека Матице српске обележава електронском изложбом грађе из своjих збирки. Поставка, чиjе су ауторке Оливера Михаjловић и Ивана Гргурић а уредник Миро Вуксановић, свакодневно ће бити презентована у jавном каталогу Библиотеке, почев од 19. септембра 2013. Електронски каталог изложбе траjно се чува и доступан jе на CD-у у Библиотеци, као и на саjту www.bms.rs.
Петар II Петровић Његош, jедна од наjмаркантниjих историjских фигура 19. века, рођен jе 1813. као Радивоjе (Раде) Петровић у Његушима, под Ловћеном. Растао jе у кући у коjоj jе рођено свих седам владара династиjе Петровић, а 1830, одлуком и последњом вољом Петра I, и сaм jе постао владар. Три године касниjе устоличен jе за владику, а већ у првим годинама владавине почео jе "окрутан али методичан поступак: да од племена начини народ, а од народа и земље државу" (И. Секулић). Установио jе сенат и државну благаjну, увео плаћање пореза, оформио полициjску службу, основао школу, отворио штампариjу, покренуо први црногорски часопис, неговао дипломатиjу... Године 1834. у своjоj штампариjи обjавио jе прве збирке песама - Лиjек jарости турске и Пустињак цетински, као и песму Србин Србима на части захваљуjе. Поникла на jунаштву, части и народном десетерцу, оплемењена ерудициjом, мудрошћу и дубоком филозофском мишљу, Његошева поезиjа врхунац jе достигла у Лучи микрокозма (1845) и Горском виjенцу (1847), песничким творевинама коjе су до данас непресушан извор интересовања читалаца, научника, издавача и преводилаца. Уз Лучу и Горски виjенац, Његош jе у штампариjама на Цетињу, у Београду, Бечу, Загребу и Земуну обjавио jош десетак дела (Житиjе Мрђена Несретниковића, Ода ступљења на престо Фердинанда I императора аустрискога и краља мађарскога, Три дана у Триесту, Огледало србско, Кула Ђурашића и Чардак Алексића, Лажни цар Шћепан Мали, Слободиjада).
Његош jе "наjмисаониjи човек, наjбоља филозофска глава, наjjачи и наjдубљи дух међу свима српским писцима" (j. Скерлић). Своjом поезиjом, у српску књижевност утиснуо jе дубок и самосвоjан печат и остао ненадмашан песнички узор.


Поводом 150 година од рођења српског писца Светолика Ранковића Библиотека Матице српске приредила jе електронску изложбу грађе из своjих збирки и Рукописног одељења Матице српске коjом су обухваћена Ранковићева дела, као и литература о њему. Ауторке изложбе су Силвиjа Чамбер и Ивана Гргурић, уредник Миро Вуксановић, а може се погледати у jавном каталогу Библиотеке од 23. августа до 19. септембра 2013. године. Електронски каталог изложбе траjно се чува и доступан jе на CD-у у Библиотеци, као и на саjту www.bms.rs.
Светолик Ранковић рођен jе 7. децембра 1863. године у Великоj Моштаници, а потом се његова породица сели у Гараши, село поред Аранђеловца. Нижу гимназиjу и богословиjу Ранковић jе завршио 1884. у Београду, а потом jе отишао у Киjев где jе 1888. године свршио Духовну академиjу упознавши се са богословско-филозофским наукама и историjом руске и светске литературе. Наjвећи утицаj на њега оставила су дела Толстоjа, Гогоља, Гончарова, Корољенка и других руских писаца.
Године 1892. обjавио jе прву приповетку "jесење слике” у часопису Отаџбина. Док jе Ранковић био на летњем распусту 1886. хаjдуци су напали породичну кућу и убили оца Павла, а маjку и остале мучили. Ранковић jе успео да побегне и доведе помоћ под околностима коjе су описане у његовом првом роману Горски цар обjављеном 1897. године као 38. књига Српске књижевне задруге. Други роман Сеоска учитељица наградила jе Матица српска, а штампала га jе Коларчева задужбина 1899. године. Лечећи се од туберкулозе у Херцег Новом 1898. довршава приповетку "Стари врускавац” и започиње писање трећег романа Порушени идеали. Након смрти наjмлађег сина прешао jе у Београд где jе 18. марта 1899. умро у 36. години живота. Српска књижевна задруга jе 1900. године, као 62. књигу, обjавила Порушене идеале коjе jе Ранковић завршио последњих недеља живота у самртноj постељи.
У четвртом колу Антологиjске едициjе Десет векова српске књижевности Издавачки центар Матице српске (ИЦМС) обjавио jе 2013. књигу Светолик Ранковић коjу jе приредио Радослав Ераковић. Овом писцу оглед jе посветила и Светлана Велмар-jанковић у књизи Сродници коjу jе, такође 2013, обjавио ИЦМС у Едициjи Матица.


Поводом 200 година од рођења данског филозофа, теолога и песника, jедног од оснивача егзистенциjалистичке филозофиjе, Серена Кjеркегора, Библиотека Матице српске приредила jе електронску изложбу грађе из своjих збирки коjом су обухваћена Кjеркегорова дела, као и литература о њему. Ауторка изложбе jе Силвиjа Чамбер, уредник Миро Вуксановић, а може се погледати у jавном каталогу Библиотеке од 29. jула до 23. августа 2013. године. Електронски каталог изложбе траjно се чува и доступан jе на CD-у у Библиотеци, као и на саjту www.bms.rs.
Серен Кjеркегор рођен jе 5. маjа 1813. године у Копенхагену. Његов лични живот обележили су догађаjи коjе jе данско друштво сматрало скандалозним, а ту спадаjу: породична митологиjа, раскид веридбе са Регином Олсен, напад сатиричног листа Гусар на Серена и иступи филозофа против Цркве. Био jе велики критичар систематизоване рационалистичке мисли, посебно хегелиjанизма, као и формалних црквених обичаjа. Раздобље његове стваралачке еуфориjе траjе од 1843. до 1846. Своjа рана, уjедно и наjважниjа филозофска дела писао jе под различитим псеудонимима. Наjпре jе обjавио књигу под антихегеловским насловом Или-Или, убрзо затим Понављање и Страх и дрхтање, потом Филозофске мрвице, те психолошко дело Поjам стрепње.
Оваj наjвећи дански филозоф последње дане провео jе у болници у Копенхагену где jе умро 11. новембра 1855. године. На самртноj постељи jе завршио писање Дневника коjи jе имао чак 2.845 страна. Као и све ствараоце коjи су били испред свог времена, Кjеркегора су почели да цене тек децениjама након његове смрти, да би пуну афирмациjу стекао тек век касниjе.


У знак сећања на књижевника и драмског писца Ранка Маринковића (1913-2001), од чиjег се рођења ове године навршава 100 година, Библиотека Матице српске припремила jе електронску изложбу грађе из своjих збирки. Ауторке поставке су Ивана Гргурић и Марина Шмудла, уредник Миро Вуксановић. Изложба се може погледати у jавном каталогу Библиотеке од 1. jула до 29. jула 2013. године. Електронски каталог изложбе траjно се чува и доступан jе на CD-у у Библиотеци, као и на саjту www.bms.rs.
Ранко Маринковић, новелиста, есеjиста, романописац, драмски писац и критичар, рођен jе 1913. године на Вису. Студирао jе и дипломирао на Филозофском факултету у Загребу.  Након Другог светског рата био jе директор Драме Хрватског народног казалишта и професор Академиjе за казалишну умjетност у Загребу. Прве кораке у књижевности начинио jе као студент, обjављуjући песме, новеле и критике у књижевним часописима. Са Иваном Дончевићем основао jе ревиjу Дани и људи(1935), коjа jе била кратког века. Писао jе романе, новеле, драме, есеjе, књижевне, позоришне и филмске критике и приказе. У целокупном приповедачком и драмском стваралаштву Ранка Маринковића до изражаjа долази поступак истанчане психолошке анализе, чиjи су саставни делови ирониjа, цинизам и гротеска. Уз драму Глориjа, коjа данас има антологиjску вредност, и роман Киклоп, коjи се сматра врхунцем његовог стваралаштва и jедним од наjбољих хрватских романа 20. века, наjпознатиjа дела су му драме Албатрос и Политеиа, збирке приповедака Прозе, Руке, Под балконима, Понижење Сократа и позоришне критике Гесте и гримасе.
Ранко Маринковић jе био члан САНУ и jАЗУ. За књижевни рад награђен jе броjним наградама и признањима (НИН-ова, Горанова и Назорова награда, Награда града Загреба и др.)


У знак сећања на француског књижевника Албера Камиjа (1913-1960), од чиjег се рођења ове године навршава сто година, Библиотека Матице српске припремила jе електронску изложбу грађе из своjих збирки. Ауторке поставке су Ивана Гргурић и Даниела Кермеци, уредник Миро Вуксановић. Изложба се може погледати од 3. jуна до 1. jула 2013. године у jавном каталогу Библиотеке. Електронски каталог изложбе траjно се чува и доступан jе на CD-у у Библиотеци, као и на саjту www.bms.rs.
Албер Ками, француски писац и мислилац, рођен jе у граду Мондови у Алжиру. Студирао jе филозофиjу и књижевност, издржаваjући се радећи наjразноврсниjе послове (био jе добављач, поморско-трговачки мешетар, чиновник, метеоролог...). Упркос чињеници да jе већ током студиjа оболео од туберкулозе, био jе веома активан - бавио се писањем, основао позоришну трупу, био члан покрета отпора, сарађивао са часописима, путовао по Европи... Године 1937. обjавио jе прву књигу - Наличjе и лице, а пет година касниjе у "Галимару" му излазе Странац и Мит о Сизифу, дела коjа ће му донети светску славу. Читавог живота био jе активан и друштвено ангажован. У књижевности се наjдубље посветио   идеjама апсурда (симболика мита о Сизифу) и револта (симболика  мита о Прометеjу), веруjући да човеку, након распадања хришћанских и грађанских вредности, остаjу само осећаj апсурда и бесмисла света, и уметност - напор да се таj бесмисао изрази. Писао jе романе (Странац, Куга, Пад, Срећна смрт), огледе и есеjе (Побуњени човек, Лето, Писмо немачком приjатељу), хронике, аутобиографску прозу... Аутор jе неколико позоришних  комада (Неспоразум, Калигула, Праведници, Опсадно стање), а радио jе и адаптациjе дела других аутора (Буцати, Фокнер, Достоjевски и др.). Године 1957. добио jе Нобелову награду за књижевност. Три године касниjе погинуо jе у саобраћаjноj несрећи недалеко од Париза.


Поводом 125 година од рођења енглеског писца и критичара Томаса Стернса Елиота (1888-1965), Библиотека Матице српске припремила jе електронску изложбу грађе из своjих збирки. Ауторке поставке су Ивана Гргурић и Силвиjа Чамбер, уредник Миро Вуксановић. Изложба се може погледати од 8. маjа до 3. jуна 2013. године у jавном каталогу Библиотеке. Електронски каталог изложбе траjно се чува и доступан jе на CD-у у Библиотеци, као и на саjту www.bms.rs.
Томас Стернс Елиот, jедан од наjзначаjниjих песника 20. века, рођен jе у Сент Луису (САД), али jе 1927. узео енглеско држављанство, прогласивши се "англокатоликом у религиjи, класицистом у књижевности и роjалистом у политици". Студирао jе на Харварду, Сорбони, Марбургу и Оксфорду, радио као професор, рачуновођа, и директор издавачке куће. Прве песме обjавио jе као студент, у листу Харвардски адвокат, а прву збирку Пруфок и друга запажања 1917. године. Славу му jе донела поема Пуста земља (1922), за коjом су уследиле Чиста среда и Четири квартета. Сматра се jедним од наjобразованиjих песника (често jе оптуживан за елитизам и инетелектуални снобизам), коjи ниjе крио утицаj традициjе на сопствено песништво ("Позивам се на традициjу коjа почиње са Бодлером, а кулминира у Валериjу."). Бавио се књижевном критиком (Традициjа и индивидуални таленат, Функциjа поезиjе и функциjа критике, Ка дефинициjи културе и др.), и драмом (Убиство у катедрали, Породични састанак, Поверљиви чиновник, Коктел и др.) и њима jе, по мишљењу критике, направио прекретницу у европскоj и светскоj књижевности 20. века.Снажан књижевни утицаj имао jе и његов часопис Критерион (Criterion), коjи jе 17 година излазио у Лондону.
Томас Стернс Елиот, добитник Нобелове и Гетеове награде и носилац 16 почасних доктората, умро jе у Лондону 1965. године.


У знак сећања на норвешког сликара Едварда Мунка (1863-1944), од чиjег се рођења ове године навршава 150 година, Библиотека Матице српске припремила jе електронску изложбу грађе из своjих збирки. Ауторке поставке су Ивана Гргурић и Даниела Кермеци, уредник Миро Вуксановић. Изложба се може погледати у jавном каталогу Библиотеке од 15. априла до 8. маjа 2013. године. Електронски каталог изложбе траjно се чува и доступан jе на CD-у у Библиотеци, као и на саjту www.bms.rs.
Едвард Мунк jе рођен 1863. године у Лотену. Школовао се у Ослу, где jе студирао на Техничком факултету, а 1880. године потпуно се посветио сликању. Године 1889. организуjе прву самосталну изложбу коjа му обезбеђуjе стипендиjу за усавршавање у Францускоj. Много jе путовао, живот jе провео на релациjи Париз-Берлин-Осло, а 1916. године одселио се на имање у Еклиjу, где jе остао до смрти (1944).
Мунково дело на почетку jе било неприхваћено, изазивало jе скандале и неодобравање, а његова прва изложба у Берлину (1892), коjа му jе донела славу у уметничким круговима Немачке, затворена jе и проглашена "увредом уметности". С платнима, дрворезима и литографиjама на коjима доминираjу мотиви болести, смрти, самоће, горчине и патње, Мунк се, у годинама коjе су уследиле, ипак наметнуо као jедна од наjоригиналниjих фигура свог времена и дао велик допринос формирању експресионизма у Немачкоj и Скандинавиjи. Његово убеђење да "не треба сликати ентериjере са људима коjи седе у њима и читаjу књиге", већ "људе коjи дишу, осећаjу, воле и пате", отелотворено jе на огромном броjу радова  (само у Мунковом музеjу у Ослу чува их се више од хиљаду), а уз Крик, по многима  наjзначаjниjе Мунково дело, међу наjпознатиjима су Мадона, Игра живота, Вампир, Пепео, Меланхолиjа, Пубертет,  Болесно дете, Смрт у болесничкоj соби и друга.


У знак сећања на књижевника и преводиоца Ериха Коша (1913-2010), од чиjег се рођења ове године навршава сто година, Библиотека Матице српске припремила jе електронску изложбу грађе из своjих  збирки. Ауторке поставке су Ивана Гргурић и Силвиjа Чамбер, уредник Миро Вуксановић. Изложба се може погледати у jавном каталогу Библиотеке од 18. марта до 15. априла 2013. године. Електронски каталог изложбе траjно се чува и доступан jе на CD-у у Библиотеци, као и на саjту www.bms.rs.
Ерих Кош jе рођен 1913. године у Сараjеву. Дипломирао jе на Правном факултету Београду, а након завршетка Другог светског рата обављао jе броjне државне функциjе (био jе потпредседник Комитета за културу владе ФНРj, начелник Министарства за културу и просвету у Савезном извршном већу, помоћник управника Народног музеjа, генерални секретар jугословенске лиге за мир, дипломата...). Прву приповетку, Суха, обjавио jе 1945, а прву збирку прича, Као вуци, 1947. године. Говорио jе четири jезика и преводио Гетеа и Шамиса. У његовом богатом опусу (више издања збирки приповедака, неколико романа, четири књиге есеjа и огледа, три књиге аутобиографске прозе, чланци, памфлети и др.), доминираjу књиге са темама из НОБ-а и савременог живота, препознатљиве по оштроj опсервациjи, сликовитом приповедању и сатири. Међу његовим наjпознатиjим делима су романи Велики Мак, Ил тифо, Мреже, књиге прича Као вуци, Мешано друштво, Цвеће и бодље, Сатире, есеjи Таj проклети занат списатељски, аутобиографска проза Узгредне забелешке и др.
Кош jе био редовни члан САНУ, председник ПЕН центра Србиjе и Задужбине Иве Андрића, члан Управе Савеза књижевника jугославиjе и Удружења књижевника Србиjе. За књижевни рад награђен jе готово свим значаjним признањима (Октобарска, НИН-ова и Седмоjулска награда, "Кочићево перо" и "Златни беочуг" за животно дело и др.). Умро jе 2010. године.


Поводом тристоте годишњице рођења француског филозофа, писца и енциклопедисте Дениjа Дидроа (1713-1784), Библиотека Матице српске припремила jе електронску изложбу грађе из своjих  збирки. Аутори поставке су Ивана Гргурић и Милица Цветковић, уредник Миро Вуксановић. Изложба се може погледати у jавном каталогу Библиотеке од 22. фебруара до 18. марта 2013. године. Електронски каталог изложбе траjно се чува и доступан jе на CD-у у Библиотеци, као и на саjту www.bms.rs.
Дени Дидро, jедан од наjзначаjниjих стваралаца епохе просвећености,  рођен jе 1713. године у Лангру. Припадао jе кругу филозофа, литерата и слободних мислилаца коjи су, краjем 18. века, одиграли огромну улогу у идеолошком припремању трећег сталежа за обрачун с владаjућом класом. Образован, смео и упоран, од почетка се супротстављао мрачњаштву и догми и свако његово дело значило jе снажан ударац феудализму и клерикализму (његова прва књига, Филозофске мисли из 1746. била jе толико револуционарна да jе спаљена на ломачи, а због есеjа Писмо о слепима на поуку онима коjи виде осуђен jе на три месеца тамнице). Био jе инспиратор и главни уредник велике француске Енциклопедиjе (обjављена између 1751. и 1772. године у 28 томова), око коjе jе окупио наjвеће умове свог времена (Даламбер, Холбах, Монтескjе, Волтер, Русо и др.). Уз посао на Енциклопедиjи, писао jе филозофске расправе са материjалистичким идеjама (Разговор између Даламбера и Дидроа, Даламберов сан, Мисли о обjашњењу природе и др.) и есеjе у коjима се залагао за стварање нове културе засноване на рационалним принципима. Текстовима обjављеним у делу  Салони, у ком анализира сликарство епохе, Дидро jе створио уметничку критику.  Супротстављањем буржоаске концепциjе аристократскоj, и извођењем плебеjаца на сцену, створио jе жанр грађанске драме (Незаконити син, Отац породице и др.). Међу његовим  наjпознатиjим прозним делима налазе се Редовница, Жак фаталист и Рамоов синовац.
Дидро jе умро у Паризу 1784. године. Сахрањен jе у цркви Сен-Рош, коjа jе опљачкана и демолирана у време Револуциjе. Његови остаци се данас вероватно налазе у париским катакомбама.


У знак сећања на есеjисту, књижевног и уметничког критичара, теоретичара књижевности и естетичара Богдана Поповића (1863-1944), од чиjег се рођења ове године навршава 150 година, Библиотека Матице српске припремила jе електронску изложбу грађе из своjих збирки и збирки РОМС. Ауторке поставке су Ивана Гргурић и Силвиjа Чамбер, уредник Миро Вуксановић. Изложба се може погледати у jавном каталогу Библиотеке од 28. jануара до 22. фебруара 2013. године. Електронски каталог изложбе траjно се чува и доступан jе на CD-у у Библиотеци, као и на саjту www.bms.rs.
Творац београдског књижевног стила и велики васпитач у естетици, Богдан Поповић, рођен jе у Београду 1863. године. Школовао се на београдскоj Великоj школи и у Паризу, а осим кратког боравка у Лондону (1914-1918), живот jе провео у Београду, радећи као универзитетски професор. Своjим педагошким, а нарочито критичарским радом, извршио jе огроман утицаj на развоj српске књижевности с краjа 19. и прве половине 20. века. Естета, француски ђак и префињен критичар аристократских манира и великог знања, неговао jе естетичку уметничку критику, у српску књижевност  унео jе европска уметничка схватања и одиграо водећу улогу у стварању модерне критичке мисли. Био jе покретач и први уредник Српског књижевног гласника, водећег српског књижевног гласила прве половине 20. века, а његова Антологиjа новиjе српске лирике (1911) убраjа се у наjбоља дела те врсте. Уз књижевну и уметничку критику писао jе огледе и студиjе из области естетике, историjе и теориjе књижевности (Бомарше, О књижевности, Огледи из књижевности и уметности, Из теориjе књижевности, О васпитању укуса, Теориjа "редa-по-ред" и др.). Био jе члан Српске краљевске академиjе и почасни доктор Београдског универзитета. Умро jе у Београду 1944. године.


Поводом двестоте годишњице рођења композитора, драмског писца, филозофа, песника, позоришног редитеља и диригента Рихарда Вагнера (1813-1883), Библиотека Матице српске припремила jе електронску изложбу грађе из своjих  збирки. Аутори поставке су Ивана Гргурић и Мариjа Ваш, уредник Миро Вуксановић. Изложба се може погледати у jавном каталогу Библиотеке од 3. до 28,  jануара 2013. године. Електронски каталог изложбе траjно се чува и доступан jе на CD-у у Библиотеци, као и на саjту www.bms.rs.
Рихард Вагнер jе уз Вердиjа био наjзначаjниjи романтичарски оперски композитор. Рођен jе у Лаjпцигу 1813. године. Живео jе у Дрездену, Цириху,   Трибшену и Минхену, где jе стварао под окриљем Лудвига II Баварског. Последњу декаду живота провео jе у Баjроjту, где jе према његовоj замисли изграђено позориште Фестшпилхаус. Био jе творац немачке музичке драме, реформатор опере и наjвећи борац против конзерватизма и конвенционалности музичке сцене. Одбацуjући застареле клишеjе оперске традициjе, Вагнер jе у оперу увео jасно изражене сукобе ликова и карактера и приказао драмску акциjу коjа неминовно води до сукоба и катарзе. Мотиве за своjе музичке драме узимао jе претежно из немачке митологиjе, а текст и музику писао jе сам. За његова дела карактеристична jе изузетно богата хармониjа, као и лаjтмотиви, коjи постаjу jедно од  његових наjважниjих средстава за провођење акциjе на драмском плану.
Уз опере, међу коjима су наjпознатиjе Холанђанин луталица, Танхоjзер, Лоенгрин, Тристан и Изолда, Прстен Нибелунга (садржи драме Раjнско злато, Валкира, Зигфрид и Сумрак богова), Маjстори певачи и Парсифал,  Вагнер jе писао оркестарска, хорска и камерна дела, као и музичко-филозофске студиjе (Уметничко дело будућности, Уметност и револуциjа и др.).


У знак сећања на сликара Мaрка Шагала, од чиjег се рођења навршава 125 година, Библиотека Матице српске приредила jе електронску изложбу грађе из своjих збирки. Ауторке поставке су Ивана Гргурић и Милица Цветковић, уредник Миро Вуксановић. Изложба се може погледати од 29. новембра до 31. децембра 2012. године у jавном каталогу Библиотеке. Електронски каталог изложбе траjно се чува и доступан jе на CD-у у Библиотеци, као и на саjту www.bms.rs.
Марк Шагал, jедан од наjоригиналниjих модерних европских сликара, рођен jе у jевреjскоj породици у Витебску (данашња Белорусиjа), живео je у Паризу, а умро у Ници. Током више од осам децениjа уметничког рада опробао се у разним авангардним правцима коjи су обележили 20. век, али jе до краjа остао уметник коjи се "не може имитирати, али ни класификовати" (Е. Генауер). Његова платна на коjима се, у ватромету боjа и с обиљем детаља, преплићу легенде, сећања, утисци, фолклор, религиjа, мистика, сцене из циркуса, питоми предели, улице родног града, летећи пролазници, животиње, снови..., jединствена су по уметничком изразу. Бавио се и графиком, керамиком и таписериjом, као и израдом витража (катедрале у Маjнцу, Ремсу и Цириху, синагога Хебреjског универзитета у jерусалиму, зграда Уjеднињених нациjа у Њуjорку и др.) и мурала (зграда Опере у Паризу, Метрополитен опера у Њуjорку ... ).
Марк Шагал био jе jедан jе од ретких уметника коjи jе доживео да му слике буду изложене у Лувру (1977), а данас се његова дела чуваjу у водећим музеjима и галериjама света.


Библиотека Матице српске jе поводом 175 година од рођења писца, есеjисте и књижевног критичара Косте Руварца приредила електронску изложбу грађе из своjих збирки и збирки РОМС. Ауторке поставке су Ивана Гргурић и Силвиjа Чамбер, уредник Миро Вуксановић. Изложба се може погледати од 25. октобра до 28. новембра 2012. године у jавном каталогу Библиотеке. Електронски каталог изложбе траjно се чува и доступан jе на CD-у у Библиотеци, као и на саjту www.bms.rs.
Коста Руварац, писац и теоретичар Уjедињене омладине српске, рођен jе у Старим Бановцима 1837. године. Школовао се у Сланкамену и Сремским Карловцима. Студирао jе право у Пешти, где почиње његов књижевни рад. Био jе jедан од оснивача и  наjактивниjих чланова омладинског друштва "Преодница". Писао jе приповетке (Карловачки ђак, Саски дворац и Верна Даница - недовршена), књижевну критику (за дела Љубомира Ненадовића, Стоjана Новаковића, jована Суботића и др.), бавио се превођењем (дела Кернера, Хаjзеа, Куниша), а за потребе аматерске позоришне дружине у Пешти  радио jе посрбе драмских комада. У оцењивање књижевних радова први jе почео уностити озбиљне књижевне критериjуме, а заjедно са jованом Андреjевићем сматра се наjзначаjниjим критичарем свог времена.
Антологиjску песму Спомен на Руварца, као и песму Над Костом Руварцем написао jе Лаза Костић.


Тристоту годишњицу рођења Жан-Жак Русоа, филозофа, писца и теоретичара из доба просветитељства, Библиотека Матице српске обележиће електронском изложбом грађе из своjих збирки. Ауторке поставке су Ивана Гргурић и Милица Цветковић, уредник Миро Вуксановић. Изложба се може погледати од 27. септембра до 24. октобра 2012. године у jавном каталогу Библиотеке. Електронски каталог изложбе траjно се чува и доступан jе на CD-у у Библиотеци, као и на саjту www.bms.rs.
Жан-Жак Русо je рођен у Шваjцарскоj 1713. године. Живот jе провео у Францускоj и Шваjцарскоj. Сматра се jедним од наjзначаjниjих филозофа просветитељства. Славу му jе донела Расправа о уметностима (1750), у коjоj се први пут поjављуjе идеjа коjу ће касниjе развиjати у своjим делима: да jе човек по природи слободан и добар, а да су неправични и неразумни системи владавине допринели потискивању и гушењу његове природе. Русо jе веровао да људи теба да се врате природи. У педагошком роману Емил или О васпитању (1762), коjи jе jавно осуђиван и спаљиван, износи утопистички програм природног васпитања, заштићеног од штетних утицаjа неморалног друшва. Сматраjући своjину главним извором сукоба и неjеднакости међу људима, у делу О пореклу и основама неjеднакости међу људима (1754) Русо разматра друштвену неjеднакост као нужну последицу социjализовања, развоjа разума и образовања, а у Друштвеном уговору (1762), политичкоj расправи коjа jе инспирисала целокупну идеологиjу француске грађанске револуциjе, говори о неправди коjу друштво чини поjединцима и износи теориjу о праведноj држави, заснованоj на општоj вољи народа.
Своjом политичком филозофиjом Русо jе утицао на Канта, Фихтеа и донекле на Хегела, а своjом "логиком срца" на Шилера, Гетеа и целокупну романтичарску књижевност. Међу његовим делима налазе се и jулиjа или Нова Елоиза, Писмо Даламберу, Писма с планине и Исповести (аутобиографиjа, обjављена постхумно). Аутор jе и неколико музичких дела (мелодрама Пигмаилон, опера Сеоски врач) и радова о музици: Музички лексикон, Дисертациjа о модерноj музици, Писмо о францускоj музици и др.


У знак сећања на Гезу Чата (1887-1919), суботичког писца од чиjег се рођења ове године навршава 125 година, Библиотека Матице српске припремила jе електронску изложбу грађе из своjих збирки. Аутори поставке су Ивана Гргурић и Петер Хаjнерман, уредник Миро Вуксановић. Изложба се може погледати од 28. августа до 26. септембра 2012. године у jавном каталогу Библиотеке. Електронски каталог изложбе траjно се чува и доступан jе на CD-у у Библиотеци, као и на саjту www.bms.rs.
Геза Чат, писац, критичар, музиколог и лекар, рођен jе 1887. године у Суботици, под именом jожеф Бренер. Осим у родном граду, школовао се у Будимпешти, где jе завршио медицину. Прве новеле и музичке осврте обjавио jе већ као средњошколац, а у студентским данима писао jе за угледни мађарски књижевни часопис ugat (Запад). Радио jе као лекар на Палићу, у Будимпешти и бањаским лечилиштима у данашњоj Румуниjи и Словачкоj. Лекарску кариjеру завршио jе на месту сеоског лекара у Риђици. Последњу новелу, Денеш Имре, обjавио jе 1918. године у листу Еsztendo (Година). Живот jе завршио трагично.
Књижевна делатност Гезе Чата траjала jе свега десетак година, али jе за њим  остало значаjно књижевно дело: више од хиљаду страница драма, музичких осврта, дневничких записа, есеjа, публицистичких текстова и новела, међу коjима су наjпознатиjе Опиjум, Даћа, Жаба, Чаробњаков врт, Бачка, Отац и син, Дневник морфинисте, Црна тишина, Мала Ема и друге. Сматра се jедним од наjдаровитиjих представника модернизма прве децениjе 20. века.


Библиотека Матице српске jе на основу грађе из своjих збирки и РОМС-а приредила електронску изложбу поводом 150 година од првог броjа jавора, jедног од, по речима jована Скерлића, "наjглавниjих књижевних листова српских”. Ауторка изложбе jе Силвиjа Чамбер, а уредник Миро Вуксановић. Изложба се може погледати у jавном каталогу Библиотеке од 3. до 27. августа 2012. године, а електронски каталог изложбе траjно се чува и доступан jе на CD-у у Библиотеци, као и на саjту www.bms.rs.
Као лист за забаву и науку jавор jе излазио jе у Новом Саду 1862/63, а уређивао га jе и издавао његов покретач jован jовановић (Змаj). Излазећи упоредо са Даницом, од коjе се ниjе пуно разликовао, уступио jоj jе место да би, након 11 година, 1874, као лист за забаву, поуку и књижевност био поново покренут. До 1892. уређивао га jе др Илиjа Огњановић (1889. и до 13. маjа 1890. са jованом Грчићем, уредником тада привремено "угашеног” Стражилова), а 1893. Данило А. Живаљевић. jавор jе свих година излажења штампан у Новом Саду, а само последње године, 1893, у Земуну. Издавачи jавора били су: Змаj, Лука jоцић, Арса Паjевић и jован Карамата.
На своjим странама jавор jе у наjвећоj мери доносио прозне, поетске и драмске књижевне текстове, оригиналне и преведене, затим популарно-научне чланке из астрономиjе, географиjе, електронике, историjе, етнографиjе, педагогиjе, хемиjе, физике, диjететике, анатомиjе, медицине и других наука и дисциплина. Посебан део jавора чинила jе тематски разноврсна рубрика названа наjпре "Листићи”, потом "Листак”, где су обjављивани извештаjи из културног живота, привреде, заната, саобраћаjа, разних друштава, некролошки чланци, библиографске вести, загонетке, одговори на питања читалаца и сл. jавор jе имао велики броj сарадника, по речима Илиjе Огњановића, "многу и многу стару опробану снагу”, "многог почетника - полетарца” и "много женско име, као доказ да и Српкиња уме мислити и осећати”. 
Матица српска обjавила jе у два тома садржаj jавора, по ауторима (1987) и по предметима (1989), дело Иванке Веселинов коjа jе написала и предговор.


Поводом обележавања 150 година од рођења аустриjског сликара Густава Климта (1862-1918), Библиотека Матице српске припремила jе електронску изложбу грађе из своjих збирки. Ауторке поставке су Ивана Гргурић и Мариjа Ваш, уредник Миро Вуксановић. Изложба се може погледати од 6. jула до 2. августа 2012. године у jавном каталогу Библиотеке. Електронски каталог изложбе траjно се чува и доступан jе на CD-у у Библиотеци, као и на саjту www.bms.rs.
Густав Климт jе рођен у Баумгартену, недалеко од Беча. Завршио jе Школу примењених уметности (Кунстгевербешулe). У периоду од 1879. до 1892, заjедно са братом Ернестом и приjатељем Францом Мачом, извео jе велик броj декоратерских радова (Уметничко-историjски музеj, палата Сатурани и Бургтеатар у Бечу, зграда лечилишта у Карлсбаду и др.). Био jе оснивач и први председник бечке сецесиjе. У том периоду настале су слике Музика, Шуберт за клавиром, jудит, Истина, Златно стабло jабуке и друге, као и броjни пеjзажи. Због наглашеног еротизма и, како су говорили, "изопачености", његове алегориjске композициjе Филозофиjа, Правда и Медицина испровоцирале су конзервативни Беч, а након излагања на првоj изложби сецесиjе, Медицина jе изазвала велики скандал и чак постала предмет парламентарне расправе. Године 1903. Климт jе напустио сецесиjу и тада почиње његово препознатљиво "златно раздобље" (Водене змиjе, Нада, Пољубац, Стоклетов фриз, Данаjа и др.). У последњим годинама настале су Дама са пернатим шеширом, Портрет девоjчице, Девица, Плесачица и др. Климт jе умро jе Бечу 1918. године.
Мада jе Густав Климт аутор величанствених портрета жена (Портрет Маргарет Стонборуг Витгенштаjн, Портрет Фрице Ридлер, Портрет Аделе Блох Бауер, Портет Емилиjе Флеге, Портрет Меде Примавези и др.), његов примарни субjект било jе, пре свега, женско тело. Приказивао га jе натуралистички, с много еротицизма, што му jе донело епитете "сликара жена" и "наjвећег еротског сликара епохе", али и честе критике jавности. Његова дела данас се већином чуваjу у Музеjу Белведере у Бечу, а велик броj цртежа налази се у приватним колекциjама.


Поводом обележавања сто година од рођења мађарског писца Иштвана Еркења (1912-1979), Библиотека Матице српске припремила jе електронску изложбу грађе из своjих збирки. Аутори поставке су Ивана Гргурић и Петер Хаjнерман, уредник Миро Вуксановић. Изложба се може погледати у jавном каталогу Библиотеке од 13. jуна до 5. jула 2012. године. Електронски каталог изложбе траjно се чува и доступан jе на CD-у у Библиотеци, као и на саjту www.bms.rs.
Иштван Еркењ jе рођен 1912. године у Будимпешти. Прву новелу обjавио jе 1937, у часопису Szep Szo. Други светски рат провео jе на Источном фронту, од чега jе три године био у заробљеништву. Светску славу стекао jе своjим тзв. jедноминутним новелама, посебном књижевном врстом у коjоj се служи гротеском, параболом, апсурдом и фантастиком, и драмским текстовима, коjи су с успехом извођени у Европи и Америци. Еркењ се сматра jедним од наjзначаjниjих прозних и драмских писаца мађарске књижевности 20. века, и наjизвођениjим мађарским драмским писцем на свету. Његово целокупно дело на мађарском jезику обjављено jе у 11 томова, од чега три испуњаваjу драме.
У Еркењева наjзначаjниjа дела убраjаjу се Логорски свет, Мачjа игра, Тотови, Принцеза jерусалима, jедноминутне новеле, Ватрогасац Тот, Изложба ружа, Ћутање мртвих, Сценарио и др.


Поводом обележавања 150 година од рођења Божидара Кнежевића (1862-1905), филозофа и историчара, Библиотека Матице српске припремила jе електронску изложбу грађе из своjих збирки. Аутори поставке су Ивана Гргурић и Силвиjа Чамбер, уредник Миро Вуксановић. Изложба се може погледати у jавном каталогу Библиотеке од 18. маjа до 12. jуна 2012. године. Електронски каталог изложбе траjно се чува и доступан jе на CD-у у Библиотеци, као и на саjту www.bms.rs.
Божидар Кнежевић рођен jе 1862. године на Убу. Завршио jе историjско-филолошки одсек Велике школе у Београду, након чега jе постављен за наставника у Ужицу. По налогу просветних власти радио jе у Нишу, Чачку, Ужицу, Крагуjевцу и Шапцу. Године 1902. године прешао jе у Београд где се запослио као професор Прве београдске гиманазиjе, постао члан Главног просветног савета и други уредник Српских новина. Три године касниjе умро jе од туберкулозе. Живот Божидара Кнежевића био jе обележен краjњом немаштином, наставниковањем по паланкама, бригом за сопствену и братовљеву децу и  недостатком потребних средстава за истраживачки и преводилачки рад. Важио jе за особењака без много смисла за свакодневни живот и мислиоца снажних уверења, на коjег се тешко могло утицати. Београдска интелектуална елита га ниjе прихватала. Све то  спречило га jе да за живота добиjе признање као научник и мислилац. Његова дела, по оцени критике, представљаjу вариjациjе неколико главних теза у коjима излаже своjу филозофиjу природе (космоса) и друштва. Кнежевић jе веровао jе да jе историjа наjвиша филозофиjа. У његова наjзначаjниjа дела убраjаjу се Принципи историjе (Ред у историjи, 1989. и Пропорциjа у историjи, 1902), Закон реда у историjи и Историски календар. Пажњу шире читалачке публике изазвале су  Мисли, Кнежевићева моралистичка филозофиjа сажета у хиљаду афористичних мисли.


Поводом стогодишњице рођења Ежена jонеска (1912-1994), француског писца румунског порекла, Библиотека Матице српске припремила jе електронску изложбу грађе из своjих збирки. Аутори поставке су Ивана Гргурић и Силвиjа Чамбер, уредник Миро Вуксановић. Изложба се може погледати у jавном каталогу Библиотеке од 20. априла до 17. маjа 2012. године. Електронски каталог изложбе траjно се чува и доступан jе на CD-у у Библиотеци, као и на саjту www.bms.rs. Ежен jонеско, драмски писац, академик и jедан од утемељивача театра апсурда, рођен jе 1912. у румунском месту Слатина. Детињство jе провео у Францускоj, а живот на релациjи Париз-Букурешт. Прву књигу, збирку поезиjе Елегиjа за сићушна бића, обjавио jе у Краjови 1931. Писао jе поезиjу и критику за броjне румунске и француске часописе, бавио се есеjистиком и обjавио више од тридесет драмских комада, коjима jе извршио преображаj модерног театра. Његове антидраме, прожете сатиричим духом, на трагикомичан начин говоре о апсурду у савременом свету, смислу и бесмислу постоjања, животу и смрти... Године 1950. у Паризу jе премиjерно изведена његова наjпознатиjа драма Ћелава певачица, коjу jе, како сведочи у свом Дневнику, написао "сасвим случаjно и само зато да би исмеjао позориште". Уследили су комади Лекциjа, Жак или покорност, Енглески без професора, Столице, Носорог, Неплаћени убица, Краљ умире, Лудило удвоjе, Макбет и други, од коjих се многи сматраjу позоришном класиком. Уз Семjуела Бекета, jонеско jе наjзначаjниjа личност савременог позоришног израза и jедан од наjизвођениjих драмских писаца 20. века.


У знак сећања на Чарлса Дикенса (1812-1870), енглеског књижевника од чиjег се рођења ове године навршило 200 година, Библиотека Матице српске припремила jе електронску изложбу грађе из своjих  збирки. Аутори поставке су Ивана Гргурић и Силвиjа Чамбер, уредник Миро Вуксановић. Изложба се може погледати у jавном каталогу Библиотеке од 22. марта до 19. априла 2012. године. Електронски каталог изложбе траjно се чува и доступан jе на CD-у у Библиотеци, као и на саjту www.bms.rs.
Чарлс Дикенс, наjпознатиjи викториjански романописац и jедан од наjпопуларниjих енглеских аутора, рођен jе у породици државног чиновника у Портсмуту. Како му jе отац завршио у дужничком затвору, веома рано jе напустио школу и запослио се у фабрици. Радио jе, затим, као чиновник и новинар, а прву књигу, избор из новинских чланака под називом Бозове цртице о свакодневном животу и свакодневним људима, обjавио jе 1836. Исте године изашао jе и први од двадесет месечних наставака његовог првог романа Пиквиков клуб, коjи jе постигао велики успех. У месечним наставцима уследили су затим романи Оливер Твист (1837-38) и Николас Никлби (1838-39). Дикенсова популарност у Енглескоj вртоглаво jе расла, а убрзо jе постао веома читан и у Немачкоj, Америци, Аустралиjи, Канади... Писао jе и обjављивао много и данас се сматра jедним од наjплодниjих енглеских писаца. Уз Оливера Твиста у његова наjзначаjниjа дела убраjаjу се романи Стара продавница реткости, Живот и пустоловине Мартина Чазлвита, Домби и син, Деjвид Коперфилд, Суморна кућа, Тешка времена, Мала Дорит, Прича о два града, Велика очекивања, Наш заjеднички приjатељ и други. Његови романи, препознатљиви по разгранатоj, често мелодраматичноj фабули, богатоj галериjи ликова и специфичноj смеси сентименталности, хумора и реалистичног приповедања, доживели су броjна издања широм света и неколико  филмских адаптациjа.


Поводом 150-годишњице рођења композитора Клода Дебисиjа (1862-1918), Библиотека Матице српске припремила jе електронску изложбу грађе из своjих  збирки. Аутори поставке су Ивана Гргурић и Силвиjа Чамбер, а уредник Миро Вуксановић. Изложба се може погледати у jавном каталогу Библиотеке од 23.  фебруара до 21. марта 2012. године. Електронски каталог изложбе траjно се чува и доступан jе на CD-у у Библиотеци, као и на саjту www.bms.rs.
Клод Дебиси се сматра предводником музичке школе импресионизма и убраjа у наjмаркантниjе личности француске и европске музике новог времена.  Клавир jе почео да свира као дечак, а већ у jеданаестоj години примљен jе на Париски конзерваториjум. Био jе велики револуционар у музици на преласку из 19. у 20. век. Његова дела настаjала су под утицаjем песника Верлена, Бодлера и Малармеа и сликара Манеа и Монеа, супротстављала су се традиционалном концепту тематског развоjа и често изазивала полемике и поделу париске публике и критике. Сматра се композитором коjи jе ослободио француску музику Вагнеровог утицаjа.
Компоновао jе клавирска, оркестарска, вокална и друга дела. Међу наjпознатиjим су Арабеске, Бергамска свита, Естампе, Слике, Прелиди; Поподне jедног фауна, Ноктурно, Море; Пет Бодлерових песама, Заборављене ариjете и Галантне свечаности. Аутор jе опере Палеас и Мелисанда и вишедела камерне музике.


Поводом двестогодишњице рођења политичара и државника Илиjе Гарашанина (1812-1874), Библиотека Матице српске припремила jе електронску изложбу грађе из своjих и збирки РОМС. Поставкa, чиjи су аутори Ивана Гргурић и Силвиjа Чамбер а уредник Миро Вуксановић, може се погледати у jавном каталогу Библиотеке од 27. jануара до 22. фебруара 2012. године. Електронски каталог изложбе траjно се чува и доступан jе на CD-у у Библиотеци, као и на саjту www.bms.rs.
Илиjа Гарашанин, рођен 1812. године у селу Гараши у породици Милутина Савића, био jе администратор уставобранитељског времена и jедан од наjзначаjниjих српских државника. Био jе први старешина воjске кнеза Милоша,  од 1843. до 1852. министар унутрашњих дела, a затим и министар спољних  послова. Под његовом управом заведене су прве поште, формиране прве болнице, основане и унапређене броjне школе, отворене Воjна академиjа и Велика школа, донет je први полициjски закон... У његово време први пут су успостављене свестране везе са Србима ван Србиjе. Као човек коjи jе "знао и умео политички мислити, стварати и изводити политичке планове” (Д. Страњаковић), Гарашанин jе у великоj мери утицао на формирање унутрашње и спољашње политике Србиjе тог времена. Аутор jе Начертаниjа (1844), програма спољашње и националне политике Кнежевине Србиjе, коjи предвиђа стварање велике jугословенске државе под вођством Србиjе.
Илиjа Гарашанин jе у политици остао до 1867, када jе изненада отпуштен. Године до смрти (1874) провео jе на свом имању у Гроцкоj. Иза себе jе оставио обимну политичку преписку.


У знак сећања на "песника мачванског села", приповедача, романописца и драмског писца jанка Веселиновића, од чиjег се рођења ове године навршaва 150 година, Библиотека Матице српске припремила jе електронску изложбу грађе из своjих и збирки РОМС. Поставка, коjу чини избор из Веселиновићевих дела и литературе, може се погледати у jавном каталогу Библиотеке од 9. до 26. jануара 2012. године. Ауторке изложбе су Ивана Гргурић и Силвиjа Чамбер, уредник Миро Вуксановић. Електронски каталог изложбе траjно се чува и доступан jе на CD-у у Библиотеци, а у скраћеном облику и на саjту www.bms.rs.
jанко Веселиновић jе рођен 1862. године у Салашу Црнобарском. Као несвршени учитељ службовао jе у родноj Мачви, након чега jе у Београду радио као новинар, уредник, коректор Државне штампариjе и драматург Народног позоришта. Књижевним радом почео jе да с бави током учитељевања у Шапцу, а његова прва приповетка Луда Велинка обjављена jе у подлиску Шабачког гласника. О селу и сеоском животу, коjима jе посветио наjвећи броj своjих дела, писао jе присно и с много љубави, често идеализуjући патриjархалну породицу и односе у њоj. До смрти (Глоговац, 1905) обjавио jе више од сто приповедака (Зелени ваjати, Самртна чаша, Раjске душе, Мале приче, збирке Слике из сеоског животаи друге), позоришне комаде Потера и Ђидо (са Драгомиром Брзаком) и романе Сељанка и Хаjдук Станко.


Поводом стогодишњице рођења Милована Ђиласа, писца, публицисте, политичког радника и наjпознатиjег комунистичког дисидента у бившоj jугославиjи, Библиотека Матице српске припремила jе електронску изложбу грађе из своjих збирки. Ауторке поставке, коjа се у jавном каталогу Библиотеке може погледати од 30. новембра до 29. децембра 2011, су Ивана Гргурић и Силвиjа Чамбер, а уредник Миро Вуксановић. Електронски каталог изложбе, уз каталоге претходно постављених електронских изложби, траjно се чува и доступан jе на CD-у у Библиотеци, а у скраћеном облику, заjедно са штампаним каталозима досад реализованих изложби, и на саjту www.bms.rs.
Милован Ђилас je рођен 1911. у селу Подбишће код Моjковца. Књижевношћу jе почео да се бави jош као гимназиjалац у Беранама (прве песме у прози обjављуjе у Венцу 1928), а до краjа живота упоредо jе писао дела с књижевном и политичком садржином и бавио се публицистичким радом. Током студиjа права у Београду повезуjе се са омладинском комунистичком организациjом, због чега 1933. бива осуђен на трогодишњу робиjу, где наставља с писењем и превођењем. Током Другог светског рата и после њега делуjе као члан наjвишег руководства КПj, народни посланик, председник Савезне скупштине, а због отворених критичких ставова, на Пленуму КПj 1954. оцењен jе као ревизионар, смењен са свих дужности коjе jе обављао и осуђен на затворску казну.  Због "антиjугословенске делатности” и "антикомунистичке пропаганде” 1957. поново jе осуђен на вишегодишњу робиjу. Наставља да пише, а како jе био забрањен у jугославиjи, књиге обjављуjе у иностранству, где jе стекао велику популарност. Умро jе у Београду 1995. године.
У наjзначаjниjа дела Милована Ђиласа убраjаjу се збирке приповедака Губавац и друге приче, Камен и љубичице, Љубав и друге приче, Лов на људе и Слуга божjи и друге приповетке, романи Црна Гора, Изгубљене битке, Светови и мостови, Бесудна земља, монографиjа о Његошу, као и књиге аутобиографске и политичке прозе Разговори са Стаљином, Тамница идеjа, Власт и друге, а Нова класа jе уврштена у сто књига коjе су обележиле 20. век.


У знак сећања на добротворку Мариjу Поповић Трандафил, велику задужбинарку Матице српске и њених установа, од чиjег се рођења ове године навршaва двесто година, Библиотека Матице српске припремила jе електронску изложбу грађе из своjих збирки. Поставка, чиjе су ауторке Ивана Гргурић и Силвиjа Чамбер, може се погледати у jавном каталогу Библиотеке од 1. до 28. новембра 2011. године. Електронски каталог изложбе, уз каталоге претходно постављених електронских изложби, траjно се чува и доступан  jе на CD-у у Библиотеци, а у скраћеном облику, заjедно са штампаним каталозима досад реализованих изложби, и на саjту www.bms.rs.
Мариjа Поповић Трандафил рођена jе у Новом Саду у угледноj ћурчиjскоj породици. Након смрти родитеља постала jе штићеница богатог трговца Хаџи Кире Николића, коjи jе, веома младу, удаjе за свог деловођу jована Трандафила. Велик мираз и добри пословни потези jована Трандафила породици су убрзо обезбедили велико богатство. Након смрти деце, супружници живот посвећуjу помагању другима а заjедничким тестаментом из 1860. велики део своjе имовине даjу у добротворне сврхе. Мариjа Трандафил са доброчинствима наставља и након мужевљеве смрти па се данас сматра jедном од наjвећих српских добротворки. Њеном заслугом основан jе Завод за српску православну сирочад, коjим jе, по задужбинаркином тестаменту, руководила Матица српска. У згради Завода (подигнутоj 1912) од 1928. године налазе се Матица српска и Библиотека Матице српске.
Мариjа Трандафил jе обновила Николаjевску и подигла jерменску цркву у Новом Саду, помагала сиромашнима и болеснима, а своjа доброчинства  обjашњавала jе речима: "jа сам у читавом свом веку само jедан дан била сиромашна, а то jе било кад смо 1849. године при пожару новосадском бежали, те смо у Варадину граду, при затвореним капиjама морали гладовати, jер ни за коjе новце не могасмо ништа од jела набавити. Кад се сетим тог дана, онда осетим шта jе глад и сиротиња и зато jа чиним и помажем сиротињи."
Мариjа Трандафил jе умрла у Новом Саду 1883. године. Сахрањена jе у Николаjевскоj цркви, поред супруга и деце.


Поводом двоструког jубилеjа Иве Андрића - сто година од обjављивања првог књижевног рада и педесет година од Нобелове награде и изласка из штампе Библиографиjе Иве Андрића (1911-2011), урађене у Библиотеци Матице српске, Библиотека jе припремила електронску изложбу. Поставка се може погледати у jавном каталогу од 23. септембра до 30. октобра 2011. године и на саjту www.bms.rs. Ауторке изложбе су Ивана Гргурић и Даниела Кермеци.
Први књижевни рад Иве Андрића, песма у прози У сумрак, обjављен jе у Босанскоj вили  30. септембра 1911. године. Године 1961. у Стокхолму му jе уручена Нобелова награда за књижевност.
Поводом ових jубилеjа изашла jе из штампе Библиографиjа Иве Андрића (1911-2011), коjу су обjавили Задужбина Иве Андрића, САНУ и Библиотека Матице српске. Библиографиjа jе наjобимниjе дело те врсте у српскоj култури када jе реч о делу jедног аутора. Окупља 15.647 jединица на 49 jезика, и то 5.779 Андрићевих књига и прилога, као и 231 књигу и 9.637 текстова о њему. Уз финансиjску и пуну сарадничку подршку Андрићеве задужбине, у две године (2009-2011), Библиографиjа jе урађена у Библиотеци Матице српске. Аутори су Љиљана Клевернић (координатор), Ката Мирић, Меланиjа Блашковић, Весна Укропина, Слађана Субашић, Даниела Кермеци и Мариjа Ваш, са двадесетак сарадника из Библиотеке. Главни уредник Библиографиjе jе дописни члан САНУ Миро Вуксановић. Рецензенти Библиографиjе су академик Предраг Палавестра и академик Никша Стипчевић. Библиографиjа jе урађена у електронском каталогу Библиотеке и доступна jе на интернету, и то поjединачним претраживањима и на саjту www.bms.rs. Прелом књиге jе обавила Новка Шокица Шуваковић, техничко уређење Вукица Туцаков, а штампу и повез Будућност  из Новог Сада. Обим књиге jе 1.080 страница великог формата, у тврдом повезу, на лаганом папиру.
Штампана Библиографиjа, у малом тиражу, намењена jе као поклон научним и народним библиотекама у Србиjи, лекторатима, славистичким центрима и националним установама у иностранству са коjима сарађуjу Библиотека САНУ и Библиотека Матице српске, као и сарадницима Задужбине Иве Андрића.
На изложби су презентована прва издања Андрићевих дела и превода, фотографиje, факсимили и литература, као и Андрићеве мисли и цитати о њему.


У знак сећања на пољског песника и мислиоца, нобеловца Чеслава Милоша, од чиjег се рођења ове године навршaва сто година, Библиотека Матице српске припремила jе електронску изложбу грађе из своjих збирки. Поставка, коjу чине Милошева дела и избор литературе, може се погледати у jавном каталогу Библиотеке од 29. августа до 22. септембра 2011. Ауторке изложбе су Ивана Гргурић и Силвиjа Чамбер, уредник Миро Вуксановић. Електронски каталог изложбе, уз каталоге претходно постављених електронских изложби - о Рабиндранату Тагори, Сави Текелиjи, Руђеру Бошковићу, Емилу Сиорану, Катарини Ивановић, Францу Листу, Ђорђу jовановићу, Часопису Жена и Михаилу Васиљевичу Ломоносову траjно се чуваjу и доступни су на CD-у у Библиотеци, а у скраћеном облику, заjедно са штампаним каталозима досад реализованих изложби, могу се погледати на саjту www.bms.rs.
Чеслав Милош, песник, есеjиста и преводилац, рођен jе 1911. године у Шетеjњама (Литваниjа). Као студент права у Вилну био jе члан авангардне књижевне групе "Жагари". Прву збирку песама (Поема о укоченом времену) обjавио jе 1934/5. После рата радио jе као културни аташе у Вашингтону и Паризу, али, како ниjе могао да се помири с поетиком соцреализма, 1951. jе емигрирао у Париз, а затим у САД, где jе више од двадесет година радио као професор на Универзитету у Берклиjу. Читавог живота писао jе на пољском. Светску славу донела му jе књига есеjа о тоталитаризму Заробљени ум (Париз, 1953), али jе себе увек сматрао превасходно песником и то "херметичним песником за малоброjне читаоце". Његов опус чини неколико десетина књига поезиjе (Три зиме, Спасење, Дневна светлост, Где сунце излази и где залази, Хронике и др.) и есеjа (Друга Европа, Сновиђења над заливом Сан Франциско, Земља Улро, Приватне обавезе, Сведочанство поезиjе, Година ловца, Савремене легенде и др.) и романи Осваjање власти и Долина Исе. Године 1980. добио jе Нобелову награду за књижевност.
У родноj Пољскоj децениjама jе био на листи забрањених писаца. Прво пољско издање Заробљеног ума обjављено jе тек 1989, након промене политичког система.


Девету електронску изложбу у 2011. години Библиотека Матице српске посветила jе, поводом 300 година од рођења, великом руском научнику, књижевнику и  академику Михаилу Васиљевичу Ломоносову. Изложбом су обухваћена дела Ломоносова коjа се чуваjу у збиркама Библиотеке, као и литература о његовом животу и раду, а може се погледати од 8. до 28. августа 2011. године у jавном каталогу Библиотеке, заjедно са претходним изложбама посвећеним Рабиндранату Тагори, Сави Текелиjи, Руђеру Бошковићу, Емилу Сиорану, Катарини Ивановић, Францу Листу, Ђорђу jовановићу и часопису Жена. Ауторка изложбе jе Силвиjа Чамбер, а уредник  Миро Вуксановић. Електронски каталози изложби траjно се чуваjу и доступни су на ЦД-у, а у скраћеном облику, заjедно са штампаним каталозима досад реализованих изложби, и на саjту www.bms.rs. Михаил Васиљевич Ломоносов рођен jе 1711. у селу Денисовка (данас Ломоносов). Претеча jе многих проналазача 19. века, извршио jе важна открића у области физике и хемиjе, формулисао закон одржања материjе, обjаснио поjаве сагоревања, створио научну теориjу о светлости, обjаснио порекло поларне светлости и др. Изумео jе читав низ метеоролошких, оптичких и других инструмената. Бавио се и књижевношћу, писао оде, беседе и драмска дела, извршио значаjну реформу и ударио темеље научноj терминологиjи руског књижевног jезика, реформисао руски стил, написао прву граматику руског jезика... Утемељивач jе Московског државног универзитета коjи од 1755. године носи његово име. Умро jе у Санкт Петербургу 1765.


Библиотека Матице српске припремила jе електронску изложбу поводом обjављивања првог броjа часописа Жена. Поставка се може погледати од 22. jула  до 7. августа 2011. у jавном каталогу Библиотеке. Ауторке изложбе су Ивана Гргурић и Силвиjа Чамбер, уредник Миро Вуксановић. Електронски каталог изложбе, уз каталоге претходно постављених електронских изложби - о Рабиндранату Тагори, Сави Текелиjи, Руђеру Бошковићу, Емилу Сиорану, Катарини Ивановић, Францу Листу и Ђорђу jовановићу, траjно се чуваjу и доступни су на CD-у у Библиотеци, а у скраћеном облику, заjедно са штампаним каталозима досад реализованих изложби, могу се погледати на саjту www.bms.rs. Часопис Жена излазио jе у Новом Саду од 1911. до 1921. године, а уређивала га jе Милица jаше Томића, ћерка Светозара Милетића и прва жена уредник часописа у српском народу. Лист jе излазио као месечник, званичан назив му jе био Жена, месечни часопис за жене, а поднаслов Не стоjи кућа на земљи - него на жени. Уз песме, приче, одломке романа и путописа, модне, здравствене и домаћичке савете, текстове о браку и васпитању деце, рецепте и рекламе, Жена jе доносила вести из књижевности, сликарства и музике, као и афирмативне и ангажоване текстове везане за женско питање и побољшање положаjа жене у друштву. За Жену су, осим уреднице, писали и преводили jулка jањић, jелена Димитриjевић, jованка Хрваћанин, Даница Барковић, Ђорђе Петровић, Славко Милетић, Коста Хаџи, jован Маноjловић и многи други. Уочи Божића 1921. Жена jе престала да излази, а у Опроштаjноj речи, обjављеноj у последњем броjу, уредница Милица Томић сумирала jе улогу и значаj коjи jе лист имао: "Жена се бавила свима питањима, коjа се односе на живот жене и на позив њезин. Расправљала jе у исцрпним чланцима, али и у омањим па и ситним белешкама, све што може да користи жени у друштву, у кући, у куjни, при васпитању деце, неговању здравља а ниjе изостала ни забава... Жена jе била савремена, модерна и казала оно што треба казати али она ниjе падала у краjност нит jе бацила све обзире у страну."


У знак сећања на ваjара Ђорђа jовановића, од чиjег се рођења ове године навршава 150 година, Библиотека Матице српске припремила jе електронску изложбу грађе из своjих збирки. Поставка, коjа се може погледати од 24. jуна  до 21. jула 2011. у jавном каталогу Библиотеке, обухвата избор из дела Ђорђа jовановића и литературе о његовом животу и раду. Ауторке изложбе су Ивана Гргурић и Силвиjа Чамбер, уредник Миро Вуксановић. Електронски каталог изложбе, уз каталоге претходно постављених електронских изложби - о Рабиндранату Тагори, Сави Текелиjи, Руђеру Бошковићу, Емилу Сиорану, Катарини Ивановић и Францу Листу, траjно се чуваjу и доступни су на ЦД-у у Библиотеци, а у скраћеном облику, заjедно са штампаним каталозима досад реализованих изложби, могу се погледати на саjту www.bms.rs. Ђорђе jовановић jе рођен у Новом Саду 1861. године. Ваjарство jе студирао у Бечу, Минхену и Паризу. На Светскоj изложби у Паризу 1889. године добио jе бронзану, а 1900. златну медаљу. Радио jе као професор и директор Уметничко-занатске школе у Београду, професор Четврте београдске гимназиjе и инспектор Министарства грађевине. Био jе jедан од оснивача сликарског друштва "Лада" и УЛУС-а. Године 1920. постао jе члан Српске краљевске академиjе. Умро jе у Београду 1953. године. Аутор jе великог броjа споменика (Споменик косовским jунацима у Крушевцу, jосифу Панчићу у Београду, Милошу Обреновићу у Пожаревцу, Сими Матавуљу у Београду, Сави Текелиjи у Сремским Карловцима и др.), скулптура (Гуслар, Косачица, Туга, Наука и уметност, Историjа српске књижевности и др.), бисти, рељефа, плакета, медаља и миниjатура. Део његових радова чува се у Галериjи Матице српске.


Електронском изложбом грађе из своjих збирки Библиотека Матице српске обележава двесто година од рођења мађарског пиjанисте, композитора и диригента Франца Листа (1811-1886). Изложба обухвата избор из дела Франца Листа и  литературе о њему  и може се погледати од 26. маjа до 23. jуна у jавном каталогу Библиотеке. Ауторке поставке су Ивана Гргурић и Силвиjа Чамбер, уредник Миро Вуксановић. Електронски каталог изложбе, уз каталоге претходно постављених електронских изложби - о Рабиндранату Тагори, Сави Текелиjи, Руђеру Бошковићу, Емилу Сиорану и Катарини Ивановић, траjно се чуваjу и доступни су на CD-у у Библиотеци, а у скраћеном облику, заjедно са штампаним каталозима досад реализованих изложби, могу се погледати на саjту www.bms.rs. Франц Лист, jедан од наjзначаjниjих пиjаниста света, рођен jе 1811. године у тада мађарском а данас аустриjском месту Раjдинг. Прослављен као пиjанист-виртуоз већ у раноj младости, концентрирао jе по читавоj Европи и уживао светску репутациjу. Живео jе наизменично у Ваjмару, Пешти и Риму. У музичку праксу свог времена увео jе солистички концерт, обогатио jе клавирску технику и био први извођач коjи jе на своjим концертима почео да све већи простор додељуjе делима других аутора. Урадио jе клавирске транскрипциjе за броjна симфониjска, оперска и камерна дела других композитора. Листово оригинално стваралаштво обележено jе креирањем нове концепциjе сонате и концерта у jедном ставу, симфониjске поеме, и броjним клавирским композициjама међу коjима су Године ходочашћа, Љубавни снови, Мефисто валцер, Соната h-мол, Друга мађарска рапсодиjа, симфониjе, клавирски концерти, ораториjуми, соло песме и др. Као педагог, оставио jе дубок траг на читаву плеjаду уметника. Франц  Лист jе умро у немачком граду Баjроjт 31. jула 1886. године.


 

© Библиотека Матице српске 2003 - 2018