---

Поводом обележавања 150 година од рођења Божидара Кнежевића (1862–1905), филозофа и историчара, Библиотека Матице српске припремила је електронску изложбу грађе из својих збирки. Аутори поставке су Ивана Гргурић и Силвија Чамбер, уредник Миро Вуксановић. Изложба се може погледати у јавном каталогу Библиотеке од 18. маја до 12. јуна 2012. године. Електронски каталог изложбе трајно се чува и доступан је на CD-у у Библиотеци, као и на сајту www.bms.rs.
Божидар Кнежевић рођен је 1862. године на Убу. Завршио је историјско-филолошки одсек Велике школе у Београду, након чега је постављен за наставника у Ужицу. По налогу просветних власти радио је у Нишу, Чачку, Ужицу, Крагујевцу и Шапцу. Године 1902. године прешао је у Београд где се запослио као професор Прве београдске гиманазије, постао члан Главног просветног савета и други уредник Српских новина. Три године касније умро је од туберкулозе. Живот Божидара Кнежевића био је обележен крајњом немаштином, наставниковањем по паланкама, бригом за сопствену и братовљеву децу и  недостатком потребних средстава за истраживачки и преводилачки рад. Важио је за особењака без много смисла за свакодневни живот и мислиоца снажних уверења, на којег се тешко могло утицати. Београдска интелектуална елита га није прихватала. Све то  спречило га је да за живота добије признање као научник и мислилац. Његова дела, по оцени критике, представљају варијације неколико главних теза у којима излаже своју филозофију природе (космоса) и друштва. Кнежевић је веровао је да је историја највиша филозофија. У његова најзначајнија дела убрајају се Принципи историје (Ред у историји, 1989. и Пропорција у историји, 1902), Закон реда у историји и Историски календар. Пажњу шире читалачке публике изазвале су  Мисли, Кнежевићева моралистичка филозофија сажета у хиљаду афористичних мисли.

---

Поводом стогодишњице рођења Ежена Јонеска (1912–1994), француског писца румунског порекла, Библиотека Матице српске припремила је електронску изложбу грађе из својих збирки. Аутори поставке су Ивана Гргурић и Силвија Чамбер, уредник Миро Вуксановић. Изложба се може погледати у јавном каталогу Библиотеке од 20. априла до 17. маја 2012. године. Електронски каталог изложбе трајно се чува и доступан је на CD-у у Библиотеци, као и на сајту www.bms.rs. Ежен Јонеско, драмски писац, академик и један од утемељивача театра апсурда, рођен је 1912. у румунском месту Слатина. Детињство је провео у Француској, а живот на релацији Париз–Букурешт. Прву књигу, збирку поезије Елегија за сићушна бића, објавио је у Крајови 1931. Писао је поезију и критику за бројне румунске и француске часописе, бавио се есејистиком и објавио више од тридесет драмских комада, којима је извршио преображај модерног театра. Његове антидраме, прожете сатиричим духом, на трагикомичан начин говоре о апсурду у савременом свету, смислу и бесмислу постојања, животу и смрти... Године 1950. у Паризу је премијерно изведена његова најпознатија драма Ћелава певачица, коју је, како сведочи у свом Дневнику, написао "сасвим случајно и само зато да би исмејао позориште". Уследили су комади Лекција, Жак или покорност, Енглески без професора, Столице, Носорог, Неплаћени убица, Краљ умире, Лудило удвоје, Макбет и други, од којих се многи сматрају позоришном класиком. Уз Семјуела Бекета, Јонеско је најзначајнија личност савременог позоришног израза и један од наjизвођенијих драмских писаца 20. века.

---

У знак сећања на Чарлса Дикенса (1812–1870), енглеског књижевника од чијег се рођења ове године навршило 200 година, Библиотека Матице српске припремила је електронску изложбу грађе из својих  збирки. Аутори поставке су Ивана Гргурић и Силвија Чамбер, уредник Миро Вуксановић. Изложба се може погледати у јавном каталогу Библиотеке од 22. марта до 19. априла 2012. године. Електронски каталог изложбе трајно се чува и доступан је на CD-у у Библиотеци, као и на сајту www.bms.rs.
Чарлс Дикенс, најпознатији викторијански романописац и један од најпопуларнијих енглеских аутора, рођен је у породици државног чиновника у Портсмуту. Како му је отац завршио у дужничком затвору, веома рано је напустио школу и запослио се у фабрици. Радио је, затим, као чиновник и новинар, а прву књигу, избор из новинских чланака под називом Бозове цртице о свакодневном животу и свакодневним људима, објавио је 1836. Исте године изашао је и први од двадесет месечних наставака његовог првог романа Пиквиков клуб, који је постигао велики успех. У месечним наставцима уследили су затим романи Оливер Твист (1837–38) и Николас Никлби (1838–39). Дикенсова популарност у Енглеској вртоглаво је расла, а убрзо је постао веома читан и у Немачкој, Америци, Аустралији, Канади... Писао је и објављивао много и данас се сматра једним од најплоднијих енглеских писаца. Уз Оливера Твиста у његова најзначајнија дела убрајају се романи Стара продавница реткости, Живот и пустоловине Мартина Чазлвита, Домби и син, Дејвид Коперфилд, Суморна кућа, Тешка времена, Мала Дорит, Прича о два града, Велика очекивања, Наш заједнички пријатељ и други. Његови романи, препознатљиви по разгранатој, често мелодраматичној фабули, богатој галерији ликова и специфичној смеси сентименталности, хумора и реалистичног приповедања, доживели су бројна издања широм света и неколико  филмских адаптација.

---

Поводом 150-годишњице рођења композитора Клода Дебисија (1862–1918), Библиотека Матице српске припремила је електронску изложбу грађе из својих  збирки. Аутори поставке су Ивана Гргурић и Силвија Чамбер, а уредник Миро Вуксановић. Изложба се може погледати у јавном каталогу Библиотеке од 23.  фебруара до 21. марта 2012. године. Електронски каталог изложбе трајно се чува и доступан је на CD-у у Библиотеци, као и на сајту www.bms.rs.
Клод Дебиси се сматра предводником музичке школе импресионизма и убраја у најмаркантније личности француске и европске музике новог времена.  Клавир је почео да свира као дечак, а већ у једанаестој години примљен је на Париски конзерваторијум. Био је велики револуционар у музици на преласку из 19. у 20. век. Његова дела настајала су под утицајем песника Верлена, Бодлера и Малармеа и сликара Манеа и Монеа, супротстављала су се традиционалном концепту тематског развоја и често изазивала полемике и поделу париске публике и критике. Сматра се композитором који је ослободио француску музику Вагнеровог утицаја.
Компоновао је клавирска, оркестарска, вокална и друга дела. Међу најпознатијим су Арабеске, Бергамска свита, Естампе, Слике, Прелиди; Поподне једног фауна, Ноктурно, Море; Пет Бодлерових песама, Заборављене аријете и Галантне свечаности. Аутор је опере Палеас и Мелисанда и вишедела камерне музике.

---

Поводом двестогодишњице рођења политичара и државника Илије Гарашанина (1812–1874), Библиотека Матице српске припремила је електронску изложбу грађе из својих и збирки РОМС. Поставкa, чији су аутори Ивана Гргурић и Силвија Чамбер а уредник Миро Вуксановић, може се погледати у јавном каталогу Библиотеке од 27. јануара до 22. фебруара 2012. године. Електронски каталог изложбе трајно се чува и доступан је на CD-у у Библиотеци, као и на сајту www.bms.rs.
Илија Гарашанин, рођен 1812. године у селу Гараши у породици Милутина Савића, био је администратор уставобранитељског времена и један од најзначајнијих српских државника. Био је први старешина војске кнеза Милоша,  од 1843. до 1852. министар унутрашњих дела, a затим и министар спољних  послова. Под његовом управом заведене су прве поште, формиране прве болнице, основане и унапређене бројне школе, отворене Војна академија и Велика школа, донет je први полицијски закон... У његово време први пут су успостављене свестране везе са Србима ван Србије. Као човек који је „знао и умео политички мислити, стварати и изводити политичке планове” (Д. Страњаковић), Гарашанин је у великој мери утицао на формирање унутрашње и спољашње политике Србије тог времена. Аутор је Начертанија (1844), програма спољашње и националне политике Кнежевине Србије, који предвиђа стварање велике југословенске државе под вођством Србије.
Илија Гарашанин је у политици остао до 1867, када је изненада отпуштен. Године до смрти (1874) провео је на свом имању у Гроцкој. Иза себе је оставио обимну политичку преписку.

---

У знак сећања на "песника мачванског села", приповедача, романописца и драмског писца Јанка Веселиновића, од чијег се рођења ове године навршaва 150 година, Библиотека Матице српске припремила је електронску изложбу грађе из својих и збирки РОМС. Поставка, коју чини избор из Веселиновићевих дела и литературе, може се погледати у јавном каталогу Библиотеке од 9. до 26. јануара 2012. године. Ауторке изложбе су Ивана Гргурић и Силвија Чамбер, уредник Миро Вуксановић. Електронски каталог изложбе трајно се чува и доступан је на CD-у у Библиотеци, а у скраћеном облику и на сајту www.bms.rs.
Јанко Веселиновић је рођен 1862. године у Салашу Црнобарском. Као несвршени учитељ службовао је у родној Мачви, након чега је у Београду радио као новинар, уредник, коректор Државне штампарије и драматург Народног позоришта. Књижевним радом почео је да с бави током учитељевања у Шапцу, а његова прва приповетка Луда Велинка објављена је у подлиску Шабачког гласника. О селу и сеоском животу, којима је посветио највећи број својих дела, писао је присно и с много љубави, често идеализујући патријархалну породицу и односе у њој. До смрти (Глоговац, 1905) објавио је више од сто приповедака (Зелени вајати, Самртна чаша, Рајске душе, Мале приче, збирке Слике из сеоског животаи друге), позоришне комаде Потера и Ђидо (са Драгомиром Брзаком) и романе Сељанка и Хајдук Станко.

---

Поводом стогодишњице рођења Милована Ђиласа, писца, публицисте, политичког радника и најпознатијег комунистичког дисидента у бившој Југославији, Библиотека Матице српске припремила је електронску изложбу грађе из својих збирки. Ауторке поставке, која се у јавном каталогу Библиотеке може погледати од 30. новембра до 29. децембра 2011, су Ивана Гргурић и Силвија Чамбер, а уредник Миро Вуксановић. Електронски каталог изложбе, уз каталоге претходно постављених електронских изложби, трајно се чува и доступан је на CD-у у Библиотеци, а у скраћеном облику, заједно са штампаним каталозима досад реализованих изложби, и на сајту www.bms.rs.
Милован Ђилас je рођен 1911. у селу Подбишће код Мојковца. Књижевношћу је почео да се бави још као гимназијалац у Беранама (прве песме у прози објављује у Венцу 1928), а до краја живота упоредо је писао дела с књижевном и политичком садржином и бавио се публицистичким радом. Током студија права у Београду повезује се са омладинском комунистичком организацијом, због чега 1933. бива осуђен на трогодишњу робију, где наставља с писењем и превођењем. Током Другог светског рата и после њега делује као члан највишег руководства КПЈ, народни посланик, председник Савезне скупштине, а због отворених критичких ставова, на Пленуму КПЈ 1954. оцењен је као ревизионар, смењен са свих дужности које је обављао и осуђен на затворску казну.  Због „антијугословенске делатности” и „антикомунистичке пропаганде” 1957. поново је осуђен на вишегодишњу робију. Наставља да пише, а како је био забрањен у Југославији, књиге објављује у иностранству, где је стекао велику популарност. Умро је у Београду 1995. године.
У најзначајнија дела Милована Ђиласа убрајају се збирке приповедака Губавац и друге приче, Камен и љубичице, Љубав и друге приче, Лов на људе и Слуга божји и друге приповетке, романи Црна Гора, Изгубљене битке, Светови и мостови, Бесудна земља, монографија о Његошу, као и књиге аутобиографске и политичке прозе Разговори са Стаљином, Тамница идеја, Власт и друге, а Нова класа је уврштена у сто књига које су обележиле 20. век.

---

У знак сећања на добротворку Марију Поповић Трандафил, велику задужбинарку Матице српске и њених установа, од чијег се рођења ове године навршaва двесто година, Библиотека Матице српске припремила је електронску изложбу грађе из својих збирки. Поставка, чије су ауторке Ивана Гргурић и Силвија Чамбер, може се погледати у јавном каталогу Библиотеке од 1. до 28. новембра 2011. године. Електронски каталог изложбе, уз каталоге претходно постављених електронских изложби, трајно се чува и доступан  је на CD-у у Библиотеци, а у скраћеном облику, заједно са штампаним каталозима досад реализованих изложби, и на сајту www.bms.rs.
Марија Поповић Трандафил рођена је у Новом Саду у угледној ћурчијској породици. Након смрти родитеља постала је штићеница богатог трговца Хаџи Кире Николића, који је, веома младу, удаје за свог деловођу Јована Трандафила. Велик мираз и добри пословни потези Јована Трандафила породици су убрзо обезбедили велико богатство. Након смрти деце, супружници живот посвећују помагању другима а заједничким тестаментом из 1860. велики део своје имовине дају у добротворне сврхе. Марија Трандафил са доброчинствима наставља и након мужевљеве смрти па се данас сматра једном од највећих српских добротворки. Њеном заслугом основан је Завод за српску православну сирочад, којим је, по задужбинаркином тестаменту, руководила Матица српска. У згради Завода (подигнутој 1912) од 1928. године налазе се Матица српска и Библиотека Матице српске.
Марија Трандафил је обновила Николајевску и подигла Јерменску цркву у Новом Саду, помагала сиромашнима и болеснима, а своја доброчинства  објашњавала је речима: "Ја сам у читавом свом веку само један дан била сиромашна, а то је било кад смо 1849. године при пожару новосадском бежали, те смо у Варадину граду, при затвореним капијама морали гладовати, јер ни за које новце не могасмо ништа од јела набавити. Кад се сетим тог дана, онда осетим шта је глад и сиротиња и зато ја чиним и помажем сиротињи."
Марија Трандафил је умрла у Новом Саду 1883. године. Сахрањена је у Николајевској цркви, поред супруга и деце.

---

Поводом двоструког јубилеја Иве Андрића - сто година од објављивања првог књижевног рада и педесет година од Нобелове награде и изласка из штампе Библиографије Иве Андрића (1911–2011), урађене у Библиотеци Матице српске, Библиотека је припремила електронску изложбу. Поставка се може погледати у јавном каталогу од 23. септембра до 30. октобра 2011. године и на сајту www.bms.rs. Ауторке изложбе су Ивана Гргурић и Даниела Кермеци.
Први књижевни рад Иве Андрића, песма у прози У сумрак, објављен је у Босанској вили  30. септембра 1911. године. Године 1961. у Стокхолму му је уручена Нобелова награда за књижевност.
Поводом ових јубилеја изашла је из штампе Библиографија Иве Андрића (1911-2011), коју су објавили Задужбина Иве Андрића, САНУ и Библиотека Матице српске. Библиографија је најобимније дело те врсте у српској култури када је реч о делу једног аутора. Окупља 15.647 јединица на 49 језика, и то 5.779 Андрићевих књига и прилога, као и 231 књигу и 9.637 текстова о њему. Уз финансијску и пуну сарадничку подршку Андрићеве задужбине, у две године (2009-2011), Библиографија је урађена у Библиотеци Матице српске. Аутори су Љиљана Клевернић (координатор), Ката Мирић, Меланија Блашковић, Весна Укропина, Слађана Субашић, Даниела Кермеци и Марија Ваш, са двадесетак сарадника из Библиотеке. Главни уредник Библиографије је дописни члан САНУ Миро Вуксановић. Рецензенти Библиографије су академик Предраг Палавестра и академик Никша Стипчевић. Библиографија је урађена у електронском каталогу Библиотеке и доступна је на интернету, и то појединачним претраживањима и на сајту www.bms.rs. Прелом књиге је обавила Новка Шокица Шуваковић, техничко уређење Вукица Туцаков, а штампу и повез Будућност  из Новог Сада. Обим књиге је 1.080 страница великог формата, у тврдом повезу, на лаганом папиру.
Штампана Библиографија, у малом тиражу, намењена је као поклон научним и народним библиотекама у Србији, лекторатима, славистичким центрима и националним установама у иностранству са којима сарађују Библиотека САНУ и Библиотека Матице српске, као и сарадницима Задужбине Иве Андрића.
На изложби су презентована прва издања Андрићевих дела и превода, фотографијe, факсимили и литература, као и Андрићеве мисли и цитати о њему.

---

У знак сећања на пољског песника и мислиоца, нобеловца Чеслава Милоша, од чијег се рођења ове године навршaва сто година, Библиотека Матице српске припремила је електронску изложбу грађе из својих збирки. Поставка, коју чине Милошева дела и избор литературе, може се погледати у јавном каталогу Библиотеке од 29. августа до 22. септембра 2011. Ауторке изложбе су Ивана Гргурић и Силвија Чамбер, уредник Миро Вуксановић. Електронски каталог изложбе, уз каталоге претходно постављених електронских изложби - о Рабиндранату Тагори, Сави Текелији, Руђеру Бошковићу, Емилу Сиорану, Катарини Ивановић, Францу Листу, Ђорђу Јовановићу, Часопису Жена и Михаилу Васиљевичу Ломоносову трајно се чувају и доступни су на CD-у у Библиотеци, а у скраћеном облику, заједно са штампаним каталозима досад реализованих изложби, могу се погледати на сајту www.bms.rs.
Чеслав Милош, песник, есејиста и преводилац, рођен је 1911. године у Шетејњама (Литванија). Као студент права у Вилну био је члан авангардне књижевне групе "Жагари". Прву збирку песама (Поема о укоченом времену) објавио је 1934/5. После рата радио је као културни аташе у Вашингтону и Паризу, али, како није могао да се помири с поетиком соцреализма, 1951. је емигрирао у Париз, а затим у САД, где је више од двадесет година радио као професор на Универзитету у Берклију. Читавог живота писао је на пољском. Светску славу донела му је књига есеја о тоталитаризму Заробљени ум (Париз, 1953), али је себе увек сматрао превасходно песником и то "херметичним песником за малобројне читаоце". Његов опус чини неколико десетина књига поезије (Три зиме, Спасење, Дневна светлост, Где сунце излази и где залази, Хронике и др.) и есеја (Друга Европа, Сновиђења над заливом Сан Франциско, Земља Улро, Приватне обавезе, Сведочанство поезије, Година ловца, Савремене легенде и др.) и романи Освајање власти и Долина Исе. Године 1980. добио је Нобелову награду за књижевност.
У родној Пољској деценијама је био на листи забрањених писаца. Прво пољско издање Заробљеног ума објављено је тек 1989, након промене политичког система.

---

Девету електронску изложбу у 2011. години Библиотека Матице српске посветила је, поводом 300 година од рођења, великом руском научнику, књижевнику и  академику Михаилу Васиљевичу Ломоносову. Изложбом су обухваћена дела Ломоносова која се чувају у збиркама Библиотеке, као и литература о његовом животу и раду, а може се погледати од 8. до 28. августа 2011. године у јавном каталогу Библиотеке, заједно са претходним изложбама посвећеним Рабиндранату Тагори, Сави Текелији, Руђеру Бошковићу, Емилу Сиорану, Катарини Ивановић, Францу Листу, Ђорђу Јовановићу и часопису Жена. Ауторка изложбе је Силвија Чамбер, а уредник  Миро Вуксановић. Електронски каталози изложби трајно се чувају и доступни су на ЦД-у, а у скраћеном облику, заједно са штампаним каталозима досад реализованих изложби, и на сајту www.bms.rs. Михаил Васиљевич Ломоносов рођен је 1711. у селу Денисовка (данас Ломоносов). Претеча је многих проналазача 19. века, извршио је важна открића у области физике и хемије, формулисао закон одржања материје, објаснио појаве сагоревања, створио научну теорију о светлости, објаснио порекло поларне светлости и др. Изумео је читав низ метеоролошких, оптичких и других инструмената. Бавио се и књижевношћу, писао оде, беседе и драмска дела, извршио значајну реформу и ударио темеље научној терминологији руског књижевног језика, реформисао руски стил, написао прву граматику руског језика... Утемељивач је Московског државног универзитета који од 1755. године носи његово име. Умро је у Санкт Петербургу 1765.