О Д Е Љ Е Њ А   Б И Б Л И О Т Е К Е   М А Т И Ц Е   С Р П С К Е  


СТАРА И РЕТКА КЊИГА
  
NAZAD NA OSNOVNU STRANICU > > >
 

  СТАРА И РЕТКА КЊИГА И ЛЕГАТИ
  НАБАВКА И РАЗМЕНА ПУБЛИКАЦИЈА
  КАТАЛОШКО-БИБЛИОГРАФСКА ОБРАДА
  ЧУВАЊЕ И КОРИШЋЕЊЕ ПУБЛИКАЦИЈА
. РЕФЕРАЛНА ДЕЛАТНОСТ И
  МАТИЧНИ ПОСЛОВИ
  ЗАШТИТА ПУБЛИКАЦИЈА
  ОПШТИ ПОСЛОВИ
  ФИНАНСИЈСКИ ПОСЛОВИ
руководилац одељења
мр Душица Грбић
e-mail: dgrbic@bms.ns.ac.rs
+ 381 21 420 199 / 161
читаоница раритета
+ 381 21 420 199 / 284

информатори
Александра Драпшин
e-mail: adrapsin@bms.ns.ac.rs
Нада Вујић
e-mail: vujic@bms.ns.ac.rs
Први српски часопис из 1768. године
Привилегије Марије Терезије,
препис из 1774. године
Прве српске новине из 1791. године
Из Псалтира Гаврила Тројичанина
из 1643. године
Иницијали из

црнојевићког
Октоиха првогласника
 
Читаоница раритета и део Библиотеке Текелијанума

СТАРА И РЕТКА КЊИГА

Библиотека Матице српске има збирке старих и ретких књига изузетне вредности, које су настајале од оснивања и с особитом пажњом су попуњаване током њеног дугог трајања.

Матичин апостол из 13. века

У збирци рукописа налази се 707 примерака, од којих су 492 ћириличке књиге. Најстарија књига јесте Матичин апостол из 13. века, писан на пергаменту. То је и најстарији сачувани апостол српске редакције пуног састава. Од пергаментних рукописа постоје још два одломка из 13. века - Иришки одломак апостолских и јеванђељских чтенија и Бјелопољски одломак изборног јеванђеља и апостола, као и два рукописа из 14. века - Бечкеречки типик и одломак Четворојеванђеља. Једна од најлепше писаних и орнаментираних књига Библиотеке је Псалтир Гаврила Тројичанина, преписан у манастиру Света Тројица код Пљеваља 1643. године. По лепоти рукописа и илуминације издваја се и рукописна Стихологија с почетка 18. века, коју је у Сентандреји преписао Кипријан Рачанин, најталентованији писар-калиграф и илуминатор чувене рачанске школе. Међу вредније рукописе Библиотеке Матице српске спадају и преписи Душановог законика, најзначајнијег српског законског споменика, донетог на два законодавна сабора, 1349. и 1354. године.

Библиотека Матице српске поседује 17 инкунабула, књига штампаних до краја 15. века, од којих су две привези. Међу њима је и Октоих првогласник Ђурђа Црнојевића из 1493/94, прва српска инкунабула и најстарија ћириличка јужнословенска штампана књига, отиснута на Цетињу у Црној Гори.

Октоих првогласник Ђурђа Црнојевића из 1493/94. године

Из 16. и 17. века постоје веома вредне књиге на многим језицима, међу којима су 42 елзевире. Ћирилицом штампаних књига из овог периода је 186, од којих је 157 српских. По броју српских књига 15-17. века збирка Библиотеке Матице српске је најбогатија у свету.

Библиотека има највећу збирку српских књига 18. века (529 књига укључујући и 19 месецослова); највећу збирку српских књига 19. века (преко 5000 примерака) и најбогатију збирку српских периодичних публикација 18. и прве половине 19. века. Међу периодичним публикацијама су Орфелинов Славеносрпски магазин, први српски часопис из 1768. године, комплети годишта првих српских новина које су у Бечу издавала браћа Маркидес Пуљо 1791-1792. године, комплети годишта других по реду српских новина издатих у Бечу код Стефана Новаковића 1792-1794. године, све свеске Летописа Матице српске, покренутог 1824, најстаријег српског и јужнословенског књижевног часописа који излази и данас, као и други часописи и новине. Из 18. и 19. века Библиотека поседује и књиге на страним језицима, међу којима су посебно богате збирке књига на руском и мађарском језику.

Библиотека Матице српске уредила је у музејски тип библиотеке најстарију српску школску књижницу у Гимназији у Сремским Карловцима (око 18.000 публикација), а у току је и уређење библиотеке Бачке епархије у Новом Саду (брађено преко 6000 књига). Заједно са Народном библиотеком Србије ради на сређивању сентандрејске и хиландарске српске ризнице.

Збирке ретких књига чине књиге с посветама, белешкама и потписима личности од изузетног значаја за историју, науку и културу, књиге с печатима, књиге специјалне техничке и уметничке опреме, књиге малог тиража, илегална и ратна периодична издања.

У Библиотеци су покренуте три едиције каталога старих и ретких књига и легата:
1) Ћирилске рукописне књиге Библиотеке Матице српске (прва књига објављена је 1988. године)
2) Каталог старих и ретких књига Библиотеке Матице српске (почев од 1994)
3) Каталог легата Библиотеке Матице српске (од 1995).

Раритети Библиотеке смештени су у посебном магацину, а користе се у Читаоници раритета.  По утврђеном Програму за заштиту старих и ретких публикација, обавља се њихова конзервација и рестаурација, микрофилмовање и дигитализација.

ODELJENJE STARE I RETKE KNJIGE I LEGATA
У легату Никол и Сретена Марића

ЛЕГАТИ

Посебну културно-историјску и музејску вредност имају библиотеке-целине, личне библиотеке и библиотеке установа и друштава, које садрже око сто хиљада књига. Најстарија лична библиотека, која је у Библиотеку Матице српске доспела 1841. године, јесте библиотека епископа Платона Атанацковића. Она данас садржи 341 дело. Највреднија лична библиотека је библиотека Саве Текелије, великог задужбинара и добротвора српског народа са 1984 књиге на 15 језика. Ту је и реконструисана библиотека Текелијанума са 7104 књиге на разним језицима.

Као посебне целине у Библиотеци Матице српске чувају се и следеће личне библиотеке: Првослава Алексијевића, Станислава Бајића, Берислава М. Берића, Славка и Катарине Боројевић, Милана С. Димитријевића, Рашка Димитријевића, Аврама Ђукића, Василија Јовановића, Јована Јовановића Змаја, Стевана Јосифивића, Мите и Предрага Клицина, Марка Малетина, Никол и Сретена Марића, Светозара Матића, Дејана Медаковића, Ђоке Мијатовића, Живана Милисавца, Миленка Милошевића, Косте Милутиновића, Милице Митровић, Радослава Митровића, Тихомира Остојића, Владимира Отовића, Бошка Петровића, Петра Попадића, Душана Попова, Јована Поповића, Радомира Радујкова, Александра Сандића, Васе Стајића, Лазара Стојковића, Стојана Суботина, Ивана Суботића, Божидара Тимотијевића, Мирољуба Тодоровића, Мирка и Руже Цветков и др Иринеја Ћирића и Стевана Ћирића. Од 1989. године у Библиотеку пристиже Донација Никол и Сретена Марића са око 13.000 књига. У Библиотеци Матице српске су и библиотека Српске православне велике гимназије у Новом Саду (основана 1819. године) са око 12.000 књига, збирка књига Уједињене омладине српске, као и вредна библиотека Стеријиног позорја са литературом из области историје и теорије позоришта и драмске књижевности. Од 1998. године у Библиотеци Матице српске је смештена Поклон библиотека Аустрије која данас садржи око 4.000 књига и часописа и редовно се попуњава новим публикацијама.

Реткости Библиотеке Матице српске превасходно се обрађују у Одељењу старе и ретке књиге и легата. Од 1992. године, са преласком на компјутерску каталогизацију раритета, омогућено је и њихово претраживање у електронском каталогу, поред већ постојећег начина информисања путем лисних каталога.

Заставица из црнојевићког Октоиха првогласника

 

© Библиотека Матице српске 2003 - 2015