О   Б И Б Л И О Т Е Ц И   М А Т И Ц Е   С Р П С К Е  


ДОБРОДОШЛИЦА
  
NAZAD NA OSNOVNU STRANICU > > >
 

  ДОБРОДОШЛИЦА
  УПРАВНИК БИБЛИОТЕКЕ
  ИСТОРИЈСКИ ПРЕГЛЕД
  БИБЛИОТЕКА ДАНАС
  ОДЕЉЕЊА
  МЕЂУНАРОДНА САРАДЊА
  ЈАВНЕ НАБАВКЕ
 
В Е С Т И
 
     
   
     

ИЗЛОЖБА О САВИ ШУМАНОВИЋУ

Поводом обележавања 125 година од рођења Саве Шумановића (1896 - 1942), једног од најзначајнијих сликара српске уметности 20. века, Библиотека Матице српске приредила је електронску изложбу грађе из својих збирки. Поставка, коју чини избор Шумановићевих дела, као и литературе о њему, може се погледати од 11. до 28. јануара 2021. године у јавном каталогу Библиотеке и на њеном веб-сајту. Ауторка изложбе је Силвија Чамбер, уредник Селимир Радуловић.
Преузми изложбу


РАДНО ВРЕМЕ БИБЛИОТЕКЕ

Библиотека Матице српске ће од 28. децембра радити са корисницима радним данима од 7,30 до 19.30, а суботом од 7.30 до 13,30 сати.
У четвртак, 31. децембра 2020. Библиотека ће са корисницима радити од 7.30 до 12.00 часова.
Библиотека Матице српске неће радити са корисницима од 1. до 9. јануара 2021.
Са радом, од 7,30 до 19,30 сати, радним данима, и од 7,30 до 13,30 сати, суботом, наставља 11. јануара.


ИЗЛОЖБА О ФРИДРИХУ ХЕЛДЕРЛИНУ

Поводом обележавања 250 година од рођења немачког песника Фридриха Хелдерлина, Библиотека Матице српске приредила је електронску изложбу грађе из својих збирки. Поставка, коју чини избор књижевних дела и литературе о животу и стваралаштву песника Фридриха Хелдерлина, може се погледати од 14. децембра 2020. године, у јавном каталогу Библиотеке. Аутор изложбе је Ненад Станојевић, а уредник је Селимир Радуловић. Електронски каталог изложбе доступан је на веб-сајту Библиотеке.
Преузми изложбу


ИЗЛОЖБА О ПАВЕЛУ ЈОЗЕФУ ШАФАРИКУ

Поводом обележавања 225 година од рођења писца, историчара, етнографа, филолога и лингвисте словачког порекла Павела Јозефа Шафарика (Кобељарово, 1795 - Праг, 1861) Библиотека Матице српске приредила је електронску изложбу грађе из својих и збирки Рукописног одељења Матице српске. Поставка коју чини избор Шафарикових дела, писама, рукописа, као и литературе о њему, може се погледати од 23. новембра до 13. децембра 2020. године у јавном каталогу Библиотеке и на њеном веб-сајту. Ауторка изложбе је Јелена Јовин, уредник Селимир Радуловић.
Преузми изложбу


ИЗЛОЖБА - 250 ГОДИНА ШТАМПАРИЈЕ ЈОСИФА КУРЦБЕКА У БЕЧУ

Библиотека Матице српске је на основу грађе из својих збирки приредила електронску изложбу поводом 250 година Штампарије Јосифа Курцбека у Бечу. Електронска изложба садржи основне податке о оснивању и раду Штампарије Јосифа Курцбека, хронолошки преглед издања и литературу са сигнатурама. Аутори изложбе су мр Душица Грбић и Александра Драпшин, а уредник је Селимир Радуловић. Поставка се може погледати у јавном каталогу Библиотеке од 26. октобра до 22. новембра 2020. и на сајту Библиотеке.
Преузми изложбу


ИЗЛОЖБА О ХЕГЕЛУ

Поводом обележавања 250 година од рођења Георга Вилхелма Фридриха Хегела (1770-1831) Библиотека Матице српске приредила је електронску изложбу грађе из својих збирки. Поставка, коју чини избор дела Георга Вилхелма Фридриха Хегела и литературе о њему, може се погледати од 28. септембра до 25. октобра 2020. године, у јавном каталогу Библиотеке. Ауторке изложбе су Марина Шмудла и Марина Ђачић, уредник Селимир Радуловић. Електронски каталог изложбе доступан је на веб-сајту Библиотеке.
Преузми изложбу


ТРИБИНА САВРЕМЕНИ ЧОВЕК
И САВРЕМЕНИ СВЕТ

Са задовољством вас позивамо на трибину „Савремени човек и савремени свет“, на којој ће говорити Синиша Љепојевић. Трибина је заказана за четвртак, 24. септембар 2020. године, у 19 часова, у атријуму Библиотеке Матице српске.
Више о трибини ...


ИЗЛОЖБА О МИЛАНУ САВИЋУ

Поводом обележавања 175 година од рођења српског писца, преводиоца, позоришног критичара, секретара Матице српске и уредника Летописа Матице српске Милана Савића (Нови Кнежевац, Банат 1845 - Београд, 1930) Библиотека Матице српске приредила је електронску изложбу грађе из својих збирки и збирки Рукописног одељења Матице српске. Поставка, коју чини избор Савићевих дела, фотографија, писама, рукописа, као и литературе о њему, може се погледати од 7. до 27. септембра 2020. године у јавном каталогу Библиотеке и на њеном веб-сајту. Ауторке изложбе су Јелена Јовин и Даниела Кермеци, уредник Селимир Радуловић.
Преузми изложбу


СТРУЧНИ ИСПИТ

Библиотека Матице српске организује полагање стручног испита у
библиотечко-информационој делатности у новембарском испитном року 2020.
године. Испит почиње 23. новембра, полагањем предмета Каталогизација и
предметна и стручна класификација. Пријаве за полагање и пратећу
документацију потребно је послати на адресу Библиотеке Матице српске (за
Комисију за полагање стручног испита) до 30. септембра 2020. године.
(детаљније)


ОБАВЕШТЕЊЕ О ИЗРАДИ CIP-а

Поштовани сарадници,
Библиотека Матице српске, у жељи да поједностави и убрза пријем, израду и издавање CIP-а, омогућила је услове да се овај процес обави електронским путем. Од 1. фебруара 2015. године материјал за каталогизацију може се доставити мејлом нашој CIP служби.
Упутства и обрасце можете преузети овде  > >


ДИГИТАЛНА БМС

Дигитална БМС је резултат реализације дугорочног Пројекта дигитализације збирки Библиотеке чији је циљ да се највредније публикације на још један начин заштите и истовремено учине доступним корисницима у дигиталном формату. Дигитализација у БМС се одвија од 2006. године као део система заштите старих и ретких публикација. Дигитална збирка БМС је доступна на Интернету (digital.bms.rs). Дигитализоване публикације су повезане са записима у електронској бази БМС, са COBIB.SR и штампаним каталозима БМС. Публикације се у целости могу прелиставати а претраживе су према аутору, наслову, издавачу, месту, години издавања и другим параметрима.

БИБЛИОГРАФИЈА ИВЕ АНДРИЋА

Најобимнију персоналну библиографију у српској култури објавили су Андрићева задужбина, САНУ и Библиотека Матице српске, чији су стручњаци аутори.
Библиографија на 1080 страница садржи 15.647 јединица на 49 језика и објављена је поводом сто година од објављивања Андрићевог првог књижевног рада (1911.) и педесет година од пријема Нобелове награде (1961.).
Библиографију у PDF формату (13 Mb) можете преузети
ОВДЕ

НОВИ ЗАКОНИ

Народна скупштина Републике Србиjе донела jе 14. јула 2011. године три закона из области библиотекарства: Закон о библиотечко-информационоj делатности, Закон о староj и реткоj библиотечкоj грађи и Закон о обавезном примерку публикациjа.
Непосредан повод за доношење нових закона jе да се постојећа нормативна решења усагласе са европским стандардима и, што jе посебно важно, са савременим информационим окружењем. Новина jе и увођење обавезе сталног стручног усавршавања запослених.
Овим законима, уређен је статус Библиотеке Матице српске као установе културе од националног значаја. Сагласно положају и угледу установе, утврђене су надлежност, права и обавезе Библиотеке чија делатност се финансира из буџета Републике Србије. Библиотека Матице српске обавља матичне функције за Војводину и прима обавезни примерак публикација из Србије, који чува као културно добро.
Законе можете преузети у PDF формату:
Закон о библиотечко-информационоj делатности >>>
Закон о обавезном примерку публикациjа >>>
Закон о староj и реткоj библиотечкоj грађи >>>


управник Библиотеке Матице српске
Селимир Радуловић
+381 021 528 910
e-mail: bms@eunet.rs
 
BIBLIOTEKA MATICE SRPSKE NOVA ZGRADA BIBLIOTEKE MATICE SRPSKE  > > >

Добродошлица

Живимо у свету који се множи и расте бројем, али не лепотом и даром живота. Он све више личи на помахнитали воз, препун слепаца, путника-намерника, који јури ка провалији. У гару и пепелу света зјапеће пустоши једини је смисао, заправо, сећање на смисао. Као да је савремени човек заборавио на живу присутност најмлађег Карамазова, који лови сваку нашу реч и проверава да ли у нама, још увек, лелуја и гори ватрица вере. Стога, данас, више него икада, има истине у речима да би сва слава света нестала да Бог смртницима није подарио лек у облику књига. Александријска библиотека нас је суочила с амбицијом да будемо свезнајући, средњовековна књигохранилишта, будући су настајала при храмовима, са чињеницом да су синтеза знања и вере, док су нас високософистициране информационо-комуникационе технологије савременог света суочиле с амбицијом да будемо свеприсутни. Прва је себе видела као центар круга ограниченог знаним светом, друге су сведочиле целосно, а не одломљено, трећа се показала као круг чији је центар свугде, а обод не постоји. Било како било, и библиотеке од дрвета или папира и оне што се указују са сабласно треперећих екрана, сведоче о нашој вери у ванвремени, далекосежни ред који нејасно предосећамо или опажамо.

Књиге обесмрћују човека. Оне су оно најбоље у свету који шкрипи и прети да се сруши. Захваљујући њима сваки читалац може да измисли своју прошлост, да се утемељи у садашњости, да имагинира своју будућност. Шта је прошлост ако не полица с књигама доступна свима? Шта је садашњост ако не свитак Писма који исписује лук понад наших глава? Шта је будућност ако не неизвесни излет у свет виртуалних слика, са којег се, још радоснији, још вољнији, враћамо дому свом. Већ је речено – библиотеке нису само збирке књига, већ и предачки символ, из којег изнедрују књиге као душе писаца. Оне спајају расуто, приближавају раздвојено, невидљивом враћају видљиво; оне су кључеви света, сагласно томе, и кључ наше српске и европске куће. И то није само утешно, већ и истинито, па, ако хоћете, и спасоносно. У њима сазнајемо тајне свега што јесте, што је било и што ће бити – на земљи, на води, на небесима. Философија библиотеке се оверава у победи над смрћу – повратак у живот умрлих људи и минулих времена. Размена књига између појединаца и народа својеврсна је размена емоција. Нема света без књиге и нема књиге без света. И свитак Писма (односно, књига) и свитак Стварања (односно, свет) дело су Божје и, кроз време, кроз историју, наше сећање и памћење, у континуитету се преплићу и укршћују – тамо где се мрсе и размрсују нити вечности. И не само то – један од највећих песника, философа и библиотекара 20. века, који је, још од дечачких дана, у очевој библиотеци, заменио видљиви свет светом културе, у чијем делу, колико и људи, светле символи као људске творевине, бележи да човек, читавог живота, чита једну једину, јединствену, непоништиву и вековечиту књигу, и да је та јединствена, непоништива и вековечита књига, заправо, свет сами. И као што је неопходна каталогизација библиотека, вели он, тако је неопходно каталогизовати и свет – да би га, у савршеном облику, вратили Господу.

Како и колико читамо такви смо и толики људи. Узрастајући уз оно што читамо, препознајемо се по томе како читамо. Истинско читање је нови живот речи, оживљавање заустављеног даха синтаксе, поистовећење с другим. Оно чини да дело постаје дело, допуштајући, заправо, да оно буде оно-што-јесте, ослобађајући га, у потпуности, од писца. Оно је, будући и с ове и с оне стране разумевања, слободно кретање, истинско Да које се развија у непосредној садашњости. Уз помоћ књиге, растући у пољу илузионизма, верујемо да је читав свет наше наслеђе и место нашег порекла и да се, преко лествице Писма, можемо, попут Господа, дочепати Великог времена.

Добродошли у свет Библиотеке Матице српске!

Селимир Радуловић, управник Библиотеке  Матице српске

 




© Библиотека Матице српске 2003 - 2021