О   Б И Б Л И О Т Е Ц И   М А Т И Ц Е   С Р П С К Е  


ДОБРОДОШЛИЦА
  
NAZAD NA OSNOVNU STRANICU > > >
 

  ДОБРОДОШЛИЦА
  УПРАВНИК БИБЛИОТЕКЕ
  ИСТОРИЈСКИ ПРЕГЛЕД
  БИБЛИОТЕКА ДАНАС
  ОДЕЉЕЊА
  МЕЂУНАРОДНА САРАДЊА
  ЈАВНЕ НАБАВКЕ
 
В Е С Т И

ТРИБИНА САВРЕМЕНИ ЧОВЕК
И САВРЕМЕНИ СВЕТ

Са задовољством вас позивамо на трибину Савремени човек и савремени свет, на којој ће говорити проф. др Јелена Пилиповић. Трибина је заказана за четвртак, 19. октобар 2017, у 19 часова, у свечаној сали Матице српске.
Више о трибини ...


ИЗЛОЖБА О МАРИЈИ ТЕРЕЗИЈИ

Поводом обележавања 300 година од рођења Марије Терезије (Беч, 1717 – Беч, 1780) аустријске надвојвоткиње, угарске и чешке краљице и римско-немачке царице, а у оквиру кампање Аустрија чита. Место сусрета: библиотека коју организује Савез библиотека Аустрије, Библиотека Матице српске приредила је електронску изложбу. Поставка, коју чини избор литературе о Марији Терезији, може се погледати од 16. до 21. октобра 2017. године у јавном каталогу Библиотеке. Ауторке изложбе су Штефанија Маћко и Марија Ваш, уредник Селимир Радуловић.
Преузми изложбу


ИЗЛОЖБА О ИВИ АНДРИЋУ

Поводом обележавања 125 година од рођења књижевника Иве Андрића (Долац, 1892 – Београд, 1975), добитника Нобелове награде за књижевност, Библиотека Матице српске приредила је електронску изложбу грађе из својих збирки. Поставка, коју чини избор дела Иве Андрића и литературе о њему, може се погледати од 6. октобра до 6. новембра 2017. године у јавном каталогу Библиотеке. Ауторке изложбе су Даниела Кермеци и Марија Ваш, уредник Селимир Радуловић.
Преузми изложбу


ТРИБИНА САВРЕМЕНИ ЧОВЕК
И САВРЕМЕНИ СВЕТ

Са задовољством вас позивамо на трибину Савремени човек и савремени свет, на којој ће говорити проф. др Миломир Степић. Трибина је заказана за четвртак, 21. септембар 2017, у 19 часова, у свечаној сали Матице српске.
Више о трибини ...


ДОДЕЛА НАГРАДЕ "СРЕТЕН МАРИЋ"

Угледна награда “Сретен Марићбиће уручена у петак, 15. септембра 2017. године, у свечаној сали Матице српске. Програм почиње у 12 часова.
Награду "Сретен Марићустановиле су Општина Косјерић и Библиотека Матице српске, а додељује се сваке друге године од 2005, за најбољу есејистичку књигу из области књижевности и филозофије у претходне две године.
Ова значајна награда за 2015. и 2016. годину припала је равноправно двојици аутора – проф. др Мирку Зуровцу за књигу Идеја естетике, и проф. др Драгану Проле за књигу Појавe одсутног.


ИЗЛОЖБА О ЛУИЂИЈУ ПИРАНДЕЛУ

Поводом обележавања 150 година од рођења Луиђија Пирандела (1867-1936), Библиотека Матице српске приредила је електронску изложбу грађе из својих збирки. Поставка, коју чини избор дела Луиђија Пирандела, као и литературе о њему, може се погледати од 8. септембра до 5. октобра 2017. године у јавном каталогу Библиотеке. Ауторке изложбе су Оливера Михајловић и Иванка Клајн, а уредник Селимир Радуловић.
Преузми изложбу


ТРИБИНА САВРЕМЕНИ ЧОВЕК
И САВРЕМЕНИ СВЕТ

Са задовољством вас позивамо на трибину Савремени човек и савремени свет, на којој ће говорити проф. др Рајна Драгићевић. Трибина је заказана за четвртак, 7. септембар 2017, у 19 часова, у aтријуму Библиотеке Матице српске.
Више о трибини ...


СТРУЧНИ ИСПИТ

Библиотека Матице српске организује полагање стручног испита у библиотечко-информационој делатности у новембарском испитном року 2017. године. Испит почиње 27. новембра, полагањем предмета Каталогизација и предметна и стручна класификација. Пријаве за полагање и пратећу документацију потребно је послати на адресу Библиотеке Матице српске (за Комисију за полагање стручног испита) до 29. септембра 2017. године.
Детаљније ...


ИЗЛОЖБА О МАРИЈИ СКЛОДОВСКОЈ КИРИ

Поводом обележавања 150 година од рођења физичарке и хемичарке Марије Склодовске Кири (Варшава, 1867 – Саланш, 1934), једине жене која је до данас Нобелову награду добила два пута, Библиотека Матице српске приредила је електронску изложбу грађе из својих збирки. Поставка, коју чини избор литературе о Марији Кири, може се погледати од 11. августа до 7. септембра 2017. године у јавном каталогу Библиотеке. Ауторка изложбе је Силвија Чамбер, уредник Селимир Радуловић.
Преузми изложбу


ИЗЛОЖБА О ПЕРСИЈУ БИШУ ШЕЛИЈУ

Поводом обележавања 225 година од рођења Персија Биша Шелија (1792-1822), Библиотека Матице српске приредила је електронску изложбу грађе из својих збирки. Поставка, коју чини избор дела Перисја Шелија као и литературе о њему, се може погледати од 14. јула до 10. августа 2017. године у јавном каталогу Библиотеке. Ауторке изложбе су Оливера Михајловић и Иванка Клајн, а уредник Селимир Радуловић.
Преузми изложбу


ТРИБИНА САВРЕМЕНИ ЧОВЕК
И САВРЕМЕНИ СВЕТ

Са задовољством вас позивамо на трибину Савремени човек и савремени свет, на којој ће говорити академик Зоран Ковачевић. Трибина је заказана за четвртак, 22. јун 2017, у 19 часова, у aтријуму Библиотеке Матице српске.
Више о трибини ...


ИЗЛОЖБА - 250 година ШТАМПАНОГ ИЗДАЊА ЕПИТОМА ДИОНИСИЈА НОВАКОВИЋА

Библиотека Матице српске је на основу грађе из својих збирки приредила изложбу поводом 250 година штампаног издања „Епитома“ Дионисија Новаковића, отиснутог у Венецији, у Штампарији Димитрија Теодосија, 1767. године. Електронски каталог изложбе садржи опис штампаних издања, преписе и литературу са сигнатурама. Поставка се може погледати у јавном каталогу Библиотеке од 16. јуна до 13. јула 2017. Аутори изложбе су мр Душица Грбић и Александра Драпшин, а уредник је Селимир Радуловић.
Преузми изложбу


ТРИБИНА САВРЕМЕНИ ЧОВЕК
И САВРЕМЕНИ СВЕТ

Са задовољством вас позивамо на трибину Савремени човек и савремени свет, на којој ће говорити Драгољуб Којчић. Трибина је заказана за четвртак, 8. јун 2017, у 19 часова, у aтријуму Библиотеке Матице српске.
Више о трибини ...


ИЗЛОЖБА О МИЛУТИНУ БОЈИЋУ

Поводом обележавања 125 година од рођења Милутина Бојића (1892-1917), Библиотека Матице српске приредила је електронску изложбу грађе из својих збирки. Поставка, коју чини избор дела Милутина Бојића и литературе о њему, може се погледати од 19. маја до 15. јуна 2017. године, у јавном каталогу Библиотеке. Ауторке изложбе су Марина Ђачић и Марина Шмудла, уредник Селимир Радуловић.
Преузми изложбу


МОЛИЈЕРОВИ ДАНИ У БМС

Традиционална књижевна манифестација Француског института „Молијерови дани“ почиње у понедељак, 15. маја, у Библиотеци Матице српске, књижевним сусретом под називом „Идентитети у покрету“. У разговору ће учествовати награђивани француски писци млађе генерације Наташа Апана, Нина Јаржеков и Седрик Гра, а модератор ће бити професор Филозофског факултета у Новом Саду др Павле Секеруш. Пoчетак је заказан за 18 часова, а превод је обезбеђен.
Преузми програм


ДАН БМС

Библиотека Матице српске ће обележити свој дан у петак, 28. априла, свечаном академијом која почиње у 12 часова. Скуп ће поздравити Драган Станић, председник Матице српске, и Владан Вукосављевић, министар културе и информисања РС.
Овом пригодом биће уручена награда „Златна књига Библиотеке Матице српске", коју је ове године добио угледни српски писац и библиотечки посленик Радован Бели Марковић, као и Захвалница, чији је добитник Радован Мићић, дугогодишњи библиотекар саветник Библиотеке Матице српске. У културном програму учествоваће хор Гимназије „Јован Јовановић Змај“ и уметник Небојша Дугалић. Програм води Исидора Поповић.
 датум изузетно значајан у историји Матице српске, као и српске културе у целости, дан када је 1864, из Пеште ка Новом Саду, запловио пароброд Напредак, којим је бечкеречки трговац Јован Форовић пренео целокупну прву јавну научну библиотеку у Срба.
Преузми програм


ИЗЛОЖБА О АНАСТАСУ ЈОВАНОВИЋУ

Поводом обележавања 200 година од рођења првог српског литографа и једног од првих српских фотографа, обдареног уметника и изразитог романтичара, Анастаса Јовановића (1817–1899), Библиотека Матице српске приредила је електронску изложбу грађе из својих збирки. Поставка, коју чини избор дела Анастаса Јовановића и литературе о њему, може се погледати од 21. априла до 18. маја 2017. године у јавном каталогу Библиотеке. Ауторка изложбе је Силвија Чамбер, уредник Селимир Радуловић.
Преузми изложбу


ПЕТЕР ХАНДКЕ У БМС

Матицу српску и Библиотеку Матице српске јуче је посетио угледни аустријски књижевник Петер Хандке, коме је пре два дана у оквиру Просефеста у Новом Саду уручена Награда „Милован Видаковић“. Хандкеа су дочекали председник Матице проф. др Драган Станић и управник Библиотеке Селимир Радуловић. У исто време гости Матице и Библиотеке била су српска деца из Ораховца и Велике Хоче, која су се том приликом срела са познатим писцем.


ИЗЛОЖБА О ПЕТЕРУ ХАНДКЕУ

У склопу Међународног фестивала прозе „Просефест“ Библиотека Матице српске је у сарадњи са Културним центром Новог Сада приредила  електронску изложбу грађе из својих збирки. Поставка коју чини избор дела Петера Хандкеа и литературе о њему, може се погледати у јавном каталогу Библиотеке. Ауторке изложбе су Марина Шмудла и Марина Ђачић, уредник Селимир Радуловић.
Преузми изложбу


ПОСЕТА ДЕЛЕГАЦИЈЕ РУСКЕ НАЦИОНАЛНЕ БИБЛИОТЕКЕ МАТИЦИ СРПСКОЈ

У петак, 7. априла 2017. године, Матицу српску и Библиотеку Матице српске посетили су Александар Иванович Вислиј, генерални директор Руске националне библиотеке у Санкт Петербургу и академик Славенко Терзић, амбасадор Републике Србије у Руској Федерацији. Том приликом директори двеју националних библиотека потписали су Споразум о сарадњи. Такође, разговарали су и о оснивању Руске читаонице у Библиотеци Матице српске, односно Српске читаонице у Руској националној библиотеци. Приликом обиласка Библиотеке Матице српске, гости су се упознали са радом Библиотеке и имали су прилику да виде део богатог фонда старе и ретке руске и српске књиге.  Медијима су се обратили проф. др Драган Станић, председник Матице српске, академик Славенко Терзић, амбасадор Републике Србије у Москви, Александар Иванович Вислиј, генерални директор Руске националне библиотеке, академик Миро Вуксановић, председник Управног одбора Библиотеке Матице српске и Селимир Радуловић, управник Библиотеке Матице српске.


НОВА КЊИГА У ИЗДАЊУ БМС

Библиотека Матице српске објавила је зборник радова са Округлог стола, који је одржан 15. новембра 2016. године, посвећеног делу академика Предрага Пипера, под називом „Лингвистика и славистика у делу Предрага Пипера“. Овај угледни научни радник је први добитник Награде „Златна књига Библиотеке Матице српске“.
(детаљније)


РАДОВАНУ БЕЛОМ МАРКОВИЋУ НАГРАДА ЗЛАТНА КЊИГА БИБЛИОТЕКЕ МАТИЦЕ СРПСКЕ

Жири за Награду "Златна књига Библиотеке Матице српске" (академик Миро Вуксановић, проф. емеритус др Славко Гордић и мр Душица Грбић, археограф саветник) једногласно је прихватио предлог који су поднели и образложили др Радивоје Микић, редовни професор Филолошког факултета у Београду, и др Марко Недић, секретар Одељења за језик и књижевност Матице српске, и донео одлуку да добитник Награде "Златна књига Библиотеке Матице српске" за 2017. годину буде Радован Бели Марковић, познати српски писац и успешни библиотечки посленик.
(детаљније)


ОБАВЕШТЕЊЕ О ИЗРАДИ CIP-а

Поштовани сарадници,
Библиотека Матице српске, у жељи да поједностави и убрза пријем, израду и издавање CIP-а, омогућила је услове да се овај процес обави електронским путем. Од 1. фебруара 2015. године материјал за каталогизацију може се доставити мејлом нашој CIP служби.
Упутства и обрасце можете преузети овде  > >


ДИГИТАЛНА БМС

Дигитална БМС је резултат реализације дугорочног Пројекта дигитализације збирки Библиотеке чији је циљ да се највредније публикације на још један начин заштите и истовремено учине доступним корисницима у дигиталном формату. Дигитализација у БМС се одвија од 2006. године као део система заштите старих и ретких публикација. Дигитална збирка БМС је доступна на Интернету (digital.bms.rs). Дигитализоване публикације су повезане са записима у електронској бази БМС, са COBIB.SR и штампаним каталозима БМС. Публикације се у целости могу прелиставати а претраживе су према аутору, наслову, издавачу, месту, години издавања и другим параметрима.

БИБЛИОГРАФИЈА ИВЕ АНДРИЋА

Најобимнију персоналну библиографију у српској култури управо су објавили Андрићева задужбина, САНУ и Библиотека Матице српске, чији су стручњаци аутори.
Библиографија на 1080 страница садржи 15.647 јединица на 49 језика и објављена је поводом сто година од објављивања Андрићевог првог књижевног рада (1911.) и педесет година од пријема Нобелове награде (1961.).
Библиографију у PDF формату (13 Mb) можете преузети
ОВДЕ

НОВИ ЗАКОНИ

Народна скупштина Републике Србиjе донела jе 14. јула 2011. године три закона из области библиотекарства: Закон о библиотечко-информационоj делатности, Закон о староj и реткоj библиотечкоj грађи и Закон о обавезном примерку публикациjа.
Непосредан повод за доношење нових закона jе да се постојећа нормативна решења усагласе са европским стандардима и, што jе посебно важно, са савременим информационим окружењем. Новина jе и увођење обавезе сталног стручног усавршавања запослених.
Овим законима, уређен је статус Библиотеке Матице српске као установе културе од националног значаја. Сагласно положају и угледу установе, утврђене су надлежност, права и обавезе Библиотеке чија делатност се финансира из буџета Републике Србије. Библиотека Матице српске обавља матичне функције за Војводину и прима обавезни примерак публикација из Србије, који чува као културно добро.
Законе можете преузети у PDF формату:
Закон о библиотечко-информационоj делатности >>>
Закон о обавезном примерку публикациjа >>>
Закон о староj и реткоj библиотечкоj грађи >>>


управник Библиотеке Матице српске
Селимир Радуловић
+381 021 528 910
e-mail: bms@eunet.rs
 
BIBLIOTEKA MATICE SRPSKE NOVA ZGRADA BIBLIOTEKE MATICE SRPSKE  > > >

Добродошлица

Живимо у свету који се множи и расте бројем, али не лепотом и даром живота. Он све више личи на помахнитали воз, препун слепаца, путника-намерника, који јури ка провалији. У гару и пепелу света зјапеће пустоши једини је смисао, заправо, сећање на смисао. Као да је савремени човек заборавио на живу присутност најмлађег Карамазова, који лови сваку нашу реч и проверава да ли у нама, још увек, лелуја и гори ватрица вере. Стога, данас, више него икада, има истине у речима да би сва слава света нестала да Бог смртницима није подарио лек у облику књига. Александријска библиотека нас је суочила с амбицијом да будемо свезнајући, средњовековна књигохранилишта, будући су настајала при храмовима, са чињеницом да су синтеза знања и вере, док су нас високософистициране информационо-комуникационе технологије савременог света суочиле с амбицијом да будемо свеприсутни. Прва је себе видела као центар круга ограниченог знаним светом, друге су сведочиле целосно, а не одломљено, трећа се показала као круг чији је центар свугде, а обод не постоји. Било како било, и библиотеке од дрвета или папира и оне што се указују са сабласно треперећих екрана, сведоче о нашој вери у ванвремени, далекосежни ред који нејасно предосећамо или опажамо.

Књиге обесмрћују човека. Оне су оно најбоље у свету који шкрипи и прети да се сруши. Захваљујући њима сваки читалац може да измисли своју прошлост, да се утемељи у садашњости, да имагинира своју будућност. Шта је прошлост ако не полица с књигама доступна свима? Шта је садашњост ако не свитак Писма који исписује лук понад наших глава? Шта је будућност ако не неизвесни излет у свет виртуалних слика, са којег се, још радоснији, још вољнији, враћамо дому свом. Већ је речено – библиотеке нису само збирке књига, већ и предачки символ, из којег изнедрују књиге као душе писаца. Оне спајају расуто, приближавају раздвојено, невидљивом враћају видљиво; оне су кључеви света, сагласно томе, и кључ наше српске и европске куће. И то није само утешно, већ и истинито, па, ако хоћете, и спасоносно. У њима сазнајемо тајне свега што јесте, што је било и што ће бити – на земљи, на води, на небесима. Философија библиотеке се оверава у победи над смрћу – повратак у живот умрлих људи и минулих времена. Размена књига између појединаца и народа својеврсна је размена емоција. Нема света без књиге и нема књиге без света. И свитак Писма (односно, књига) и свитак Стварања (односно, свет) дело су Божје и, кроз време, кроз историју, наше сећање и памћење, у континуитету се преплићу и укршћују – тамо где се мрсе и размрсују нити вечности. И не само то – један од највећих песника, философа и библиотекара 20. века, који је, још од дечачких дана, у очевој библиотеци, заменио видљиви свет светом културе, у чијем делу, колико и људи, светле символи као људске творевине, бележи да човек, читавог живота, чита једну једину, јединствену, непоништиву и вековечиту књигу, и да је та јединствена, непоништива и вековечита књига, заправо, свет сами. И као што је неопходна каталогизација библиотека, вели он, тако је неопходно каталогизовати и свет – да би га, у савршеном облику, вратили Господу.

Како и колико читамо такви смо и толики људи. Узрастајући уз оно што читамо, препознајемо се по томе како читамо. Истинско читање је нови живот речи, оживљавање заустављеног даха синтаксе, поистовећење с другим. Оно чини да дело постаје дело, допуштајући, заправо, да оно буде оно-што-јесте, ослобађајући га, у потпуности, од писца. Оно је, будући и с ове и с оне стране разумевања, слободно кретање, истинско Да које се развија у непосредној садашњости. Уз помоћ књиге, растући у пољу илузионизма, верујемо да је читав свет наше наслеђе и место нашег порекла и да се, преко лествице Писма, можемо, попут Господа, дочепати Великог времена.

Добродошли у свет Библиотеке Матице српске!

Селимир Радуловић, управник Библиотеке  Матице српске

 




© Библиотека Матице српске 2003 - 2015