O   B I B L I O T E C I   M A T I C E   S R P S K E  


DOBRODOŠLICA
  
NAZAD NA OSNOVNU STRANICU > > >
 

  DOBRODOŠLICA
  UPRAVNIK BIBLIOTEKE
  ISTORIJSKI PREGLED
  BIBLIOTEKA DANAS
  ODELJENJA
  MEĐUNARODNA SARADNJA
  JAVNE NABAVKE

  V E S T I  
     
   
     

IZLOŽBA
230 GODINA PRVIH SRPSKIH NOVINA SERPSKIJA POVSEDNEVNIJA NOVINI

Biblioteka Matice srpske je na osnovu građe iz svojih zbirki priredila elektronsku izložbu povodom 230 godina prvih srpskih novina "Serpskija povsednevnija novini". Elektronski katalog izložbe sadrži opis izdanja i hronološki pregled odabrane literature sa signaturama. Postavka se može pogledati u javnom katalogu od 5. do 27. maja 2021. i na sajtu Biblioteke. Autori izložbe su mr Dušica Grbić i Aleksandra Drapšin, a urednik je Selimir Radulović.
Preuzmi izložbu

Zbog predstojećih praznika Biblioteka Matice srpske neće raditi sa korisnicima od 30. aprila do 4. maja 2021.

Sa radom, od 7,30 do 19,30 sati, radnim danima, i od 7,30 do 13,30 sati subotom, nastavlja 5. maja.

DAN BIBLIOTEKE MATICE SRPSKE

Biblioteka Matice srpske će u sredu, 28. aprila 2021, sa početkom u 12 časova, proslaviti svoj dan. Na Dan Biblioteke biće uručena nagrada „Zlatna knjiga Biblioteke Matice srpske“, koja je ove godine pripala poznatom srpskom piscu i akademiku Goranu Petroviću. Zahvalnicu Biblioteke Matice srpske dobiće Narodna biblioteka Srbije, za dugogodišnju izuzetnu saradnju.

Dan Biblioteke održava se na datum izuzetno značajan u istoriji Matice srpske, kao i srpske kulture u celosti, dan kada je 1864, iz Pešte ka Novom Sadu, zaplovio parobrod Napredak, kojim je bečkerečki trgovac Jovan Forović preneo celokupnu prvu javnu naučnu biblioteku u Srba.

Proslava će biti organizovana u svečanoj sali Matice srpske uz ograničen broj posetilaca i uz poštovanje svih epidemioloških mera.

PROMOCIJA ZBORNIKA

U svečanoj sali Matice srpske, 23. aprila 2021. godine, u 12 časova, biće održana promocija zbornika posvećenog delu dr Marije Kleut, prof. emeritusa, pod naslovom „Marija Kleut - sagledavanje konteksta“. O zborniku će govoriti prof. dr Ljiljana Pešikan-Ljuštanović.

Ovom prilikom, profesorici Kleut biće uručena plaketa i povelja, povodom nagrade „Zlatna knjiga Biblioteke Matice srpske“.

Skup će biti organizovan u ograničenom režimu, uz poštovanje svih epidemioloških mera.

Više ...

MEĐUNARODNI DAN DEČJE KNJIGE
2. APRIL 2021.

Danas je Međunarodni dan dečje knjige, ustanovljen pre više od pola veka, a obeležava se na dan rođenja Hansa Kristijana Andersena.

Tim povodom Biblioteka Matice srpske vam predstavlja digitalnu izložbu dečjih radova na temu: Ilustracija moje omiljene knjige.

Uživajte!

Pogledajte izložbu

IZLOŽBA JUBILEJI ŠTAMPANIH SRBULjA 2021. GODINE

U Biblioteci Matice srpske priređena je elektronska izložba povodom jubileja štampanih srbulja 2021. godine – 500 godina "Molitvenika (Zbornika za putnike)" Božidara Vukovića (1521) i "Psaltira goraždanskog" (1521) i 460 godina "Psaltira" Vićenca Vukovića (1561) i "Trioda posnog" Stefana od Skadra (1561). Elektronski katalog izložbe sadrži opise izdanja pomenutih srbulja i hronološki pregled odabrane literature sa signaturama. Postavka se može pogledati u javnom katalogu od 31. marta do 3. maja 2021. i na sajtu Biblioteke. Autori izložbe su mr Dušica Grbić i Aleksandra Drapšin, a urednik je Selimir Radulović.
Preuzmi izložbu

RADNO VREME BIBLIOTEKE

Biblioteka Matice srpske će raditi sa korisnicima redovno, od 7,30 do 19,30 sati. Subotom će raditi od 7,30 do 13,30 sati. Broj mesta u čitaonicama je ograničen na 50.

STRUČNI ISPIT

Biblioteka Matice srpske organizuje polaganje stručnog ispita u bibliotečko-informacionoj delatnosti u majskom ispitnom roku 2021. godine. Ispit počinje 25. maja, polaganjem predmeta Katalogizacija i predmetna i stručna klasifikacija. Prijave za polaganje i prateću dokumentaciju potrebno je poslati na adresu Biblioteke Matice srpske (za Komisiju za polaganje stručnog ispita) do 31. marta 2021. godine.
(detaljnije)

IZLOŽBA
O ŠARLU BODLERU

Povodom obeležavanja 200 godina od rođenja francuskog pesnika Šarla Bodlera (1821-1867) Biblioteka Matice srpske priredila je elektronsku izložbu građe iz svojih zbirki. Postavka, koju čini izbor Bodlerovih dela, fotografija, faksimila pisama i rukopisa, kao i literature o njemu, može se pogledati od 1. do 30. marta 2021. godine u javnom katalogu Biblioteke i na njenom veb-sajtu. Autorke izložbe su Sonja Ivanović i Daniela Kermeci, urednik Selimir Radulović. Izložba je ujedno i deo programa u okviru manifestacije „Mesec frankofonije”, koju organizuje Francuski institut u Srbiji.
Preuzmi izložbu

LIKOVNO-LITERARNI KONKURS


Biblioteka Matice srpske povodom obeležavanja Međunarodnog dana dečje knjige raspisuje

LIKOVNO-LITERARNI KONKURS
IZLOŽBENOG KARAKTERA

Tema konkursa je:
ilustracija moje omiljene knjige.

Više o konkursu ...

IZLOŽBA
O JOVANU DUČIĆU

Povodom obeležavanja 150 godina od rođenja srpskog pesnika Jovana Dučića, Biblioteka Matice srpske priredila je elektronsku izložbu građe iz svojih zbirki. Postavka, koju čini izbor književnih dela i literature o životu i stvaralaštvu pesnika i diplomate Jovana Dučića, može se pogledati od 29. januara 2021. godine, u javnom katalogu Biblioteke. Autori izložbe su Nenad Stanojević i Snežana Nikolić, a urednik je Selimir Radulović. Elektronski katalog izložbe dostupan je na veb-sajtu www.bms.rs.
Preuzmi izložbu

IZLOŽBA
O SAVI ŠUMANOVIĆU

Povodom obeležavanja 125 godina od rođenja Save Šumanovića (1896 - 1942), jednog od najznačajnijih slikara srpske umetnosti 20. veka, Biblioteka Matice srpske priredila je elektronsku izložbu građe iz svojih zbirki. Postavka, koju čini izbor Šumanovićevih dela, kao i literature o njemu, može se pogledati od 11. do 28. januara 2021. godine u javnom katalogu Biblioteke i na njenom veb-sajtu. Autorka izložbe je Silvija Čamber, urednik Selimir Radulović.
Preuzmi izložbu

IZLOŽBA
O FRIDRIHU HELDERLINU

Povodom obeležavanja 250 godina od rođenja nemačkog pesnika Fridriha Helderlina, Biblioteka Matice srpske priredila je elektronsku izložbu građe iz svojih zbirki. Postavka, koju čini izbor književnih dela i literature o životu i stvaralaštvu pesnika Fridriha Helderlina, može se pogledati od 14. decembra 2020. godine, u javnom katalogu Biblioteke. Autor izložbe je Nenad Stanojević, a urednik je Selimir Radulović. Elektronski katalog izložbe dostupan je na veb-sajtu Biblioteke.
Preuzmi izložbu

IZLOŽBA
O PAVELU JOZEFU ŠAFARIKU

Povodom obeležavanja 225 godina od rođenja pisca, istoričara, etnografa, filologa i lingviste slovačkog porekla Pavela Jozefa Šafarika (Kobeljarovo, 1795 - Prag, 1861) Biblioteka Matice srpske priredila je elektronsku izložbu građe iz svojih i zbirki Rukopisnog odeljenja Matice srpske. Postavka koju čini izbor Šafarikovih dela, pisama, rukopisa, kao i literature o njemu, može se pogledati od 23. novembra do 13. decembra 2020. godine u javnom katalogu Biblioteke i na njenom veb-sajtu. Autorka izložbe je Jelena Jovin, urednik Selimir Radulović.
Preuzmi izložbu

IZLOŽBA - 250 GODINA ŠTAMPARIJE JOSIFA KURCBEKA U BEČU

Biblioteka Matice srpske je na osnovu građe iz svojih zbirki priredila elektronsku izložbu povodom 250 godina Štamparije Josifa Kurcbeka u Beču. Elektronska izložba sadrži osnovne podatke o osnivanju i radu Štamparije Josifa Kurcbeka, hronološki pregled izdanja i literaturu sa signaturama. Autori izložbe su mr Dušica Grbić i Aleksandra Drapšin, a urednik je Selimir Radulović. Postavka se može pogledati u javnom katalogu Biblioteke od 26. oktobra do 22. novembra 2020. i na sajtu Biblioteke.
Preuzmi izložbu

IZLOŽBA O HEGELU

Povodom obeležavanja 250 godina od rođenja Georga Vilhelma Fridriha Hegela (1770-1831) Biblioteka Matice srpske priredila je elektronsku izložbu građe iz svojih zbirki. Postavka, koju čini izbor dela Georga Vilhelma Fridriha Hegela i literature o njemu, može se pogledati od 28. septembra do 25. oktobra 2020. godine, u javnom katalogu Biblioteke. Autorke izložbe su Marina Šmudla i Marina Đačić, urednik Selimir Radulović. Elektronski katalog izložbe dostupan je na veb-sajtu Biblioteke.
Preuzmi izložbu

TRIBINA SAVREMENI ČOVEK
I SAVREMENI SVET

Sa zadovoljstvom vas pozivamo na tribinu „Savremeni čovek i savremeni svet“, na kojoj će govoriti Siniša Ljepojević. Tribina je zakazana za četvrtak, 24. septembar 2020. godine, u 19 časova, u atrijumu Biblioteke Matice srpske.
Više o tribini ...

IZLOŽBA O MILANU SAVIĆU

Povodom obeležavanja 175 godina od rođenja srpskog pisca, prevodioca, pozorišnog kritičara, sekretara Matice srpske i urednika Letopisa Matice srpske Milana Savića (Novi Kneževac, Banat 1845 - Beograd, 1930) Biblioteka Matice srpske priredila je elektronsku izložbu građe iz svojih zbirki i zbirki Rukopisnog odeljenja Matice srpske. Postavka, koju čini izbor Savićevih dela, fotografija, pisama, rukopisa, kao i literature o njemu, može se pogledati od 7. do 27. septembra 2020. godine u javnom katalogu Biblioteke i na njenom veb-sajtu. Autorke izložbe su Jelena Jovin i Daniela Kermeci, urednik Selimir Radulović.
Preuzmi izložbu

STRUČNI ISPIT

Biblioteka Matice srpske organizuje polaganje stručnog ispita u
bibliotečko-informacionoj delatnosti u novembarskom ispitnom roku 2020.
godine. Ispit počinje 23. novembra, polaganjem predmeta Katalogizacija i
predmetna i stručna klasifikacija. Prijave za polaganje i prateću
dokumentaciju potrebno je poslati na adresu Biblioteke Matice srpske (za
Komisiju za polaganje stručnog ispita) do 30. septembra 2020. godine.
(detaljnije)

OBAVEŠTENJE O IZRADI CIP-a

Poštovani saradnici,
Biblioteka Matice srpske, u želji da pojednostavi i ubrza prijem, izradu i izdavanje CIP-a, omogućila je uslove da se ovaj proces obavi elektronskim putem. Od 1. februara 2015. godine materijal za katalogizaciju može se dostaviti mejlom našoj CIP službi.
Uputstva i obrasce možete preuzeti ovde > >

DIGITALNA BMS

Digitalna BMS je rezultat realizacije dugoročnog Projekta digitalizacije zbirki Biblioteke čiji je cilj da se najvrednije publikacije na još jedan način zaštite i istovremeno učine dostupnim korisnicima u digitalnom formatu. Digitalizacija u BMS se odvija od 2006. godine kao deo sistema zaštite starih i retkih publikacija. Digitalna zbirka BMS je dostupna na Internetu (digital.bms.rs). Digitalizovane publikacije su povezane sa zapisima u elektronskoj bazi BMS, sa COBIB.SR i štampanim katalozima BMS. Publikacije se u celosti mogu prelistavati a pretražive su prema autoru, naslovu, izdavaču, mestu, godini izdavanja i drugim parametrima.

BIBLIOGRAFIJA IVE ANDRIĆA

Najobimniju personalnu bibliografiju u srpskoj kulturi objavili su Andrićeva zadužbina, SANU i Biblioteka Matice srpske, čiji su stručnjaci autori.
Bibliografija na 1080 stranica sadrži 15.647 jedinica na 49 jezika i objavljena je povodom sto godina od objavljivanja Andrićevog prvog književnog rada (1911.) i pedeset godina od prijema Nobelove nagrade (1961.).
Bibliografiju u PDF formatu (13 Mb) možete preuzeti
OVDE

NOVI ZAKONI

Narodna skupština Republike Srbije donela je 14. jula 2011. godine tri zakona iz oblasti bibliotekarstva: Zakon o bibliotečko-informacionoj delatnosti, Zakon o staroj i retkoj bibliotečkoj građi i Zakon o obaveznom primerku publikacija.
Neposredan povod za donošenje novih zakona je da se postojeća normativna rešenja usaglase sa evropskim standardima i, što je posebno važno, sa savremenim informacionim okruženjem. Novina je i uvođenje obaveze stalnog stručnog usavršavanja zaposlenih.
Ovim zakonima, uređen je status Biblioteke Matice srpske kao ustanove kulture od nacionalnog značaja. Saglasno položaju i ugledu ustanove, utvrđene su nadležnost, prava i obaveze Biblioteke čija delatnost se finansira iz budžeta Republike Srbije. Biblioteka Matice srpske obavlja matične funkcije za Vojvodinu i prima obavezni primerak publikacija iz Srbije, koji čuva kao kulturno dobro.
Zakone možete preuzeti u PDF formatu:
Zakon o bibliotečko-informacionoj delatnosti >>>
Zakon o obaveznom primerku publikacija >>>
Zakon o staroj i retkoj bibliotečkoj građi >>>


upravnik Biblioteke Matice srpske
Selimir Radulović
+381 021 528 910
e-mail: bms@eunet.rs





 
BIBLIOTEKA MATICE SRPSKE

Dobrodošlica

Živimo u svetu koji se množi i raste brojem, ali ne lepotom i darom života. On sve više liči na pomahnitali voz, prepun slepaca, putnika-namernika, koji juri ka provaliji. U garu i pepelu sveta zjapeće pustoši jedini je smisao, zapravo, sećanje na smisao. Kao da je savremeni čovek zaboravio na živu prisutnost najmlađeg Karamazova, koji lovi svaku našu reč i proverava da li u nama, još uvek, leluja i gori vatrica vere. Stoga, danas, više nego ikada, ima istine u rečima da bi sva slava sveta nestala da Bog smrtnicima nije podario lek u obliku knjiga. Aleksandrijska biblioteka nas je suočila s ambicijom da budemo sveznajući, srednjovekovna knjigohranilišta, budući su nastajala pri hramovima, sa činjenicom da su sinteza znanja i vere, dok su nas visokosofisticirane informaciono-komunikacione tehnologije savremenog sveta suočile s ambicijom da budemo sveprisutni. Prva je sebe videla kao centar kruga ograničenog znanim svetom, druge su svedočile celosno, a ne odlomljeno, treća se pokazala kao krug čiji je centar svugde, a obod ne postoji. Bilo kako bilo, i biblioteke od drveta ili papira i one što se ukazuju sa sablasno treperećih ekrana, svedoče o našoj veri u vanvremeni, dalekosežni red koji nejasno predosećamo ili opažamo.

Knjige obesmrćuju čoveka. One su ono najbolje u svetu koji škripi i preti da se sruši. Zahvaljujući njima svaki čitalac može da izmisli svoju prošlost, da se utemelji u sadašnjosti, da imaginira svoju budućnost. Šta je prošlost ako ne polica s knjigama dostupna svima? Šta je sadašnjost ako ne svitak Pisma koji ispisuje luk ponad naših glava? Šta je budućnost ako ne neizvesni izlet u svet virtualnih slika, sa kojeg se, još radosniji, još voljniji, vraćamo domu svom. Već je rečeno – biblioteke nisu samo zbirke knjiga, već i predački simvol, iz kojeg iznedruju knjige kao duše pisaca. One spajaju rasuto, približavaju razdvojeno, nevidljivom vraćaju vidljivo; one su ključevi sveta, saglasno tome, i ključ naše srpske i evropske kuće. I to nije samo utešno, već i istinito, pa, ako hoćete, i spasonosno. U njima saznajemo tajne svega što jeste, što je bilo i što će biti – na zemlji, na vodi, na nebesima. Filosofija biblioteke se overava u pobedi nad smrću – povratak u život umrlih ljudi i minulih vremena. Razmena knjiga između pojedinaca i naroda svojevrsna je razmena emocija. Nema sveta bez knjige i nema knjige bez sveta. I svitak Pisma (odnosno, knjiga) i svitak Stvaranja (odnosno, svet) delo su Božje i, kroz vreme, kroz istoriju, naše sećanje i pamćenje, u kontinuitetu se prepliću i ukršćuju – tamo gde se mrse i razmrsuju niti večnosti. I ne samo to – jedan od najvećih pesnika, filosofa i bibliotekara 20. veka, koji je, još od dečačkih dana, u očevoj biblioteci, zamenio vidljivi svet svetom kulture, u čijem delu, koliko i ljudi, svetle simvoli kao ljudske tvorevine, beleži da čovek, čitavog života, čita jednu jedinu, jedinstvenu, neponištivu i vekovečitu knjigu, i da je ta jedinstvena, neponištiva i vekovečita knjiga, zapravo, svet sami. I kao što je neophodna katalogizacija biblioteka, veli on, tako je neophodno katalogizovati i svet – da bi ga, u savršenom obliku, vratili Gospodu.

Kako i koliko čitamo takvi smo i toliki ljudi. Uzrastajući uz ono što čitamo, prepoznajemo se po tome kako čitamo. Istinsko čitanje je novi život reči, oživljavanje zaustavljenog daha sintakse, poistovećenje s drugim. Ono čini da delo postaje delo, dopuštajući, zapravo, da ono bude ono-što-jeste, oslobađajući ga, u potpunosti, od pisca. Ono je, budući i s ove i s one strane razumevanja, slobodno kretanje, istinsko Da koje se razvija u neposrednoj sadašnjosti. Uz pomoć knjige, rastući u polju iluzionizma, verujemo da je čitav svet naše nasleđe i mesto našeg porekla i da se, preko lestvice Pisma, možemo, poput Gospoda, dočepati Velikog vremena.

Dobrodošli u svet Biblioteke Matice srpske!

Selimir Radulović, upravnik Biblioteke Matice srpske

 




© Biblioteka Matice srpske 2003 - 2021  
NOVA ZGRADA BIBLIOTEKE MATICE SRPSKE  > > >