O   B I B L I O T E C I   M A T I C E   S R P S K E  


DOBRODOŠLICA
  
NAZAD NA OSNOVNU STRANICU > > >
 

  DOBRODOŠLICA
  UPRAVNIK BIBLIOTEKE
  ISTORIJSKI PREGLED
  BIBLIOTEKA DANAS
  ODELJENJA
  MEĐUNARODNA SARADNJA
  JAVNE NABAVKE

  V E S T I

Okrugli sto „Pripovedni vez Radovana Belog Markovića“

U sredu, 15. novembra 2017. godine sa početkom u 10 časova u Maloj sali Matice srpske održaće se Okrugli sto pod nazivom „Pripovedni vez Radovana Belog Markovića“. Ovaj skup upriličen je povodom Nagrade „Zlatna knjiga Biblioteke Matice srpske", čiji je ovogodišnji dobitnik književnik Radovan Beli Marković.
O delu Radovana Belog Markovića govoriće vrsni poznavaoci njegovog dela: akademik Miro Vuksanović, prof. emeritus dr Slavko Gordić, dr Marko Nedić, dr Dragana Todoreskov, Vesna Trijić, msr Sanja Anđelić, prof. dr Stojan Đorđić, msr Natalija P. Jovanović, msr Aljoša Numić, msr Vanja Jekić, Milan Tasić, msr Milica Kecojević, msr Olja Vasileva, Ostoja Prodanović i Ognjen Aksentijević.
Istog dana u 18 časova u Maloj sali Matice srpske održaće se promocija Sabranih dela Radovana Belog Markovića.

IZLOŽBA O STOJANU NOVAKOVIĆU

Povodom obeležavanja 175 godina od rođenja Stojana Novakovića (1842–1915) Biblioteka Matice srpske priredila je elektronsku izložbu građe iz svojih zbirki. Postavka, koju čini izbor dela Stojana Novakovića i literature o njemu, može se pogledati od 7. novembra do 6. decembra 2017. godine, u javnom katalogu Biblioteke. Autorke izložbe su Marina Đačić i Marina Šmudla, urednik Selimir Radulović.
Preuzmi izložbu

PREDSTAVLJANJE KNJIGE MILANA PRAŽIĆA

Matica srpska i Biblioteka Matice srpske pozivaju Vas na predstavljanje knjige
Milana Pražića - Dar i moral, 2015.
Svečana sala Matice srpske, četvrtak, 2. novembar 2017. u 12 sati.

TRIBINA SAVREMENI ČOVEK
I SAVREMENI SVET

Sa zadovoljstvom vas pozivamo na tribinu Savremeni čovek i savremeni svet, na kojoj će govoriti Nebojša Dugalić. Tribina je zakazana za četvrtak, 26. oktobar 2017, u 19 časova, u svečanoj sali Matice srpske.
Više o tribini ...

IZLOŽBA O MARIJI TEREZIJI

Povodom obeležavanja 300 godina od rođenja Marije Terezije (Beč, 1717 – Beč, 1780) austrijske nadvojvotkinje, ugarske i češke kraljice i rimsko-nemačke carice, a u okviru kampanje Austrija čita. Mesto susreta: biblioteka koju organizuje Savez biblioteka Austrije, Biblioteka Matice srpske priredila je elektronsku izložbu. Postavka, koju čini izbor literature o Mariji Tereziji, može se pogledati od 16. do 21. oktobra 2017. godine u javnom katalogu Biblioteke. Autorke izložbe su Štefanija Maćko i Marija Vaš, urednik Selimir Radulović.
Preuzmi izložbu

IZLOŽBA O IVI ANDRIĆU

Povodom obeležavanja 125 godina od rođenja književnika Ive Andrića (Dolac, 1892 – Beograd, 1975), dobitnika Nobelove nagrade za književnost, Biblioteka Matice srpske priredila je elektronsku izložbu građe iz svojih zbirki. Postavka, koju čini izbor dela Ive Andrića i literature o njemu, može se pogledati od 6. oktobra do 6. novembra 2017. godine u javnom katalogu Biblioteke. Autorke izložbe su Daniela Kermeci i Marija Vaš, urednik Selimir Radulović.
Preuzmi izložbu

TRIBINA SAVREMENI ČOVEK
I SAVREMENI SVET

Sa zadovoljstvom vas pozivamo na tribinu Savremeni čovek i savremeni svet, na kojoj će govoriti prof. dr Milomir Stepić. Tribina je zakazana za četvrtak, 21. septembar 2017, u 19 časova, u svečanoj sali Matice srpske.
Više o tribini ...

DODELA NAGRADE "SRETEN MARIĆ"

Ugledna nagrada "Sreten Marić" biće uručena u petak, 15. septembra 2017. godine, u svečanoj sali Matice srpske. Program počinje u 12 časova.
Nagradu "Sreten Marić"   ustanovile su Opština Kosjerić i Biblioteka Matice srpske, a dodeljuje se svake druge godine od 2005,  za najbolju esejističku knjigu iz oblasti književnosti i filozofije u prethodne dve godine.
Ova značajna nagrada za 2015. i 2016. godinu pripala je ravnopravno dvojici autora – prof. dr Mirku Zurovcu za knjigu Ideja estetike, i prof. dr Draganu Prole za knjigu Pojave odsutnog.

IZLOŽBA O LUIĐIJU PIRANDELU

Povodom obeležavanja 150 godina od rođenja Luiđija Pirandela (1867-1936), Biblioteka Matice srpske priredila je elektronsku izložbu građe iz svojih zbirki. Postavka, koju čini izbor dela Luiđija Pirandela, kao i literature o njemu, može se pogledati od 8. septembra do 5. oktobra 2017. godine u javnom katalogu Biblioteke. Autorke izložbe su Olivera Mihajlović i Ivanka Klajn, a urednik Selimir Radulović.
Preuzmi izložbu

TRIBINA SAVREMENI ČOVEK
I SAVREMENI SVET

Sa zadovoljstvom vas pozivamo na tribinu Savremeni čovek i savremeni svet, na kojoj će govoriti prof. dr Rajna Dragićević. Tribina je zakazana za četvrtak, 7. septembar 2017, u 19 časova, u atrijumu Biblioteke Matice srpske.
Više o tribini ...

STRUČNI ISPIT

Biblioteka Matice srpske organizuje polaganje stručnog ispita u bibliotečko-informacionoj delatnosti u novembarskom ispitnom roku 2017. godine. Ispit počinje 27. novembra, polaganjem predmeta Katalogizacija i predmetna i stručna klasifikacija. Prijave za polaganje i prateću dokumentaciju potrebno je poslati na adresu Biblioteke Matice srpske (za Komisiju za polaganje stručnog ispita) do 29. septembra 2017. godine.
Detaljnije ...

IZLOŽBA O MARIJI SKLODOVSKOJ KIRI

Povodom obeležavanja 150 godina od rođenja fizičarke i hemičarke Marije Sklodovske Kiri (Varšava, 1867 – Salanš, 1934), jedine žene koja je do danas Nobelovu nagradu dobila dva puta, Biblioteka Matice srpske priredila je elektronsku izložbu građe iz svojih zbirki. Postavka, koju čini izbor literature o Mariji Kiri, može se pogledati od 11. avgusta do 7. septembra 2017. godine u javnom katalogu Biblioteke. Autorka izložbe je Silvija Čamber, urednik Selimir Radulović.
Preuzmi izložbu

IZLOŽBA O PERSIJU BIŠU ŠELIJU

Povodom obeležavanja 225 godina od rođenja Persija Biša Šelija (1792-1822), Biblioteka Matice srpske priredila je elektronsku izložbu građe iz svojih zbirki. Postavka, koju čini izbor dela Perisja Šelija kao i literature o njemu, se može pogledati od 14. jula do 10. avgusta 2017. godine u javnom katalogu Biblioteke. Autorke izložbe su Olivera Mihajlović i Ivanka Klajn, a urednik Selimir Radulović.
Preuzmi izložbu

TRIBINA SAVREMENI ČOVEK
I SAVREMENI SVET

Sa zadovoljstvom vas pozivamo na tribinu Savremeni čovek i savremeni svet, na kojoj će govoriti akademik Zoran Kovačević. Tribina je zakazana za četvrtak, 22. jun 2017, u 19 časova, u atrijumu Biblioteke Matice srpske.
Više o tribini ...

IZLOŽBA - 250 GODINA ŠTAMPANOG IZDANjA EPITOMA DIONISIJA NOVAKOVIĆA

Biblioteka Matice srpske je na osnovu građe iz svojih zbirki priredila izložbu povodom 250 godina štampanog izdanja „Epitoma“ Dionisija Novakovića, otisnutog u Veneciji, u Štampariji Dimitrija Teodosija, 1767. godine. Elektronski katalog izložbe sadrži opis štampanih izdanja, prepise i literaturu sa signaturama. Postavka se može pogledati u javnom katalogu Biblioteke od 16. juna do 13. jula 2017. Autori izložbe su mr Dušica Grbić i Aleksandra Drapšin, a urednik je Selimir Radulović.
Preuzmi izložbu

TRIBINA SAVREMENI ČOVEK
I SAVREMENI SVET

Sa zadovoljstvom vas pozivamo na tribinu Savremeni čovek i savremeni svet, na kojoj će govoriti Dragoljub Kojčić. Tribina je zakazana za četvrtak, 8. jun 2017, u 19 časova, u atrijumu Biblioteke Matice srpske.
Više o tribini ...

IZLOŽBA O MILUTINU BOJIĆU

Povodom obeležavanja 125 godina od rođenja Milutina Bojića (1892-1917), Biblioteka Matice srpske priredila je elektronsku izložbu građe iz svojih zbirki. Postavka, koju čini izbor dela Milutina Bojića i literature o njemu, može se pogledati od 19. maja do 15. juna 2017. godine, u javnom katalogu Biblioteke. Autorke izložbe su Marina Đačić i Marina Šmudla, urednik Selimir Radulović.
Preuzmi izložbu

MOLIJEROVI DANI U BMS

Tradicionalna književna manifestacija Francuskog instituta „Molijerovi dani“ počinje u ponedeljak, 15. maja, u Biblioteci Matice srpske, književnim susretom pod nazivom „Identiteti u pokretu“. U razgovoru će učestvovati nagrađivani francuski pisci mlađe generacije Nataša Apana, Nina Jaržekov i Sedrik Gra, a moderator će biti profesor Filozofskog fakulteta u Novom Sadu dr Pavle Sekeruš. Početak je zakazan za 18 časova, a prevod je obezbeđen.
Preuzmi program

DAN BMS

Biblioteka Matice srpske će obeležiti svoj dan u petak, 28. aprila, svečanom akademijom koja počinje u 12 časova. Skup će pozdraviti Dragan Stanić, predsednik Matice srpske, i Vladan Vukosavljević, ministar kulture i informisanja RS.
Ovom prigodom biće uručena nagrada „Zlatna knjiga Biblioteke Matice srpske", koju je ove godine dobio ugledni srpski pisac i bibliotečki poslenik Radovan Beli Marković, kao i Zahvalnica, čiji je dobitnik Radovan Mićić, dugogodišnji bibliotekar savetnik Biblioteke Matice srpske. U kulturnom programu učestvovaće hor Gimnazije „Jovan Jovanović Zmaj“ i umetnik Nebojša Dugalić. Program vodi Isidora Popović.
Dan Biblioteke održava se na  datum izuzetno značajan u istoriji Matice srpske, kao i srpske kulture u celosti, dan kada je 1864, iz Pešte ka Novom Sadu, zaplovio parobrod Napredak, kojim je bečkerečki trgovac Jovan Forović preneo celokupnu prvu javnu naučnu biblioteku u Srba.
Preuzmi program

IZLOŽBA O ANASTASU JOVANOVIĆU

Povodom obeležavanja 200 godina od rođenja prvog srpskog litografa i jednog od prvih srpskih fotografa, obdarenog umetnika i izrazitog romantičara, Anastasa Jovanovića (1817–1899), Biblioteka Matice srpske priredila je elektronsku izložbu građe iz svojih zbirki. Postavka, koju čini izbor dela Anastasa Jovanovića i literature o njemu, može se pogledati od 21. aprila do 18. maja 2017. godine u javnom katalogu Biblioteke. Autorka izložbe je Silvija Čamber, urednik Selimir Radulović.
Preuzmi izložbu

PETER HANDKE U BMS

Maticu srpsku i Biblioteku Matice srpske juče je posetio ugledni austrijski književnik Peter Handke, kome je pre dva dana u okviru Prosefesta u Novom Sadu uručena Nagrada „Milovan Vidaković“. Handkea su dočekali predsednik Matice prof. dr Dragan Stanić i upravnik Biblioteke Selimir Radulović. U isto vreme gosti Matice i Biblioteke bila su srpska deca iz Orahovca i Velike Hoče, koja su se tom prilikom srela sa poznatim piscem.

IZLOŽBA O PETERU HANDKEU

U sklopu Međunarodnog festivala proze „Prosefest“ Biblioteka Matice srpske je u saradnji sa Kulturnim centrom Novog Sada priredila  elektronsku izložbu građe iz svojih zbirki. Postavka koju čini izbor dela Petera Handkea i literature o njemu, može se pogledati u javnom katalogu Biblioteke. Autorke izložbe su Marina Šmudla i Marina Đačić, urednik Selimir Radulović.
Preuzmi izložbu

POSETA DELEGACIJE RUSKE NACIONALNE BIBLIOTEKE MATICI SRPSKOJ

U petak, 7. aprila 2017. godine, Maticu srpsku i Biblioteku Matice srpske posetili su Aleksandar Ivanovič Vislij, generalni direktor Ruske nacionalne biblioteke u Sankt Peterburgu i akademik Slavenko Terzić, ambasador Republike Srbije u Ruskoj Federaciji. Tom prilikom direktori dveju nacionalnih biblioteka potpisali su Sporazum o saradnji. Takođe, razgovarali su i o osnivanju Ruske čitaonice u Biblioteci Matice srpske, odnosno Srpske čitaonice u Ruskoj nacionalnoj biblioteci. Prilikom obilaska Biblioteke Matice srpske, gosti su se upoznali sa radom Biblioteke i imali su priliku da vide deo bogatog fonda stare i retke ruske i srpske knjige. Medijima su se obratili prof. dr Dragan Stanić, predsednik Matice srpske, akademik Slavenko Terzić, ambasador Republike Srbije u Moskvi, Aleksandar Ivanovič Vislij, generalni direktor Ruske nacionalne biblioteke, akademik Miro Vuksanović, predsednik Upravnog odbora Biblioteke Matice srpske i Selimir Radulović, upravnik Biblioteke Matice srpske.

IZLOŽBA 250 GODINA ARITMETIKE VASILIJA DAMJANOVIĆA

Biblioteka Matice srpske je na osnovu građe iz svojih zbirki priredila izložbu povodom 250 godina „Aritmetike“ Vasilija Damjanovića (Novaja serpskaja aritmetika ili prostoje nastavlenije k hesapu), prve aritmetike na srpskom jeziku, otisnute u Veneciji, u Štampariji Dimitrija Teodosija, 1767. godine. Elektronski katalog izložbe sadrži opis ove knjige, njen prepis iz 1790. i literaturu sa signaturama. Postavka se može pogledati u javnom katalogu Biblioteke od 24. marta do 20. aprila 2017. Autori izložbe su mr Dušica Grbić i Aleksandra Drapšin, a urednik je Selimir Radulović.
Preuzmi izložbu

NOVA KNJIGA U IZDANJU BMS

Biblioteka Matice srpske objavila je zbornik radova sa Okruglog stola, koji je održan 15. novembra 2016. godine, posvećenog delu akademika Predraga Pipera, pod nazivom „Lingvistika i slavistika u delu Predraga Pipera“. Ovaj ugledni naučni radnik je prvi dobitnik Nagrade „Zlatna knjiga Biblioteke Matice srpske“.
(detaljnije)

RADOVANU BELOM MARKOVIĆU NAGRADA ZLATNA KNjIGA BIBLIOTEKE MATICE SRPSKE

Žiri za Nagradu "Zlatna knjiga Biblioteke Matice srpske" (akademik Miro Vuksanović, prof. emeritus dr Slavko Gordić i mr Dušica Grbić, arheograf savetnik) jednoglasno je prihvatio predlog koji su podneli i obrazložili dr Radivoje Mikić, redovni profesor Filološkog fakulteta u Beogradu, i dr Marko Nedić, sekretar Odeljenja za jezik i književnost Matice srpske, i doneo odluku da dobitnik Nagrade "Zlatna knjiga Biblioteke Matice srpske" za 2017. godinu bude Radovan Beli Marković, poznati srpski pisac i uspešni bibliotečki poslenik.
(detaljnije)

OBAVEŠTENJE O IZRADI CIP-a

Poštovani saradnici,
Biblioteka Matice srpske, u želji da pojednostavi i ubrza prijem, izradu i izdavanje CIP-a, omogućila je uslove da se ovaj proces obavi elektronskim putem. Od 1. februara 2015. godine materijal za katalogizaciju može se dostaviti mejlom našoj CIP službi.
Uputstva i obrasce možete preuzeti ovde > >

DIGITALNA BMS

Digitalna BMS je rezultat realizacije dugoročnog Projekta digitalizacije zbirki Biblioteke čiji je cilj da se najvrednije publikacije na još jedan način zaštite i istovremeno učine dostupnim korisnicima u digitalnom formatu. Digitalizacija u BMS se odvija od 2006. godine kao deo sistema zaštite starih i retkih publikacija. Digitalna zbirka BMS je dostupna na Internetu (digital.bms.rs). Digitalizovane publikacije su povezane sa zapisima u elektronskoj bazi BMS, sa COBIB.SR i štampanim katalozima BMS. Publikacije se u celosti mogu prelistavati a pretražive su prema autoru, naslovu, izdavaču, mestu, godini izdavanja i drugim parametrima.

BIBLIOGRAFIJA IVE ANDRIĆA

Najobimniju personalnu bibliografiju u srpskoj kulturi upravo su objavili Andrićeva zadužbina, SANU i Biblioteka Matice srpske, čiji su stručnjaci autori.
Bibliografija na 1080 stranica sadrži 15.647 jedinica na 49 jezika i objavljena je povodom sto godina od objavljivanja Andrićevog prvog književnog rada (1911.) i pedeset godina od prijema Nobelove nagrade (1961.).
Bibliografiju u PDF formatu (13 Mb) možete preuzeti
OVDE

NOVI ZAKONI

Narodna skupština Republike Srbije donela je 14. jula 2011. godine tri zakona iz oblasti bibliotekarstva: Zakon o bibliotečko-informacionoj delatnosti, Zakon o staroj i retkoj bibliotečkoj građi i Zakon o obaveznom primerku publikacija.
Neposredan povod za donošenje novih zakona je da se postojeća normativna rešenja usaglase sa evropskim standardima i, što je posebno važno, sa savremenim informacionim okruženjem. Novina je i uvođenje obaveze stalnog stručnog usavršavanja zaposlenih.
Ovim zakonima, uređen je status Biblioteke Matice srpske kao ustanove kulture od nacionalnog značaja. Saglasno položaju i ugledu ustanove, utvrđene su nadležnost, prava i obaveze Biblioteke čija delatnost se finansira iz budžeta Republike Srbije. Biblioteka Matice srpske obavlja matične funkcije za Vojvodinu i prima obavezni primerak publikacija iz Srbije, koji čuva kao kulturno dobro.
Zakone možete preuzeti u PDF formatu:
Zakon o bibliotečko-informacionoj delatnosti >>>
Zakon o obaveznom primerku publikacija >>>
Zakon o staroj i retkoj bibliotečkoj građi >>>


upravnik Biblioteke Matice srpske
Selimir Radulović
+381 021 528 910

e-mail:l:bms@eunet.rs

 
BIBLIOTEKA MATICE SRPSKE

Dobrodošlica

Živimo u svetu koji se množi i raste brojem, ali ne lepotom i darom života. On sve više liči na pomahnitali voz, prepun slepaca, putnika-namernika, koji juri ka provaliji. U garu i pepelu sveta zjapeće pustoši jedini je smisao, zapravo, sećanje na smisao. Kao da je savremeni čovek zaboravio na živu prisutnost najmlađeg Karamazova, koji lovi svaku našu reč i proverava da li u nama, još uvek, leluja i gori vatrica vere. Stoga, danas, više nego ikada, ima istine u rečima da bi sva slava sveta nestala da Bog smrtnicima nije podario lek u obliku knjiga. Aleksandrijska biblioteka nas je suočila s ambicijom da budemo sveznajući, srednjovekovna knjigohranilišta, budući su nastajala pri hramovima, sa činjenicom da su sinteza znanja i vere, dok su nas visokosofisticirane informaciono-komunikacione tehnologije savremenog sveta suočile s ambicijom da budemo sveprisutni. Prva je sebe videla kao centar kruga ograničenog znanim svetom, druge su svedočile celosno, a ne odlomljeno, treća se pokazala kao krug čiji je centar svugde, a obod ne postoji. Bilo kako bilo, i biblioteke od drveta ili papira i one što se ukazuju sa sablasno treperećih ekrana, svedoče o našoj veri u vanvremeni, dalekosežni red koji nejasno predosećamo ili opažamo.

Knjige obesmrćuju čoveka. One su ono najbolje u svetu koji škripi i preti da se sruši. Zahvaljujući njima svaki čitalac može da izmisli svoju prošlost, da se utemelji u sadašnjosti, da imaginira svoju budućnost. Šta je prošlost ako ne polica s knjigama dostupna svima? Šta je sadašnjost ako ne svitak Pisma koji ispisuje luk ponad naših glava? Šta je budućnost ako ne neizvesni izlet u svet virtualnih slika, sa kojeg se, još radosniji, još voljniji, vraćamo domu svom. Već je rečeno – biblioteke nisu samo zbirke knjiga, već i predački simvol, iz kojeg iznedruju knjige kao duše pisaca. One spajaju rasuto, približavaju razdvojeno, nevidljivom vraćaju vidljivo; one su ključevi sveta, saglasno tome, i ključ naše srpske i evropske kuće. I to nije samo utešno, već i istinito, pa, ako hoćete, i spasonosno. U njima saznajemo tajne svega što jeste, što je bilo i što će biti – na zemlji, na vodi, na nebesima. Filosofija biblioteke se overava u pobedi nad smrću – povratak u život umrlih ljudi i minulih vremena. Razmena knjiga između pojedinaca i naroda svojevrsna je razmena emocija. Nema sveta bez knjige i nema knjige bez sveta. I svitak Pisma (odnosno, knjiga) i svitak Stvaranja (odnosno, svet) delo su Božje i, kroz vreme, kroz istoriju, naše sećanje i pamćenje, u kontinuitetu se prepliću i ukršćuju – tamo gde se mrse i razmrsuju niti večnosti. I ne samo to – jedan od najvećih pesnika, filosofa i bibliotekara 20. veka, koji je, još od dečačkih dana, u očevoj biblioteci, zamenio vidljivi svet svetom kulture, u čijem delu, koliko i ljudi, svetle simvoli kao ljudske tvorevine, beleži da čovek, čitavog života, čita jednu jedinu, jedinstvenu, neponištivu i vekovečitu knjigu, i da je ta jedinstvena, neponištiva i vekovečita knjiga, zapravo, svet sami. I kao što je neophodna katalogizacija biblioteka, veli on, tako je neophodno katalogizovati i svet – da bi ga, u savršenom obliku, vratili Gospodu.

Kako i koliko čitamo takvi smo i toliki ljudi. Uzrastajući uz ono što čitamo, prepoznajemo se po tome kako čitamo. Istinsko čitanje je novi život reči, oživljavanje zaustavljenog daha sintakse, poistovećenje s drugim. Ono čini da delo postaje delo, dopuštajući, zapravo, da ono bude ono-što-jeste, oslobađajući ga, u potpunosti, od pisca. Ono je, budući i s ove i s one strane razumevanja, slobodno kretanje, istinsko Da koje se razvija u neposrednoj sadašnjosti. Uz pomoć knjige, rastući u polju iluzionizma, verujemo da je čitav svet naše nasleđe i mesto našeg porekla i da se, preko lestvice Pisma, možemo, poput Gospoda, dočepati Velikog vremena.

Dobrodošli u svet Biblioteke Matice srpske!

Selimir Radulović, upravnik Biblioteke Matice srpske

 




© Biblioteka Matice srpske 2003 - 2017  
NOVA ZGRADA BIBLIOTEKE MATICE SRPSKE  > > >